Полицијски гласник

СТРАНА 86.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11.

злокововариим, рођена у средини где су страсти иладале, без упута и надзора у животу, скитају и кроћу се као залутале звездо. Услед рђавог васпитања, које добију, ванбрачна деца постају, чешћс него ли остала деца, опасна по друштво, а с друге стране и сама су изложена нарочитим злим последицама. Њихов криминалитет достиже 9 и 11 од сто целокупног броја у место да је 7 од сто... Примећује со, да је морална дегенерација већа код ванбрачне деце него код доце брачно. У Берлипу, мсђу особама од дванајест до двадесет година има 200 осуђеника на 1444 детета брачна, а 159 осуђеника на 850 децо ванбрачне. Поврат ванбрачних преставља 2,62, а брачних 1,77. У нижим дрштвеним редовима, ванбрачна деца со не упућују на морал. Искушења воликих вароши немају према себи уставе. Нанбрачни, један пут осуђен, тешко се поправља и постаје по несрећи понова кривац... — Треба понављати следеће: ванбрачна деца су чосто рођења под жалосним околностима. Носе кадкад у соби последице алкохолизма и разврата. Номају огњишта или им је кућа бедна. По закону су без оца и мајко. Упућена су на скитњу улицама. Намењено им је, да постану нопослушници и кривци. Зашто тим јадним бићима, који нису одговорни за грохе оних, који су их створили, не би друштво дало без икаквог одлагања једног тутора из какве установе за доброчинство. Овај тутор позвао би мајку ради давања изјаво за утврђивање матсринства детету. Тај тутор поучио би мајку о правима, која би она и дете могли имати прома оцу дстињом. Вршио би права детиња. Дакле, ступајући у живот. то сирото биће би нашло заштитника и браниоца, а не би било остављено на милост и немилост случајних прилика у животу. Тако, тутор би се бринуо за чување детета, за васпитање, школовањо, упућивање на самостални живот; спроводио би кроз живот доте, и одстрањавао би га од пута лености, мрака, просјачења и порока. Ако ово туторство буде остварено, ко но би сагледао добра дејства њсгова!

Г10УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА * * * Ради расвстлења питања, која су тако рећи на дневнсм реду, и ради олакшицс, да полициске и општинско власти као и грађани вршо правилно своју дужнос.т, — чинимо следеће објашњење по питању о одласку Срба у иностранство на рад. Приближава се врсме, када обично сваке године маса раденика, већином пољопривредних раденш.а, оставља Србију и одлази у иностранство ради надничсња. Па овај се начин обичио пзноси из земље готово најбоља радна снага, која одлази у иностранство, да тамо, не под сувише повољним условима, снечали коју пару. Сваки који одлази у псчалбу сматра, да ће доста новаца моћи уштедетп и понетн собом, кад се кући будо враћао. Међу тим, по правилу, готово сваки се каје

што је напупггао своју Домовину и што је у иностраготво одлазио да прода своју радну снагу. У иностранству со за релативно малси новац ради теа;ак иосао, а уз то долазо и друге нозгоде. Поједини послодавци шта више и но исплаћују како треба своје раденике и користо се њиховим страначким положајом, незнањем језика и немањем заштите. Зарада већином но износи вишо од тридесст динара мссечно, а уз то идо и храна, која се може назвати бедном. Раденици при повратку кућама толико су се пута жалили на ту храну као и на многе друге ствари. Раденици се у иностранству често излажу разним неприликама како од послодаваца тако и од посредника (драгомана), који их врбују за рад и одводе на страну. Неки пут те неприлнке долазе и стицајем околности ; тако, раденици, које мобилизација затече у иностранству, треба да се врате у домовину, али послодавци им то, разуме се, спречавају и одричу. да им исплате зараду. Све то погоршава положај раденика. Све док у земљи има довољно рада за свакога, не треба ићи у туђ свет на рад, јер услови под којима се ради у иностранству нисусасвим завидни. Полициске и општинске власти треба о томе да даду обавештења радном свету. Данас пак код нас нису редовне прилике. Наши грађани најбоље снаге сви су сад под заставом и они по томе не могу ни одлазити из земље. На домовима остало је нодораслих младића и стараца. Посродници за набавку радно снаге за иностранство, у оскудици бољих раденика, свакако ће се задовољити и недораслим младићима и старцима, па ће гледати да њих одведу у свет на рад. Међу тим потребно је. да та радна снага остане у зомљи у замену оне снаге радне, која је на граници; потребно је поља обрадити, у јесен усеве збрати и проко целе године пољопривредне и друге послове обављати, како се ни у чему не би осетила оскудица. — С тога и младићи испод осамнајесте године живота и старци, који су прешли године послодње одбране. греба да буду свесни своје дужности према Отаџбини, и да, нарочито у данашњим вргменима, њој послуже, не остављајући своје домове, кад им је, шта више, и без стварног циља одлазак њихов у иностранство у печалбу. Највоћи број наших пољопривредних раденика свако године је прелазио у Румунију у печалбу. — Те нашо раденике готово увек прати као драгоман по која личност, којој су познате прилике и румунски језик. Она узима на се, да нађе посла раденицима, и у њихово имо закључује уговорс за рад са појединим поседницима имања. Међу тим ти драгомапи, да би што више користи за себе исцрили на рачун послодаваца и самих раденика, често чине многс злоулотребе и тиме задају посла и нашим и румунским властима; тако они наговарају радонике, у чије су име зак т>учили уговор, да у невреме напуштају посао, само ако д >тнчни посодник но будс прнстао да задовољи њихове жеље, изаЈЈДно сасвојом дружином иду даље, да се са дру-

гима погодо; тим људима ништа не смета да за време једно пољско созоее погоде своју дружину код неколико разних го • сподара, а да ннгдо но остану, да одслуже погођено вроме; по некад опет ти исти драгомани однесу зараду своје дружине и по том је остављају, да ос у туђем свету, међу људнма чији јозик не зна, мучи н пати. Услед таквих поступака ових људи, наше и румунске власти, на жалбу час оштећсних раденика час преваренпх поседника нмања, отварају један тежак посао трагајући за кривцем, који је за то врељо промонио воћ неколико места, Да би сз спрочиле зтоупотребе поверења, којс врше ови драгомани, ваља обраћати већу пажњу на ли 1ности, које буду као драгоманн водили наше раденикс у Румунију; тада ћс се стати на пут честим злоупотребама, које се чине на штету паших раденика и румунских поседиика. УРумунију су прслазили наши радсници највише из округа крајинског, тимочког, пиротског, нишког и врањског, верујући обманама драгомана, да ће се у Румунији радити под много и много повољнијим условима, него што су услови и дневнице по другим крајевпма Србије, где су раденици потребни. У циљу заштите наших раденика, Мннистар Унутрашњих Дела на основу § 7. и 27. тачка 1. Устројства Централне Државне Управе прописао је 15 јануара 1908. године под П.№ 19928./07. Правила за раденике, који полазе у Румунију ради надничења. По тим правилима: — Нико, ко нема писмена дозвољоња од надлсжне полициске власти, не може врбовати раденике за иностранство. Ове дозволе издају нолициске власти само онима, за које знај^: да су поштони, чостити и поуздани људи; који својим имаовним стањ м дају довољно гарантије, да неће чинити никакве злоупотребе и прсваро, и који се обавежу, да ћо за свакога раденика, кога буду повели у Румунију, положити месној полициској власти по двадосет динара у допозит на име трошкова око њиховог евенту г алног рапатрирања. — Врбовање радсника дозвољава се само оном драгоману, који пород напред поменуте дозволе покаже и у пропиСу преда свакој полициској власти, у чијем реону врбује раденике, одобрење румунске власти издано дотичном послодавцу за улазак у Румунију оноликог броја раденика, колико их драгоман за тог послодавца жели одвести из Србијо у Румунију. (У Румунији пак постоје прописи: да ће се допустити улазак у Румунију само тада, кад сваки раденик има уредну путну исправу, и кад поседник. закупац, подузетник, има писмено одобрење румунског министарства унутрашњих дела. да може извесан број страних раденика довости). — На основу докумената изложених дужни су драгоман и раденици закључнти измођу себо уговор, који се потврђује код полициске власти, а у коме со поред њихових погодаба у г носи: имс и презимо и место одакле је свакп радопик, који уговор са драгоманом закључује, и пристанак драгомана и раденика, да наше По-