Полицијски гласник

БРОЈ 11.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 87.

сланство у Букурешту може на рачун депоноване суме повратити раденике у Србију (рапатрирати) на случај, ако би се раденик нашао приморан напустити посао и вратити се у Отаџбину. Полициска власт у потврди уговора назначава, колику је суму драгоман депоновао за те раденике и под којим је бројем књиге унесена у депозитну касу. Док се но положи потребан депозит, уговор се не потврђујо. — Препис писмене дозволе румунске власти полициска власт заједно са закљученим уговором између драгомана и раденика чува ради могућног спора између њих кад се булу вратили у Србију. а уговор у препису шаље нашем Посланотву у Румунији ради његове употребе. — Сваки радсник мора бити снабдевен зассбним уредвим заграничним иаеошем, у комо ће се сво прописне рубрико правилно попунити на српском и француском језику. — Пограничне власти дужне су, поред прегледа пасоша, да се уверо и из уговора закљученог између драгомана и раденика да границу прелазе само они раденици, који су означени у уговору. — Драгоман но сме повости већи број раденика, нити полициска власт сме потврдити уговор на већи број раденика, него што гласи писмено одобрење румунске власти, издано послодавцу за набављање радсника са страно. Ради контролисања овога полициска власт мора при потврди уговора назначити на писмену румунске власти, колики је број раденика по том писмену набављен и с њима уговор закључен. — Драгоман је дужан увек имати при себи писмену дозволу румунске власти и уговор закључон са раденицима и потврђен од полициске власти. Боз тих исправа не допушта со одвођењс раденика преко границс без обзира на путне нсправе. — Кад прође време повратку раденика у Србију, полициска власт враћа драгомаиу депоновану суму, ако јој преда писмено нашсг Посланства у Букурешту, да за његове људо и за њега није учињен никакав издатак. Иначе се депозит чува ради накнаде трошкова Посланству ако их је учинило за драгомана или њогово раднике. Наше власти треба да обраћају довољно лажње и на то, да прописи о одласку раденика у иностранство не буду изиграни. Неки драгомаии удесе оа раденицима, као да раденици не путују са драгоманима, већ као да раденици појединачно одлазе на страну без икаквог протходног споразума и уговора. Овакве треба изналазити, за неиеправности кажњавати и у опште не дозвољавати, да се пропиои не поштују. Али сматрамо, да и псма потребе, да се данас примењују ова Правила, јер верујемо, да Срби и ноћо хтоти у овим времеаима одлазити на страну ради продаје радне снаге. Сем тога радни свет, не знајући све последицо од својих поступака, одлазии иреко мора, у Америку, исољава се, а напушта плодно и необрађене пределе своје Домовине и разноврсне послове, који траже руку у непосредној његовој блнзини; иде у туђину и туђину, а оставља огњиште и браћу своју.

Увек треба да су нам пред очи оне жалбе и оне жалосне слике, које нам причају раденици кад се из печалбе кући враћају са утрошеном радном снагом, са оронулим здрављом, и са празним торбама својим, тражећи често пута милост, да би се могли дохватити прага дома свога. У дапашњим приликама нарочито, сваки код нас треба да је свесан своје дужности: радну снагу упогребити у зсмљи својој. Све што се Србином зове, и у старим и у новим границама, и све што српски осећа, треба да легпо на своју дужност и да рад искористи на добро средине своје, делећи са њоме и зло и добро. Војник је данас на својој дужности; младић испод 18. године живота и старац треба да одмену војника у дужностима свакодневног живота" и да помогну, да привредни живог народа тече како треба. К.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ

На оцену о надлежности власти за доношење решења ио жалби утиче оно што је у жалби назначено као и величина таксе утиснуте на жалби: 1. Општина нишка путем експропријације а на основу одлука општинског суда и општинског одбора уступила је М-ићу из Ниша извесно општинско земљиште од 134 метара квадратних, за које је општина, према комисијској оцени примила 134 динара на имо процењоне вредности, па је имањо уручила тако, да исто сада ужива М-ић као савесан држалац по § 200. грађанског закона. Посло овог уступљења јавио се општинском суду С-ић и тражио да со њему уступи ово имање, наводоћи, да он има право откупа озога земљишта, пошто се исто граничи са његовим имањем. С-ић је понудуо новац за откуп по напред поменутој процени. Али суд општине нишке оценио јо, да не може С-ићу уступити ово општинско зс мљиште са разлога што га је раније већ уступио М-ићу, и да С-ић неможе без грађанске парницо доћи до јачег права за откуп овога земљишта, а да му јо успех парнице сумњив према § 670. грађанског закона и законодавном решењу ВЖ> 513. од 14. маја 1847. године, — паје с тога према изложеномо стању ствари домоо рошење, да молиоцу С-ићу по његог.ој молби пе можо дати никаквог задовољења. — С-ић је изјавио жалбу противу овог решења општинског суда.и начелство округа нишког решењом својим одбрило је ожалбено решење општинског суда као на закону основано, а своју одлуку је засновало на члану 11. закона о уређењу округа и срезова. — Нозадовол.ан овим одлукама С-ић јс изјавио жалбу противу поменутог решења начелства округа нишког; жалбу је снабдео са два динара таксе и упутио Министру Унутрашњих дела а предао јо ношти за начелство окуга нишког. — Начслство окружно јс жалбу са ожалбеним ре-

шсњем и односним актима послало на расмотрењо и решењо Државном Савету, сматрајући, да је Државни Савет надлежан за расматрањо ожалбеног решења на основу прописа из закона о општинама. — Државни Савет пак одлуком својом бр. 11956./12. вратиоје начолству округа нишког нерасмотрена акта овога продмета, пошто је Савет нашао, да јо овај предмет погрегпно упућен Државном Савету, јер, кад је жалитељ жатбу изјавио Министру Унутрашњих дола и прописну таксу платио, онда је начелство било дужно предмет да пошаље Министру Унутрашњих дела, како би му он у смислу члана 27. Устава могао издати Формално решење. 2. Одбор општине лужанске по предмету наплато дућанске аренде од ссоског дућанџије В-ића донео је решоње своје и исто у смислу члана 85. закона о општинама доставио на расмотрење начелнику среза моравског округа нишког као надзорној власти нрема члану 142. закона о општинама. — Начелник срески на основу члана 152. закона о општинама задржао је од извршења ову одборску одлуку по званичној дужности, нашавши, да је иста противна закону. — Заинтересовани В-ић, незадовољан овим решењем надзорне власти, изјавио је на исто жалбу. Жалбу је упутио истом начелнику среза моравског, а предао је пошти на повратни рецепис на адресу среског начелника; на жалби је утиснуо таксу од два динара, и молио, да ое поново узме у оцену овај предмет и друга одлука донесе. Среоки начелник јо жалбу са овима актима послао Државном Савету на расмотрење и решење, али Државни Савет је одлуком својом под бр. 6397. од 23. Фебруара ове годино вратио нерасмотрона акта овог предмета, сматрајући, да жалба, која је спроведона Савету, није намењена Савету, што со види из њене садржине а и и.з таксе, која се налази утиснута на жалби. А.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О 'Г Е Р Е • Л.азар Томо Савића,- родом из Нећи, одговара за доло убиства без предумишљаја, казнимо тго | 15 6. крив. закона. Лазар је у време извршеља кривице живио у Сијарипи и Медвођи, среза јаб-заиичког, округа врањског, стар је 2 2 год., стаста средњег, лица округла, носа обнчна, очи граорасте, косе и обрве црних, уста обична, чело широко. Акт лесковачког првостепеног суда Бр. 2 227.

Михаило Вукашиновић, осуђеник београдског казненог завода, чију слику износимо, иобегао је. Родом је из Миолођина, среза посавског, округа београдског, стар 2 9 година, висока раста, угасито - црних очију, косе црне, бркова риђих: од особених знакова има: на долактици ' леве руке белегу од опекотине неправилна