Полицијски гласник

СТРАНА 70.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9.

— Што изненађењс рекнем му ; доптли смо да попијемо коју. — Ако је то, нека сте добро дошли! одговори он и затворивши врата завуче се понова у своју постељу. А где вам је ракија ? — КаФре ће јо наћи. Машим со у џеп и како је Ка<1>ре више жалио паре него ноге, то он приста да је набави и сиђе. За време његовог одсуства опазим да Хото има неки уморан изглед као човек који није одспавао своје уобичајено време, а и соба му је била у нереду. Њогово одело пре бачено него остављено, изгледаше као да је ивдржало иеку велику муку; ципеле су биле покривене неким беличастим и још свежим глибом. Не закључити по овим околностима да је Хото тек био дошао кући значило би не бити Видок. У првом. тренутку нисам из тога ни изводио какав закључак, али у брзо дух мој пође од претпоставке до претпоставке и у мени се заче сумња, али сам се чувао добро да је не одам. Нисам хтео да будем љубопитљив и из бојазни да не узнемиравам нашега пријатеља нисам га ништа ни питао. Говорили смо о киши и о лепом времену и то више о лепом времену него о киши и кад нам је нестало пића ми се растасмо. Чим смо изишли писам се могао уздржати а да не саопштим КаФре-у моја опажања. »Или се ја варам, рекнем му, или је Хото поћио негде ван куће. Није, ту без ичега. — И ја то мислим одговори КаФро, пошто му је одело још мокро а ципеле му каљаве. Није тај ишао по прашини! Хото нпје ни сањао да ми разговамо о њому. Где ли је био ? Шта је радио ? питали смо сеузајмно; можда је у вези са каквом бандом ? КаФре није био мање љубопитљив од мене и ниједна претпоставка која му долажаше на памет не беше у прилог поштсња Хотовог. У подне, као увек, одемо да јавимо гато смо имали преко ноћ; наш рапорт нијо био ни мачо интересантан; реч ништа била је написанч проко целога Формулара. А, рсче нам г. Ханри, у предграђу Сен-Марко људи су поштени; требао сам вас послати на булсвар Ссн-Мартин. Изгледа да господа крадљивци понова почнњу њихов по ао: однели су више од 250 килограма са једне зградо која се гради. Чувар их јо гонио, али их није могао стићи и потврди да су били четворица. Крађа је извршена баш за време кише. — За време кише! узвикнем; то је добро; ви познајете једног од тих крадљиваца. — Који јо то ? — Хото. — Онај што је био у полицији и моли да поново буде примљен. — Тај, тај. Испричао сам одмах г. Ханри-у моја јутрошња опажања и како-је он био мишљења да ја имам право, изашао сам на место да се уверим у оно што сам још само сумњао. Комесар кварта у коме је кређа извршена погаао је са мном на лицо места п нађосмо добро утиснут траг од двеју

поткованих ципола: земља се бешо улегла под теротом човека. Ови су трагови били од неоцењене вредности те сам наредио да се припази да со не униште, а већ био сам сигураи да ће се подударити са Хото-овом обућом. Позовем Кафре -а да иде са мном к њему и да бих могао проворити ствар а да осумњичени то и не иримоти радио сам овако: дошав његовој кући закуцамо јако на вратима. »Устапи, устани, носимо јестиво*. Он устаде, отвори и ми уђосмо поводећи се, као људи који су мало више повукли. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА г. Ч. В. полициски званичник пита: 1. кад у општини није одобрен ни прошло-годишњи буџет, како ће со издаци вршити; и 2. може лп се допунити таксом недовољно таксирана жалба на решење иследне власти по члану 50. закона о таксама, пошто првостепени суд упућује иследну гшаст да таксу накнадно наплати. Одговор: 1. Сходно чл. 135. закона о општи нама и члану 6. закона о окружним, среским и општинским буџетима треба се управљати по дванајстинама буџота, који је последњи одобрен буџст те оппггине; и 2. Ако је жалба упућена поштом, а није довољном таксом снабдевена, треба је завости у протокол па оставити у акта. Ако је жалба примљена из руке трсба поступити по члану 55. закона о таксама како би био кажњен одговорни чиновник због пријома и како би се такса накнадно наплатила по прописима законским од приватног лица или од правозаступника. * * * Суд општине чиниглавске актом бр. 133. од 11. Фебруара ове године упутио је овакво питање: Сиротиња се обратила општинској власти молбом и тражи, да јој се из општинског коша учини позајмица хране, како би се могла исхранити. Државна власт наређује општини, да се сиротиња помогно. Међу тим општински одбор не можо радити, јер су одборници у рату. Пита се: ко ће онда да донесе одлуку по овомо предмету, — да ли општински суд или неко други, — и како треба поступати ? Одговор: По тачки 10. члана 86. закона о општннама општински је одбор надлежан, да решава, коме да се издаје општинска потпора, — па према томе да одлучује и каква ће та потпора бити. По тачки 21. истога члана општински је одбор надлежап да рошава и о свима предметима, којо му закон о општинама или други закони стављају у надлежност, а исто тако и о свима оним предметима, за које није надлежан општински суд или збор, а треба да их уради или реши општина.

Најзад по члану 23. закона о онштинским кошевима за позајмицу кошевске хране потребно је одобрење општинског одбора, који ће имати да оцени умесност зајма. — Општински одбор међутим у даноме случају не може да ради због тога, што су општински одборници растурони по војним дужностима у ратно доба тако да се и незна, када ће моћи рад у одбору да наставе, то је општински одбор у номогућности да питања о помоћи оскуднима реши. Ова пак питања не трпе одлагања и морају се решити. Ми знамо поједине законе о општинама, у којима је прописано све што треба па да у свакој прилици, ма каква она била, буде органа власти, који ће разне дужности отправљати. Наш закон о општпнама није ифично предвидео овакве случајеве. Закони се међутим морају разумно тумачити (§ 8. грађанског закона), и не може се закључити, да једно питање може остати нерешено за то што закон изрично није продвидео како ће се дотични конкретни случај расправити. Дакле треба, имајући у виду пропиое из § 8. и 10. грађанског закона, протумачити закон о општинама и наћи пута и начина, да се питање о помоћи реши. Налазимо, да би било у духу закона о општинама, ако би се поступило аналого члану 155. закона о општинама (први став), који гласи: »ако општински одбор не регии какав предмет, који би се тицао општих иитерсса, који му јо ради решења три пута поднесен на писмс ни захтев надзорне власти или опшгинског суда, а међу гим је за решење дотичне ствари једино одбор био надлежан, онда надзорна власт шаље дотични предмет на решење надлежном Министру, против чијег решења нема места жалби". Пре свегапотребно је, да се предмет тиче општих интереса, као што је исхрана оскудних породица; даље је потребно, у смислу речи »који му је три пута поднесен«, да се констатује, да одбор заиста не може да се скупи у седнице услед нередовних прилика (рата, за који се незна кад ће ое свршити), а да решавање дотичног предмета не трпи одлагања; најзад је потребно, да је само одбор надлежан за расправу дотичне ствари. Тада треба овако урадити: општински суд треба да констатује све што је потребно, и да он преко надзорне власти учини предлог Министру Народне Привреде, да одобри, да се позајмица из општинског коша може чинити сиротним породицама. * * * Ј. С. К. практикант срески молио је, да му со одговори на ово питањо: Окружно начолство донесе решење о премештају једног практиканта из окружног начелства у срез и о премештају јодног практиканта из истог среза у окружно начелство с тим, да се размештај изврши првог дана идућег месеца и с тим, да практикант, који се из начелства пропрем шта, има право на станарину. Међу тим по захтову среског практиканта, рошење се изврши пре првога. Пита со: да ли практикант, премештен из среза, треба