Полицијски гласник

ВК)Ј 10.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 75.

као таквог у јавном интересу (в. Посебни Део III § 94 ] 1). Према томо ту спадају не само они, који су осуђени на затвор за иступе, воћ н они, који су осуђени на робију, заточење или затвор за злочине и проступе, као и они, који се налазе у истрашном притвору, или који су дисциплински кажњонп од које државне власти. 2° Радња је аротиваравна, кад је извршена без одобрења надлежне државно власти. б) Кривац. 1° Извршилац може битн само пандур, стражар или апсанџија. 2° Виност није оотребна. IV. Истуа из § 34^ к. з. — »Пандур и у оаште аолицајни служитељ. вели се у овом §, ноји би се усудио оног а, који му је иредан, да га аолицајној власти иреда, и у оиште онога, кога он аолицајној или другој власти због какве кривице води, асовати, туИи или злостављати, да се казни затвором до тридесет дана, у колико то не биу веКма казнимо дело арелазило. Полицајна власт дужна ће бити сваку овакву тужбу одмах исиитати«. 1. Радња се састојп дакло у исовању или тучењу и у оиште злостављању од стране иандура и у оиште аолицијског службеника оног, кога сароводи иолицијској или којој другој власти. а) Под „псовањем" се овде има на сваки начин разумети у опште вређање. б) Тучење је једна врста злостављања (в. Посебни Део I § 7 I 1). Зато јо у § 348 к. з. погрешно казано »тући или злостављати". в) Пошто је у § 348 к. з. реч о једном иступу, а злостава јо по правилу преступ (§ § 175 и 179 к. з.), то се под злостављањем ( в или злоставити®) имају овде разумети само истуине злоставе, предвиђене у § 357 т. 1 к. з., на име ћушање, ударање и радње овима подобне. г) По себи со разуме, да је без значаја, због чога се спроводи оно лице власти. То се пак наравно не чини, агсо оно само није за то дало повода. Оно мора дакле да је само криво, што се спроводи власти, и у томе се смислу мора протумачити став »кога он... власти због какве кривице води®. 2. Овај иступ је дакле нарочита, квалиФицирана (тежа) врста истуине увроде (§ 357 т. 2 к. з.) и злоставе (§ 357 т. 1), за које је прописан затвор од једног до двадесот дана. Зато ако би Ј вреда и злостава биле преступне, имали би се применити за увреду § 213, а за злоставу §§173 или 179 к. з. (§ 348: »да се казни затвором до тридесет дана, у ко.шко то не 6и у већма казнимо дело арелазило"■). 3. Кривац. а) Извршилац може бити само пандур и у опште полицајни служитељ (код општинско или полицијске власти). б) Пошто је овај иступ једна нарочита врста увреде или злоставе, то се има узети, да је и овдо изузетно потребна виност и то у облику умишљаја. (НАСТАВИЋЕ СЕ) •

ПОУЧНО - ЗАВА.ВНИ ДЕО ЗАР МОРА И У ЗДОЧИН?

Једног бурног зимског вечера, пред најугледнију какану окружне вароши Г. зауставише се поштанска кола, из којих изиђе Бојан Бранчић, вИ"сок лепушДаст младић, витка стаса и црних изразитих очију. Пошто је исплатио постиљона, спустио посувраћену јаку од зимског капута, .дотерао изгужване пешеве од герока, и, инстинктивно, погладио руком мале. и кокетно завијене, црне брчиће, уђе у дупке — пуну каФану. Са пуно снебивања и нелагодности, прође брзо кроз масу нспознатог света, који га је посматрао с радозналошћу, помешаном са неком врстом паланчанске неповерљивости. У каФани је био празан само један једини сто, чак у дну сале. Бојан Бранчић, не премишљајући дуг >, седе за тај сто, и суморно подлакти главу обема рукама. Усред безбрижне гомиле света, који кипи од силног унутрашњег задовол>ства, који се шали, грохотом смеја и весело певуши, он се осећао потпуно усамљен и потпуно несрећан. Родом Београђанин, из старе угледне чиновничке породице, навикнут на престонички шумни живот, он се, већ при првом доласку у ову малу, забачену паланку, у коју је премештен „по потреби државне службе 11 , осећао као Драјфус на Ђаволовом — Острву. „Нигде друга, нигде пријатеља!" размишљао је сентиментално. — »Збогом лепе топчидерске алеје украшене цве1.ем, и ограђене зимзеленом! Збогом, романтична калемегданска терасо с водоскоцима, над којима, увече, блешти лице од електричне светлости! Збогом, незаборављена вечерња шетницо у Кнез-Михајловој улици, где у првом сутону, као у мравињаку ври од небројених лепих женских лица: и црномањастих и плавих, и смеђих и граорастих..! Збогом на свагда, прохујали златни дани престоничког живота! Са мном је свршено.. Ово није само устајала бара, иуна жабокречино, у коју ме је бацило Провиђење... Ово је можда, бездана, до које не допире весела светлост живота.. И, шта ће бити излаз из овог пакла: да ли оставка на државну службу, или самоубиство? На сваки начин, ово друго. Јер, нашто таворити и чамуљати: боље је умрети, него умирати... — »Господин је сигурно постао нов грађанин наше вароши ?" — прекиде Бојана у размишљању један пискав, прозукао глас, који је имао у себи и нечег покроЕитељског и, у исто време, сервилног. Бојан диже главу. Пред њим је понизно стајао, с шеширом у руци, један омален, мршав старчић, сав сод као овца, у извешталом, жутом иберцигеру који је с њега висио као с клајдерштока, погрбљен, и у пријатељски осмех развучених уста, из којих су, при говору, непријатно провиривале безубе старачке десни.

— »Јест, премештен сам овде за чиновника. <с — „Врло добро! То ми је мило! Вама сад, пре свега. треба добар, удобан стан. Све ће се то брзо удесити, братац мој! Ни бригеша вас ништа! Ја сам варошки сепзал. Показаћу вам одмах, ако желите, све станове које имам на расположењу. Ево листе! читајте! Десет празних станова... дивота! А што се тиче моје награде, зна со чика — Тошино: два динара. Обична сензалска такса. Није много, јел' те?" — »Добро, добро ! — прекиде Бојан Бранчић старца у његовој напамет наученој беседи, поновљеној до сада, ваљда, неких две хиљаде пута за време од педесет година његове сензалске праксе. »Него, хајде, да не дангубимо! Боље је сместити се још вечерас." Изиђоше. Напољу вејавица. Северац брише све пред собом. Улице по готову, пусте... Пошто су обишли, једну за другом, неких девет кућа, у чијим прозорима већ месецима стоје пожутеле цодуље са оним стереотипним : »Стан за Самца«, и, пошто су се, том приликом, код једне несташне удовице слатко насмејали, а са једном костобољном и мрзовољном бабом без мало посвађали, нађоше се пред ј-едном повеликом, новом и као снег белом зградом, кућом трговца 0. С. — »Е, братац мој, ако вам се и овде не допадне, онда ја за вас немам квартира у овој вароши. — »Да видимо! — учини Бојан«. Уђоше. Озбиљна, постарија жена, газдарица од куће, уведе их у собу за издавање, и онда у Бојана погледа упитним погледом, у коме је било неко питање : А с ким имам част. — »Допустите, да се представим, госпођо! Бојан Бранчић, ново постављени чиновник у вашој вароши. — »Драго ми је, господине! — одговори кућна газдарица — и њен до мало пре ледено-неповерљиви поглед, поста за чудо мек, готово сроднички. — »Код нас ће вам бити с( , продужи жена, — »као код своје мајке сс . Поред господоког стана, имаћете апс-олутну тишину за рад. У кући смо свега нас троје: ја, »човек" и »дете сс . Ми станујемо у оној засебној кући, а ову издајемо самцима. Код тако доброг стана и повољних услова, Бојан Бранчић није имао шта да премишља. Уселио се те исте вечери. * * * Одмах сутра-дан Бојану Бранчићу били су представљени и газдаричин »човек сс и „дете. сс »Човок« је био за читаву деценију старији од газдарице, и имао је велики пензионерски трбух, а »дете* је имало двадесет две године, носило је укусну сукњу од свилене тканине, белу кецељу од лаке, провидне, и као пена ваздушасто материје; имало је крупне, паметне очи, плаве као небо; и једра, недра, која су се заношљиво тресла при њоном ходу.