Полицијски гласник

БРОЈ а.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 71.

да врати квартирину за неколико дана разлике и да ли за то неколико дана ужива квартирину практикант, који је у срез дошао ? Одговор: Окружно начелство по истоме праву, по коме јо довело одлуку о размештају ирактиканата, може ту одлуку и да мења, п оно је изменило ту одлуку, у погледу датума извршења размештаја, извршујући је пре рока — члан 32. закона о уређењу округа и срезова. Како је пак практиканту, премештеном из начелства. признато право на станарину кад буде у срезу, то налазимо да њему припада станарина од дана пријема дужности у канцеларији среског начелника, а дадотадањи срески практикант троба да врати више изузету станарину у толико пре, ако је он тражио, да со распоред изврши пре рока (§ 13. грађанског закона). * * * Драг. МиленковиК начелник среза крагујевачког упутио је 11. Фебруара тек. год. овакво питање: »Указом од 8. ов. месеца бр. 1330. помилована су сва она лица, која су осуђена по нзвршним пресудама првостепених и виших судова по кривичном закону на затвор до једне године дана или на новчану казну до три стогино динара због дола, која се казне по званичној дужности. Код моне у притвору среском налази се једно лицо, које издржава казну, на коју је извршном судском пресудом осуђено на шест месеци затвора за дело из § 223. тачка 2. кривичног закона. По наредби начелства, ја сам ово лице пустио из притвора у слободу. Молим за обавештење: да ли се ово помиловањо односи и на она лица, која су по горњем законском пропису осуђена или не, јер ја налазим да се ово поинловање не односи на лица, која су горњим § осуђена". Одговор: Кад крадљивац ноћу у згради где људи живе или у принадлежне затворене просторе уђе, ускочи или отвори, или се још за дана у таквима ради крађе прикрије и затвори и крађу изврши, казни се, по § 223. тач. 2. кривичног закона, без призрења на величину украденог продмота робијом до 10 година, која се под нарочитим олакшавајуКим околностима може спустити на казну шесто-месечног затвора. Таква крађа, која се сматра као опасна, извиђа се и казни по званичној дужности (§ 4. кривичног судског поступка). Па како је кривац осуђен на шест месеци затвора због дела опасне крађе, и како је казна до године дана затвора опроштена свима осуђеницима, који су учинили дола, која се казне по званичној дужности, — то је срески начелник добро урадио што је послушао наредбу окружног начелства. На случај да је нахођење среског начелника, изложено у његовом питању, било правилно, он не би смео без своје одговорности осуђеника пустити у слободу, и не би се могао ваклонити кривичне од-

говорности тиме, што је од окружног начелства примио наредбу о пуштању осуђеника у слободу, кад та наредба но би одговарала акту о давању највише милости и закону. * * * Појодини часници и службеници општински отишли су на војне дужнооти, а дужности у општини морали су оставити. У појединим општинама на мосто отсутних часника и службеника уведени оу у дужност заменици, а питања о издавању плата једнима или другима остала су нерешена, тако да општински судови незнају шта да раде, услед чега многи општински судоаи, и многи општински часници и службеници, обраћају со молбама, да им се објасни, како треба поступати при замењивању часника и службеника општинских и при издавању плата. С тога чинимо следећа објашњења: Часници општински, који примају плату од општине, јесу : председници општински, подпредседник општински, и кметови. Плата овим часницима општинским припадг за сво време, док се на положајима налазо. Ове часнике власт може разрешити од дужности једино у случајевима изричпо предвиђеним у закону о општинама а на основу извршне одлуке надлежне власти. Ако би часници општински, којим начином били спречени да за извесно време отправљају дужности својо, они се од дужпости не могу дефинитивно разрошити, већ могу јодино приврсмено дужност предати другом лицу, своме заступнику, који ће службу вршити до повратка часника на дужност. За заступање председника, подпредседника и кметова, према члану 120. закона о општинама, важи ред предвиђен у члану 38. истог закона. Ово важи, сумње нема, и за случај, кад часник оде на војну дужност. По петом ставу члана 120. закона о општинама, ономе, који је одређен да заступа дуже од петнајест дана у дужности председника општине, подпредседника или кмета, који је на одсуству или удаљен од дужности, даје се плата онога кога одређени заступа, а за то времо не прима своју плату. Дакле заменици примају плату, кад су замењени часници на одсуству или удаљени од дужности. Могло би се рећи, да се ово не односи на часнике, који су отишли у рат. Али како нема специјалних прописа законских о томе, да ће часници, кад се налазе у рату, примати своју плату од општино и за то време, и како часници општински служе општину у првом реду на част своју, а<1 ћопогев, а не по професији и ради зараде, јер им се платаизузетно даје једино као накнада за само вршење службе и покриће трошкова и неке врсте штете, — то налазимо да је у духу закона, да се и на овај случај односи наређење из члана 120. закона о општинама, по коме плата следује заступнику а но часнику, кад је овај у опште отсутан од дужности дуже од петнајест дана. — Но рат доноси и својо незгоде. Није редак случај, ца су општински часници довољно оскудни људи и да не престављају имућне домаћине,

тако, да управо својом платом издржавају породицу своју. Одласком таквих часника у рат, и губљењем плате за иавесно вроме, породице им трпу оскудицу, У ратно доба отварају се срца свакоме, и милосрђе, више него икада, одликује племепито душо. Председници и часници општински јосу први грађапи у г општини и њима и њиховим домовима треба да се поносп цела општина. У имо тих идеја, оскудним часницима, односно њиховим породицама, не треба у време рата ускратити изворе за живот и не треба онима, који су на војишту загорчавати положај небригом за породице њихове, већ им треба издаватп, по пристанку засупника општинских часника, у најмању руку разлику између плате одређене буцетом општинским на часнике и плате коју су примали они, који су постали заступници, или једну половину плате, ако су заступпици онштински одборници. Кад се ради на општим стварима, не треба у виду имати само своје интересе, већ сви треба да ноднесемо један доо терета. Што се тичо општинских службсника, ствар стоји другојаче : — По члану 113. закона о општинама свака општина мора имати деловођу, кога бира на предлог општинског председника одбор општински, а према потр( би може иматп и писаре, којо бира општински суд. По члану 112. закона о општинама свака општина има свога благајника, кога бира општинскн одбор. По члану 86. тачка 11. закона о општинама општински одбор бира лекара, инжињера, марвеног лекара и друга стручна лица. По члану 125. закона о оиштинама општинске писмонише поставља општински суд. И, по члану 109. закона о општинама председник општинског суда поставља нижо општинско особље и служитоље. —- Она општинска власт, која поставља општинско службенике, има права и да их отпушта из службе. О отпуштању службеника из службе треба донети одлу 7 ку, исту саопштити дотичном и извршити је, али је потребно да та одлука извршном постапо. До разрешења од дужности на основу решења о огпусту дотични има право на плату. Ако општина има закључен уговор о служби са својим службеником, и у уговору продвиђен рок за њогово трајање, онда се службеник без основа не може отнустити пре него рок уговорени дође; ако нема уговореног рока одказ службе можо свага доћи, па и за време рата. Мођу тим ни државној ни самоуправној власти и но пада на памот, да своје службонаке отпусти из службе за то, што су отишли у рат; они су отишли да вршо најузвишенију дужносг, на браник Отаџбипе, те се не сме нечовечношћу ударити на осећаје и животне интересе њихове. Свесне су свега овога и општинске власти те инеприступају отлуштању општинских слубеника у овим временима. — Општински службеници, који су отишли у рат, требали су дужност привремено да пре ■ даду својим заступницима. Према члану 120. закона<о општинама деловођи одређује заступника општински суд, благајнику општински одбор, а осталим служ-