Полицијски гласник

V

СТРАНА 90.

ПОЛИЦНЈОКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12.

друга, што би њено право било, из куће задружне кренула. Јер, баш даудова и има живе родитеље своје, они не би били по закону дужни издржаватп је, пошто §. 117. Гра1). Зак., вели да дужност родитеља да своју женску децу издржава траје само до њихове удаје 1 ). После тогатренутката обавеза на њима више не лежи. На сваки начин, то је морална дужност родитеља да своју кћер, која је остала без мужа и средстава за живот, узме у заштиту, само што овде није питање о моралној дужности већ о законским обавезама. Али, и да се узме да би родитељи имали, у поглсду своје кћери која се у таквом материалном положају налази, законску обавезу да овој притекну у помоћ и да, је издржавају 2 ), питање се ипак поставља за случај да удовици нису родитељи живи или да су и они сами унемаштини. Али, ове примедбе не умањују основаност, са гледишта законских прописа, солуције која је горе дата за случај удовице чији муж, и ако је умро у задружној кући, није оставио никакве имаовине у задрузи. У осталом, примери удовица, као и деце, које јо отац оставио без средстава за живот тако су чести, да то нијо ништа необично ако се такви примери десе и у задружним кућама. Најзад, то су последице данашње окономске организације, и законодавцу се такви примери Че могу стављати на терет. Дакле, деФинитивно, само онаудова има право на издржавање чији је муж умро као задругар, који је, другим речима, оставио и свој део у задружној имаовини. Живојин М. Перић. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

сиеИ 8ггеу, 80. 2. 299). У овом смисду, можомо из наше јуриспруленције навести оллуку одељеља Касационогабуда од 28. Фебруара 1877.год., Бр.889., у којој, по Забелешкама Д-ра Николе Крстпћа (стр. 311. и 3!2.),стоји овако: «И кад је деда пресудом осуђен да издржава унучад, опет та осуда не лежи на имању и смрћу дедином губи важност, јер дужност дедина по § 119. Грађ. Зак., лична је и не прелази на иаследнике". (В. исту одлуку и код ГојкаНикетића,ор. сИ., стр. 66.). Н> игсе в сгза — нз ове одлуке то излази обавеза детета да издржава родптеље не лежи, такође, на имању детета и не нрелази на наследнике. Ова одлука Касационога Суда, нрема ономе што смо горе казали, тачнија је него одлука одел>еша истога Суда од 2 4. Јануара 1876. год., бр. 70., коју смо већ, по Д-ру Н. Крстићу, овде навели. Има, о истом питању, и ова правплна одлука, забележена код Ст. Максимовића (Нов а Збирка, књ. I., стр. 69.): »Обавеза из §-а 119. Грађ. Зак. лична је и но прелази на наследнике (апелациона пресуда од 6. маја 1877. год. бр. 534. оснажена решон.ем Касационог Судај 8 . ') Ево, у осталом, текста тога §-а: (( Ове дужнооти родител>ске за издржаваље трају донде, докле деца не буду у стању сама себе издржавати. Закон за такав рок узима пунолетност, или навршену 21 годину код мушкараца, а код девојака удају в . — В. и §§ 150. и 151. Грађ. Зак.. 2 ) Да наведемо, овом приликом, ову одлуку једиог страног суда наведену у Новој Збирци Ст, Максимовића (књига I, отр. 192Л дЗакоиска обавеза родител.а односно оца, да се стара за издржање детета наступа на ново, ако дете, ма да је пунолетно постало и само ое о себи старало, доцније постане неспособно за прпбављање средстава за живот (из страиог правосуђа").

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАк) V. Истуи из § 353 к. з. — »Газда, вели се у овом §, који своме слуги заслужену илату закида, да се казни са двааут онолико, колико је слуги закинути хтео". 1. а) Радња се састоји дакле у закидању своме слузи заслужене илате. У § 356 а к. з. вели се: »Што год ,је у предидућим параграФима о слузи казано, разуме се и о женскима, које служе*. б) Противиравност закидања би била искључена, кад би господар наводио какав разлог, који му даје право на закидање, и за који би се доказало, да је истинит. Тако то би био случај онда, кад би навео, да му је слуга учинио какву штету, или да јо слуги раније дао онај део плате, који закида. Законодавац је у § 353 одродио и начин, како се имају расправити спорови ове врсте између господара и слугу. Он је ту продвидео три случаја : 1° „Но ако би газда, вели се у а). 1 ст. 2, слуги задржао плату с изговором, да му је овај какву штету причинио, па би слуга то одрицао, полицајна ће власт, ако за сходно нађе, новце од газде наплатити, па код себе задржати, а стране суду упутити". 2° »Буде л' се пак, вели се у а1. 2 ст. 2, распра о количини плате повола или би се газда изговарао, да је сву или неку част плате слуги издао, онда ће полицајна власт парничаре суду упутити, а оно што газда признаје да треба слуги да плати, наплатити и слуги дати«. 3° »Ако газда, вели се у а1. 2 ст. 1, не би за накнаду штета плату слуги задржавао, већ због другог каквог узрока, онда ће полицајна власт дужна бити уговорену плату од газде наплатити®. Пропуштено је да се каже, да полицијска власт има и у овом случају парничаре суду упутити, ако је од газде наводени узрок такав, да би газди давао право на закидање, ако би био истинит. 4° „Наплату ће, вели се у а1. 3, полицијска власт удејствовати, ако не иначе, егзекутивним иутем". 5° „Све што, вели со у а1. 5, рочено у смотрењу потраживања плате, само ће се онда у претресање и даљи поступак предузиматп, ако није прошло 6 месеци од дана, кад је требало да газда слуги тражену плату по уговору изда; иначе чим је то време прошло, потраживање је сасвим застарело, изузимајући случај, кад би слуга доказивао, да је плату газди на зајам, оставу и т. п. дао, у ком ћо случају распру надложни судови пресудити". (1) Закидање нијо ирема томе противправно, кад је прошло шест месеца од дана, кад је требало да газда слузи плату по уговору изда. (2) Рок од шест мосеца почиње да тече од дана, кад је по уговору о служби

газда био дужан да слузи изда плату. Тако ако је уговорено да се плата изда крајом месеца Фебруара, онда рок застарелости почиње тећи с 1 мартом. Б1ез а ^ио т. ј. дан, кад је требало издати плату, не рачуна се дакле у дан рока, јер се вели „од дана", а не л с даном®. 2. Кривац. — В. IV 2. VI. Истуи из § 35 4 к. з. — „Газда, вели се у овом §, који свог слугу ире времена отиушта, да илати слуги једномесечну илату; а ако је слуга месечно иогођен, онда пе му илатити онолико, колико још до месеца одслужио није". 1. а) Радња се састоји дакле у отиуштању свог слуге ире времена. б) Противиравност је искључена онда, кад је слуга неуредан. (»Неуредног слугу, вели се у а1. 2, може газда у свако време отпустити«). Тако се има узети и онда, кад слуга нијо епособан за посао, за који је погођен, а при погодби се је представио као способан, јер тада уговор о служби између њих закључен није пуноважан. 1 ) 2. Кривац. — В. IV 2. 3. Казна. — Као што се види, за овај иступ прописана је новчана казна у корист слуге: плаћање једномесечне плате, ако слуга није месечно погођен ; а ако је погођен месечно. онда плаћање и за оне дане месеца, који преостају до краја истог од дана отпуштања. Према томе ова казна није јавна, већ ириватна казна, из чега излази, да овај иступ није кривично дело, већ приватно-правни деликт, те му и није било места у Казненом Законику. VII. Иступи из § 355 к. з. — »Затвором до сеЗам дана, вели се у овом §, да се казни: I. Слуга, који би пре времена свога газду оставио, без довољног узрока". а) 1° Радња се састоји дакле у наиуштању свог газде ире еремена од стране слуге. Напуштање је превремено према чл. 21 прав. о односима слугу и газда онда, кад од дана отказа није протекло 15 дана код уговора дужих од месец дана, а 7 дана код уговора месечиих. 2° Радња је иротивиравна само онда, кад се врши л 6ез довољног узрок а". У чл. 21 прав. о односима слугу и њихових газда предвиђени су узроци превременог напуштања газде, који се од законодавца сматрају као „довољни". На име после чл. 20, који гласи: »Слуга јо дужан сво уговорено времо одслужити и не сме пре времена газду оставити без довољног узрока, јер ће иначе одговарати по тач. 1 § 355 Казн. Законика", вели се у чл. 21: »Пре уговореног рока слуга може свог газду напустити, ако код власти покаже вероватност својих навода: а) да би му ншодило здрављу, ако би и даље на одређеном послу радио, зашто је потребно лекарско увсрење; б) кад га газда или ко од укућана злоставља, или га на номорална или противзакона дола наводи; в) кад газда одлази изван места свога становања и њега води да тамо дуже од два

') Уп. ЦениН 854.