Полицијски гласник

СТРАНА 74.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10.

долази под прописе о инокоштини. На тај начин, када кћи која је у задрузи наследила свог оца и умрла није умрла у задружном него у инокосном стању, њу тада, наравно, наслеђује најближи сродник, без обзирана то да ли је то мушко или женско лице, да ли је он у истој задрузи или је изван ње, и ако је најближи сродник умрле кћеру љена мати, тада ће је мати и наследити. 1 ) И најновија јуриспруденција Касационога Суда у овоме је смислу, а на име: одлука одељења од 7. Септембра 1905. год., Бр. 5442. и одлука опште седнице од 1. Новембра 1905. год., Бр. 9922., које гласе : „По §§. 57. и 507. Грађ. Зак. под задругом разуме се смеша заједничког имања и заједнички живот између више пунолетних лица везаних сродством. Према томе, смрћу једног задругара, кад их има свега двоје, задружни однос престаје, пошто је онај други задругар остао као једиео пунолетно лице у кући способно за задружни живот; и у томе је случају кћи умрлог задругара, према другом одељку §-а 529. једина наследница његова, и посло њене смрти наслеђује је мати, а не заостали задругар њенога оца, пошто од момента смрти њеног оца не може бити говора о задрузи ни о пречем наследству задруге. 8 (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 38.). Овде је, дакле, са свим правилно узето да не можо бити задружног односа између мушкога и женскога лица, али се погрешно вели да задругу могу образовати само пунолетна мушкалица: ми смо видбли да и малолетници могу бити у задружном односу. 2 ) б". Удова у задрузи. Да ли удова има, у задрузи, право наслеђа у погледу мужевљих добара, у случају када би она могла наследити у кући инокосној (§. 408. Грађ. Зак., Допуна од 21. Октобра 1850. год., 36. V., стр. 293.) ? Питање више теориско, јер удова наслеђује мужа тек онда »ако ни материног рода поредудо овог (шестог) колена не би било» после мужа који јс умро, случај који ће се врло ретко да не кажемо никад десити. Али, и ако би со то ипак десило, удова не би могла наследити: она би била искључена задругом, онако исто као и де-

1 ) Или, ако је кћи умрла па ју је наследила њена ■еопствена кћи, односно ова је наследила по праву репрезентације свог деда, умрлог у задрузи. који је био своју кћер преживео, онда ће ову унуку, наследнипу, наследити њена баба, материна мати, жена њеног деда у задрузн умрлога, ако не би било пречих, ближих, сродника (§. 404. Грађ. Зак.) који би умрлу унуку могли наследити. 2 ) В. о нпследном праву матере у задрузи А. Хорђевић, Наследно Право, стр. 132.. У прилог овога мишљења можемо навести и овај пасус из решења од 28. Јуна 1849. год., који није шгампан у Грађ. Законику, код §-а 523. и који гласи: «Попечитсл>ство правосудија.... предложило је Совету на протолиовање касателне параграфе : «Оће ли мати после смртп сина у зарузи заоставша, ако овај пречег насл.едника нема, овог део насљедити, или ће само као и друго женскин.е право уживања до преудаје или смрти имати?" Совет узевши предмет овај у расужденије, он је исти... овако објаснио (Гојко Никетић, ор. с11., стр. 335.). Дакле, Министарство Правде, у предлогу своме, тражи од Савета тумачење §-а 523. Грађ. Зак. само за случај да је син у питању, остављајући на страну случај кад је о детету женском реч, на сваки начин стога што за љега није било сумње да мати, ако је она најпречи сродник, наслеђује своју кћер, као лице умрло у инокосном стању.

војке (осим женске деце) и мати: било би нологично да мати и рођене сестре, н. пр., буду задругом искључене а удова не. Ово разумо се само онда ако би се узело да задруге може бити без обзира на степсн с-родства, то јест ако бп се узело да задруге може бити и мођу сродницима преко шестога кола очсве или материне лозе, питање веома сумњиво, као што ћемо то већ доцније видетн. У осталом, §. 528. Грађ. Зак. поставио јс општи принцип да је задруга, код наслеђивања, преча од сродника изван задругс, а удова се, као женско лице, сматра изван задруге. (А. Ђорђевић, Наследно Право, стр. 133.). Али, удовица има у задрузи, исто тако као и у кући инокосној, право ужитка на мужевљевом делу у задружном имању, као што се. то види из §-а 523. Грађ. Зак. који гласи: »Жена удовица после мужа у задрузи заостала, била са децом или без деце, задржава право уживања на делу свога мужа у задрузи п смеси заосталом". То јо примена правила постављснога у § §. има 412. и 413. Грађ. Зак.. Живојин М. ПериЂ. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАК) II. Истуа из § 346 н. з. (самоослобођење). — п Ко због истуаљења на за твор осуђен, вели се у овом §, из затвора или исиред иандура. аобегне или улучивши ириликхј изван места, у коме се задржавати има, удали се, к азниће се тиме, што ће затвор иод строжијом смотром одлежати с( . 1. Радња сс састоји дакле у самоослобођењу истуиног затвореника, т. ј. у ослобођењу себе сама из затвор досуђеног за истуи. , а) Самоослобођењо за злочин или ирестуа осуђеног нс сматра се мођутим-као кривично дело (в. Поссбни Део). За такво се ослобођење кажњава само дисциплински, каква јо казна у ствари пропнсаиа и у § 346 к. з. б^ Помагач у самоослобођељу имао би се казнити по § 345, пошто го ту и помагањо сматра као радња и1 .пршон>а в) Пошто је за овај иступ прописано као казна само пооштравањо затвора строжијим надзором, има се узети, да се аодстрекач на самоослобођењо пе може казнити. 2. Кривац. — Виност није потребна. III. Истуи из § 34 7 к. з. — У овом § предвиђона су два иступа, једап у а]. 1, други у а1. 2: 1. Истуи из а1 1 (отиуштање затвореника). — „Пандур, стражар или аисанџија, вели се у овој а1 , исиред кога осуђени на затвор због истуилења, абог његове пебрижљивости из затвора или у

ауту аобегне, да се казни затвором до десет дана, а ако се иобегши с њима сиоразумео, те су му они на руку учинили да иобегне, то да се казни затвором до тридесет дана". а) Радња се састоји дакло у ауштању истуиног затвореника у слободу илп у иомагању, да се он ослободи; од стране иандура, стражара или аисанџије. 1° Пуштање затворгника у слободу јо несиречавање самоослобођења (в. Посебни Доо III § 96 I 1 б). 2° Помагање у ослобођоњу затвореника јо свако чињсње, којим се доприноси ослобођењу затвореника. Без значаја је међутим, да ли је ово ослобођење самоослобођењо или је од неког другог извршено (в. Посебни Део III § 96 I 2 б). 3° Ослобођени трсба дакле, да је за иступ на затвор осуђон. б) Овај иступ је свршен, чим је затвореник пуштен у слободу. Без значаја јо међутим, колико јо он остао у слободи. Овај иступ нијо дакле трајно кривичпо дело (в. Посебни Део III § 96 II). в) Кривац. 1° Извршилац може дакло овде бити само иандур, стражар или аисанџија. Ако је извршилац чиновник или какав јавни службеник (§ 132 к. з.), који није помеИ У Т У § 347, против њега се има применити § 129 к. з. 2° У погледу виности разликују се две врсте кривца: (1) Умишљајни. Умишљај се састоји у свссти, да се отпушта затвореник, одн. да се потпомаже ослобођење затвореника. (2) Нехатни. Нехатни је извршилац кривац код оба случаја отпуштања ослобођеника, т. ј. како код неспречавања самоослобођсња (н. пр. нехатно неоткривање плана за ослобођење или случај кад стражар услед нопажње није видео, кад су затвореници обијали врата од ћелије) тако и код помагања ослобођења затвореника. (в. Посебни Део III § 96 III 2 6). г) Казна. Против умишљајног извршиоца („ако со побегши с њима споразумео®) прописан јо затвор до тридесет дана, а против нехатног („због његове небрижљивости") затвор до десет дана. 2. Истуи из а I. 2. — »Овако ће се казнити, вели со у овој а1., иандур или аисанџија и онда, кад би доиуштао, да се аисеници без одобрења власти с ким састају, или би не имајупи власти дозвољавао да аисеници ио чаршији или вароши иду или се других наредаба у смотрењу аисеника од страневласти игданих не би иридржавао"-. а) 1° Радња се састојн даклс у доиуштењу затвореницима, да се с киме састају или да ио варсши иду, од стране иандура, стражара или аисанџија, или \ ј оиште у неиридржавању од стране истих других наредаба од власти изданих у иогледу затвореника. Под затвореницима („ аисеницима а ) имају се овде разумоти сва лица лишена слободе од каквог органа државне власти

«