Полицијски гласник

СТРАНА 94.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БК)Ј 12.

Признавање недоље у казненом заводу је дакле Физиолошка лотреба, којом се доприноси и поштовању слободе савести. Тиме се у затвореника подржава осоћај о достојанству човека. Али недељни дан не треба оставити ленствовању. Ленствовањо је, иарочито у затвору, мати свију порока. На разне начине се употребљава недеља у затворима. Присуствовањо служби Божјој не моЈ&е да буде наредба за све, јер треба поштовати слободу верског убеђења, а сем тога та служба траје само један мали дсо дана. Недсљом затвореник прима посету своје Фамилије, пише писма, и чита примљена писма и друге корисне списе и т. п. Један распоред о употреби недељног времена изведен јо овако: у 6 сата дизање са спавања, у б 1 /^ доручак, у 7 читање, у 8 Божја служба, у 9 излазак на ваздух, у 10 примање впзита и.чи корссподепција, у 10 1 / 2 школа и прегледање чистоће, у 11 А / 2 ручак, у 12 чптање, у 3 морална поука, у 4 настава, у 5 вочера, у б 1 /^ прекраћивање времена, и у 9 спавање. — Библиотека треба да садржи, сабразно жељи израженој на париском конгросу од 1895. године, књиге р<.лигиозно и моралне, дела поучна, путописе, илустроване иубликације, ваљане романо. — Међу нове ствари. које се уводе у казнене заводе, јесу новине и концерти. Концерти за сада ниеу одомаћени, али то ће бити у будућности, јер музика облагорођава нарави, и, с погледомнату циљ, заиста се оправдава срество. У малим заводима употребљава се фонограф или друга механичка музика. Да би затворс ници с времена на време имали добре новине у рукама, издајусепо негденарочити повремени жу рнали за затворенике Њима се дозвољава гајењо цвећа и тица; ове забаве добро утичу на морал јер облагорођавају душу човекову. Затвореницима се дозвољава да се занимају и иравим играма, ако ове имају у себи нечега поучног. Да се н ■ би сувише рано исцрпла игра као срество за одмор, игру треба дозволити у моменту кад је она заиста потребна, а то је што доцније у вече. — Сувишна строгост ничему не служи ; она на против појачава отпор. Средина је најбоља. Благост и радост треба да уђу и у затворо кроз решетке и вратницо катанцем затворене. Кад ое дозволи, да затворници обделавају башту, у њих сс, мало по мало, буди нешто, што је код њих успавано : интерес за живот ван себе самога. Ваља код затвореника омилети уживање у природи, поступати са њиме као са дететом, да би га направили човеком са здравим васпитањем. Треба га свићи да тражи уживање тамо где га налазе часни људи, а не у калу. Треба му показати, да задовољења себи може да нађе чак и тамо. где се није надао и где он заузима потпуно незавидан положај. — И поред умеравања строгости у казненим заводима, лишење слободе остаће увек за човека, рођеног за слободу, потпуно тешка казна, јер казнени заводи никад не могу бити нешто лепо и добро, већ само: гадна потреба. -ШКЗ-

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Суд онштине богавске актом № 132. од ■ 25. Фебруара ове године упутио је она, кво питање : Закупац утрине једне општине требао • је према условима уговора да положи закупну цену за 1913.годину још у новембру месецу прошле годинс. Међу тим он неКе да положи новац наводећи, да му је 1 законом продужен рок за плаћање. Пита се: да ли он има право на продужење рока плаћања и може ли сада одрећи за ову годину држање утрине под закуп ? Одговор: По члану 1. у вези са чланом 3. закона о продужењу рокова плаћања по обавезама из грађанског, трговачког п моничног законика, рокови плаћања за <ве уговороне обавезе из грађапског законика • „осим уговора о закупу — кирији кад је ' случај да закупац није употребљен за ■ војну службу«, продужени су од дана мобилизације војскс. — Код обавеза плаћања из грађанског законика закои раз■ ликује уговорне обвезо од законских. Код првих т ј. уговорних продужују се рокови, код законоких теку редовни рокови. Уговорно обвозе јосу оне, о којима говори другн одељак друге части грађанског законика. Од овога правила учињен је делом изузетак за уговор о закупу кирији. Овде ваља разликовати: да ли је закупац војни обвезник или није, па ако јесте, онда се користи овим одлагањом, а у противном не. ЗаконСЕ<е пак обвезе плаћања, као обвезе издржавања међу супрузима или међу родитељима и децом, као и обвсзе из закона о старатељству, морају со и даље о року испуњавати. Пошто сс у | 678. грађанског закона прави разлика између речи кирије и речи за куи, то ваља признати, да члан 1. помснута здкона није довољно јасан у речима »осим уговора о закупу — кирији...« Ако јс законодавац хтео рећи, да ће се, у извесном случају (кад је закуиац на војној дужности) уговорено плаћање по уговору о закупу, узовиш реч закупу ширем смислу, одложити онда није требало употребити после паузе реч м кирији«,јер тареч са употребљеном паузом може бити тумачена тако, да је законодавац хтео, да одлагање плаћања не будс једино код уговора о кирији. кад се кирајџија не налази на војној дужности; да је законодавац хтоо, да се изузетак односи и на случај плаћања по уговору закупа у ужем смислу и по уговору о кирији, могло би се рећи, употребио би израз „осим уговора о закупу и кирији...® — Правилник за извршоње поменутога закона није протумачио изложену нејасност, што се види из тачке 5. Правилника. — Ми смо мишљења, да је законодавац имао намеру једино кодуговора о кирији да одстрани продужење рокова плаћања, кад закупац није у војсци, а не код свих уговора о закупу у ширем смислу, и сматрамо, да лице у питању означено не мора о року уговореноме да илати закуину цену (пошто се и утрина уподобљава њивама, кад је реч о унотреби I тнх добара). - Пошто дотично лице није

хтело о уговореноме року да плати закупну цену, општински пуномоћник треба да га оптужи надлежном суду (ако општинска власт сматра да закупац није у праву), па ће суд расправити спорно питањо и закон протумачити у коикретном случају. — Ако судска власт буде тога мишљења, да се на сваку врсту закупа !и на кирију и на закуп у ужем смислу) примењује продужење рокова плаћања. само у случају кад је закупац на војној обвези, онда је закупац дужан да одмах плати закупну цену, — претпостављајући да он није на војној дужности као војни обвезник, Што се тиче одрицања уговора о закупу ту важе прописи из главе XXV. грађанског закопа и у оптте наређења о уговорним односима. * * * До .Јовођа општиие драговачке актом од31. јануара ове године упутио је онакво питање: Председник овог суда реФератом јо оптужио једно лицо, што је осечено општинско дрво, које се налазило на зиратном општинском имању, повредило и од овог извесан део дрва однело својој кући за употребу. Ислеђењем овога дела утврђена јо престављена кривица означеног лица, јер је и оно на своме саслушању признало дело. Суд је по извршеном ислсђењу нашао, да овдо постоји дело из члана Мб.закона о шумама, и с тога је кривца пресудом својом казнио са тридесет динара новчане казне у корист општинске касе и др. По изјављеној жалби првостепени суд је решењем својим поништио пресуду суда општинског, нашавши да овде но постоји дело из члана 116. закона о шумама. Пита се: какво дело овде може да постоји ? Да ли је то дело из члана 113. закона о шумама? Одговор : Кад ко поломи или одсече гране са необороног дрвета у шуми у намери, да их противзаконо нрисвоји, накнадиће вредност и платиће по члану 113. закона о шумама двоструку вредност тога предмета на име казне. А по члану 116. закона о шумама казни се новчано од 2 до 50 динара онај, који повреди осечена дрва или друге шумске производе, ограду, шанац, обалу, насип, мост, прелаз, водовод, јаз, канал, рибњак, пут, водник, точило или ма какву направу за сечење, израду или извожоње дрва и грађе, путоказе, табле, знаке за море остојања или ма какве друге знаке у интересу чувања и обдолавања шума, или који растури сложена дрва. — Према томе престављено дело не може се квалиФиковати као кривица изчланаИЗ. или из члана 116. закона о шумама са ових разлога: дела из члана 113. и 116. закона о шумама, као гаумско кривице, могу се учинити само у ихуми и на шумском земљишту, јер шумске кривице (изузимајући административне шумске кривице) јесу: 1. крађе дрва и осталих шумских производа извршене у шуми, 2. повреде тих ствари у шуми, и 3. недопуштене радње у шуми и на шумском земљишту; дело из члана