Полицијски гласник

БРОЈ 10.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 10. МАРТА 1913.

ГОДИНА IX

Ф ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

„полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за држлвна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. |Шостранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини вројеви „ полицијског гласника « не продају се. рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАШСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАк) Напомена. Као што смо то и у напомени штампаној у бр. од 3. Фебруара ове год. Полицијскога Гласнина казали, у овој другој поиовини горњега рада бићо изложена правила нашега Грађ. Законика о положају матере и удове у задрузи са гледишта наследнога права, а затим, ће бити расправљена још нека питања у вези са задружним наследним правом. ж. м. п.. а°. Мати у зад~р\)зи. Овде имамо да расправимо два питања: питање о праву наслеђа и о праву издржања матере у задрузи. Ми ћомо, за овај мах, говорити само о првом питању, а о другом биће речи тамо где се излажу прописи о удовици у задрузи. По §-у 402. Грађ. Зак. и његовом тумачењу од 29. Маја 1853. год. (36. VII., стр. 52.), мати долази у друго наследно коло и паслеђује, после оца и рођоне браћо (где трсба рачунати и браћу ио оцу), заједно са рођеним сестрама (у које се, такође, убрајају и сестрс по оцу) Мођутим тако није у случају задруге, за који вреди објагпњењо §-а 523. Грађ. Зак. од 28. Јуна 1849. год. (36. V., стр. 49.), где стоји: „Како §. 523. гласи, да жена удовица после смрти мужа у задрузи заоставша, била она са децом, или без деце. задржава право уживања на делу свога мужа у задрузи и смеси заоставшем, то се разумо да ни оваква жена удовица, којој у задрузи дете умре, не може доо овог у задрузи ни у каквом случају наслодити, него и њој остаје само право уживања до смрти или преудајо. по гласу постојећих правила о женскињама у задрузи®. Ми ћемо одмах

да претпоставимо да је дето о коме со говори у овом законодавном објашњењу мушко, да је, дакле, ту у питању син. По овом Закону. м^ти њега не може наследити, »било сама било пород сестара умрлога (§. 402.), јер ни ове последње то право немају®. 1 ) У осталом, то би се дало извести и из самога §-а 528. Грађ. Зак.: погаТо сродство у задрузи искључује сродство изван задруге и пошто мати, као ни остало женскиње које у задрузи живи, није задругар, није у задрузи, већ изван задруге, то би мати била задругом искључена и самим §-ом 528.. Затим, §. 529., у вези са Законом од 28. Новембра 1859., искључује из наслеђа у задрузи и роћене сестре, што значи да он, тим самим, искључује и матер, која се, у погледу наследних права, равна са сестрама. Али дмг<2, ако »дете® о чијем је наслеђу реч није мушко већ женско, ако је то кћианесин? Овде је, дакле, претпоставка да је умрли задру| ар био оставио као наследницу кћер која је, затим умрла, оставивши матер као најближег сродника. Хоће ли је мати наследити ? Јуриспрудонција нпје овдо стална. Тако, по (Јдлуци опште соднице Касационога Суда од 11. Новембра 1872. год , Бр. 3659. и од 18. Маја, 1874. год , Бр. 1434.: »Жснско дете умрлог аадругара н после смртн свога оца сматра се да и даље црипада задрузи, и зато мати таковога детета по смрти његовој не наслеђује ништа од задружног имања" (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 339.). У истом смислу јо и од)ука одољења од 15. Маја 1884. год,, Бр. 1470. и одлука опште седнице Касационога Суда од 1. Априла 1885. год., Бр. 1038. (»Законом од 28. Јуна 1849. год., ВБр. 1147. којим јс објашњен § 523. Грађ. Зак., јасно је изречено, да жена удовица којој дете у задрузиумре но може доо овог у истој задрузи ни у каквом случају насљедити. Уз то се у §. 57. Грађ. Зак. каже, да се под задругом и задружном кућом разумевају више лица пунољетних самих или са својим ') А. Ђорђовић, Паслвдно Право, стр. 132..

потомством ; — па из ових прописа, ни по значсњу тих речи ни по логици не може се извести да женско дете не улази у задругу, а ни то да се задруга раскида чим иза задругара остане женско дете, кад је мимо његаузадрузи остала и која мушка глава®: Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 340.). 1 ) Међутим, по одлуци одељења Касационога Суда од 22 Марта 1882. год., Бр. 4266. и опште седнице истога Суда од 8. Маја 1882. год., Бр. 1408.: »Удова задруга$?х која својо женско доте иреживи, добнја по основу наслеђа имање из задруго ;( (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 340.). Нема с\'мње да је ова последња јуриспруденција Касационога Суда тачнија. Прописи о насле1)Ивању у задрузи имају се применити само на оног с1е сишз-а који је умро у задружном стању а не, разуме се, и на оног који је умро у стању инокосном. Кћп која је наследила, по Рошењу од 1859. год., свог оца у задрузи није са задругарима очевим у залружном односу, без обзира на то што је она још неподељена: ми смо већ видели да не може бити задружног односа измођу мушких и жонских лица 2 ), између њих може само бити обичиог смесништва, а обично смесништво, у случају наслеђа,

] ) Видети даље у истом смислу још и ове одлуке Касацпонога Суда (одељење): од 7. Новембра 1872. год., Бр. 3738. («Дете Јкенско у задрузи остало иза оца. Распоредна пресуда изрекла колики.му део припада. Но оио умре не изишавши и .з задруге. Мати тражн да наследи по §. 402. Грађ. Зак.. Касациони Суд изрече, да нема места наслеству, кад се део детета није иставио и оделио, те је девојка остала у задрузи, а у задрузи матере, по §. 523. Грађ. Зак., немају право наслества^ : Забелешке Др-а Николе Крстића, стр. 34"2.); од 9. Априла 1876. год., Бр. 1547. («Јосип и Тимотије с ,т задругари. Јосипумре оставив кћер у задрузи, која у овој и умре. Њена мати тражи да наследи. Судови одбијају; Касрциони Суд снажи )Ј : Забелешке Др-а Николе Крстића, стр. 343.). 2 ) Касациони Суд (в. одлуку одељења од 1 5. Маја 1884. год., Бр. 1470. и опште седнице од 1. Априла 1 885. год., Бр. 1038., што је горе цитирано) вели да се задруга не раскида чим иза задругара остане женско дете, кад је мимо њега у задрузи остала и која му тка глава. Ово је тачно само у толико у колико би, са женским дететом, остала још бар два мушка лица задругара: тада би било задруге у односима та два лица, али не и у односима њиховим са женским дететом. Али ако би са овим остала само једна мушка глава, -оида задруге нема више никако.