Полицијски гласник

СТРАНА 82.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11.

јасеничком округа смедеревског 4: (3 пронађене), у срозу рачанском 4, у срезу грочанском 3 (1 пронађена), у срезу лосковачком 3 (све пронађене), у срезу трстеничком 3 (2 пронађене), у срезу беличком 3 (1 пронађена), у срезу параћинском 3 (2 пронађене), у срезу ресавском 3, у срезу рамском 3, у срезу орашком 3 (све пронађене), у срезу крагујевачком 2 ( обе пронађене) у срезу лепеничком 2, у вароиш Ћуприји 2, у срезу левачком 2 (1 пронађена), у срезу деспотовачком 2, у срезу бањском 2 (1 пронађена), у срозу нишком 2 (1 пронађена), увароши Шапцу 2, у срезу јадранском 2, у срезу посавотамнавском 2 (обе пронађене), у срезу поцерском 2, у срезу тимочком 2, у срезу црногорском 2, у срезу трнавском 2 и по 1 у срезовима: космајском (пронађона). колубарском округа ваљевског, пољаничком, масуричком, жупском, алексиначком (пронађена), беДопаланачком, млавском, пожаревачком, качерском (пронађена), бољевачком (пронађена), добричком (пронађена), косаничком, ужичком (пронађена), ариљском, драгачевском и у варошима: Крагујевцу, Крушевцу (пронађена), Смедерову (пронађена) и Врањи (пронађена)Вредност свих ових крађа износи око 17.500 динара. Злонамерних ноннштаја туђих ствари било је : у срезу тамнавском 2 (1 пронађен), у срезу лепоничком 2 и по 1 у

срезовима: грочанском, пчињском, нишком и жичком (пронађен). Вредност свих уништених ствари износи око 800 динара. Поред изложених дела у току месеца јануара 1913., извршено је у Србији 17 самоубистава и то: у вароши Београду 2, у срезу драгачевском 2 и по 1 у срозовима: посавском округа београдског, пчињском, трстеничком, сврљишком, моравском округа нишког, нишком, нишавском, лужничком, таковском, добричком, прокупачком и у варошима Неготину и Шапцу. Највећи број самоубистава извршен јо вешањем 9, ватреним оружјем 4, дављењем у води 2 и оштрим оруђем 2. Узроци њиховом извршењу леже: у болести за 11 случајева, у страху од казне за 1, у душевном растројству за 1 и и за 4 случаја узроци су неиознати. Покушаји самоубистава извршени су у вароки Београду 4 (3 ватреним оружјем а 1 дављењом у води; 2 љубав и 2 душевно растројство). Општи преглод до сад изложених дела овакав је:

Текући број

О К Р У 3 и

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаја убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

Ф 3 т © и

Опасне крађе

Злонамерни пони- ■ штаји туђих ствари 1

Самоубиства

Покушаји самоубиства 1

Округ

београдски

—

ваљевски

—

врањски

—

крагујевачки

—

крајински

—

крушевачки

—

моравски

—

нишки

—

пиротски ►

—

подрински

—

пожаревачки

руднички

—

смедеревски

тимочки

. -

топлички

ужички •

чачански

—

Управа града Београда

—

Свега:

164

Из канцеларијо Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 5. марта 1913. годино АБр. 298, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) Није тешка ствар, када је удовици у задружној кући остало од мужа имања: она ће, по §-у 523. Грађ. Зак., имати на том имању право ужитка. Али се може десити да њон муж није оставио никаквог имања. Да приметимо да овакав случај но може наступити услед тога што би муж о своме имању начинио тестаменат, јер се, по Рошоњу од 2. Марта 1855. год. (36. VII., стр. 57.), код §-а 412. Грађ. Зак., жена, у погледу свога права удовичкога ужитка, изравњава са наследиицима из §. 477. истога Законика, што значи да муж, својим тестаментом, не можо своју супругу лишити сасвим њенога права на удовички ужитак : има известан законски део који је, и у том случају, удовици обезбеђен. Али, можо бити н. пр. то да је муж умро без имања зато што је, за живота, ово отуђио било у корист задруге било у корист неког лица изван ове. У оваквом случају : да муж удовичин иије оставио, посло себо, никакво наслеђе, удовица најчешће може бити зато што је њен муж имао, у тренутку смрти, свог оца, због чега он нијо имао никаквог имања у задружној старини, а претпостављамо да није имао никаквог удола ни у приновку (ови су, узмимо, придошли пре његове двадесет прве године). Шта ће бити са оваквом удовицом ? Да ли је задруга дужна њу издржавати ? Питање је за њу од животне важности, пошто њен супруг није оставио никаквих добара на којима би она, по §-у 523. у вези са §§-има 412. а 415. Грађ. Зак , имала право удовичкога ужитка. Јер, од две ствари једна, или је отац њ^нога умрлога мужа још жив, њен свекар, и тада је он господар онога што му припада у задружној имаовини, или је и њен свекар, после мужа јој умро, и тада су његов део наследили његови најближи сродници у задрузи — ми узимамо да удовица није имала деце сасвојим мужем,сином њенога свекра, 1 ) а ти задругари добијају наслеђени

Ј ) ($ш<1 у случају да је с1е ошив оставио после себе 1) сина илп синове и 2) унука од раније умрлога сина и 3) удову од овога последњег сина? Да ли ће удова имати какво право на оном делу (1е сишз-ове заоставштине која, по § 399. Грађ. Зак., припадне унуку? Треба одговорити негативно, ако се узме да је репрезентанат директан наследнак (1е сшиа-ов, и да он позајмљује само степен од репрезентиранога, да не би био искључен из наслеђа оним наследницима који иаслеђују потте ргорпо: пошто, овде, оно што би унук наследио њему долази од деди а не од оца, то његова мати не би имала, односно тога, право унштка. Она би могла једино тражити од сина издржање (алиментацију), ако би био испуњен услов који, за то, поставља § 127. Грађ. Зак.. Али, како Не бити, ако се узме да репрезентанат долази на наслеђе Ло сшие-ово као наследник репрезентираног: овде репрезентанат прима, у заоставштини <1е сшиз-овој, наслеђе реирезентиранога? Да ли тада удова може тражити, на оном што је њен син у дедовој заоставштини добио, право ужитка? А пре свега, на које је од ова два