Полицијски гласник

ВРОЈ 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 107.

1. Чл. 13: »... Ако се утврди, да јо поко намерно упропастио нспрлву, што је у њој била рђава оцена ранијих газда, онда ће се у њу уносити и ти податци, црпећи их из регистра, поред казне, која се изриче у смислу чл. 31 ових правила«. Чл. 18: »Ко наговара слугу да не ступа у ногођену службу, казни ће се ио овим Правилима... Али ако ову кривицу учини посредник за набављање слугу и службе, поред казне осудићо со на губитак кауцијо у корист санитетског Фонда и забранићо му со радња посредничка«. 3. Чл. 26: „Кад се слуга намерно понаша тако, да би газду натерао, да га пре времона отпусти, по тужби и оцони околности казниће сено овим Правилима". 4. Чл. 27: „Ако би се сазнало, да женска у кући, где служи, прима мушка лица и с овима блуд проводи, казниће со по тач. 6 § 362 Казн. Законика; а ако прима љубазника или ако у опште слуга прима у кућу друга лица. било мушка било женска, без знања и одобрења газде казниће со по овим Правилима«. 5. Чл. 30: »Слуга, јс дужан, да све своје исправе брижљиво чува. Ко по угоговору или исправи мрља, бришо, цена, казиићо се по овим Правилима, у колико које лице но би за учињено дело одговарало по тач. 4 § 342 Казн. Законика«. а) У § 342 т. 4 прописана је казна за мрљање, брисање и кварење у исправи од стране „бећара", т.ј. слугу. Према томе по Правилима на основу чл. 30 имају се казнити само женске, а од слугу само они, који врше оне радње по уговору а не по служитељској исправи, пошто се у т. 4 § 342 говори о мрљању и т. д. служитељска исирава. б) Потребно је наравно и овде као и за иступ из § 342 т. 4, да преиначавање у исправи није толико, да со појављује као ФалсиФиковање из § 150 з1. 2 к. з. 6. Чл. 31 : „Ко своје исправо с рђавим сведоџбама намерно уништи или склони, казнићс со ио овим Правилима; а ако је намерно дата рђава сведоџба, млађи се може користити правом, које му даје чл. 42 ових Правила«. 7. Чл. 34: „Ниједан газда не може држати слугу у служби без исправе и пореске књижице, и биће кажњен, ако у овом случају није поступио по чл. 4, 9 и 13 ових Правила«. 9. Чл. 42 : „Биће кажњен и дужан накнадити штету у висини једномесечне плате газда, који наморно да слуги рђаву сведоџбу«. 9. Чл. 43: »Ако је престанак уговора на основу закона и ових Правила, пагазда пеће свом слуги да да отпуст и исправе, власт ће га поред казне принудити, да исправе преда, а сама ће у исправи или на уговору записати: колико је времена служио, и узрок, са кога отпуст она издаје«. У чл. 44 прописана је казна предвиђена у § 356 б к. з. „Ко се огреши, вели се ту, о ова Правила, казниће се по § 356 б Казн. Зак. до тридесет дана зат%ора или новчано до сто педесет динара.."

За остало иступе у овим Правилима има се казнити по одговарајућим одредбама Казненог Законика, на којо код тих иступа упућују Правила. Код свију горе помеиутих иступа наравно није потробна виност за појам кривца. (НАСТАВИЋЕ СЕ) П0УЧН0 - З&ВАВНИ ДЕ0 3 А М К Е од Мориса Леблана

(СВРШЕТАК) Они се обојица иовукошо и изађоше из замка. Пред капијом Лупен дозва чувара. — Ви можоте затворити пријатељу, а ако будемо иотребни г. Дорсеју, нека нас одмах позове. Два часа избише па цркви у Мопертису. Црни облаци иза којих се тренутно појављивао месец, гомилали су се на хоризонту. Оба човека пређоше једну стотину корака. Већ су дошли до села, кад Лупен ухвати за руку свога помагача. Па! — Шта је? упита доктор. — Ако су моји рачуни тачни, и ако се не преварим од почетка до краја у овој аФери, проговори пригушено Лупон, онда ове ће ноћи госпођица Дорсеј бити убијена. — Шта кажете, пренеражено, упита доктор, .... па зашто смо овде долазили. Једино зато да злочинац, који из прикрајка прати сваки наш покрет, не промени свој план, воћ да га изврши не онда кад он хоће, већ кад ја одредим. — Ми ћемо се дакле вратити у замак? — Да, али сваки засебно. — И то одмах, зар но? Слушајте ме докторе, рече Лупен озбиљно, и не губимо времена у празном разговору. Пре свега морамо заварати свој траг. Зато идите право кући и не појављујте се све док не будете сигурни, да на вас нико не мотри. Онда пођите лево дуж зида око замка, све до мадих врата од воћњака. Ево вам и кључ. Кад на црквеном сату откуца једанаести час, отворите их полако и упутите се право ка тераси иза замка. Пети прозор рђаво се затвара, ви имате само да прескочите балкон. Кад доспете до собе госпођице Дорсеј, забравите врата и не мичито се. Дакле, разумете ли, не мичите се ни јодно ни друго, па ма шта се догодило. Приметио сам да госпођица Дорсеј оставља ошкринут прозор на својој соби за тоалету, јел'те? — Да, на то сам је ја навикао. — Тим ће се путем увући злочинац. — А, ви ?

— И ја ћу истим путем доћи. — Ви знате који је тај бедник? Лупен се замиелн па онда одговори : — Не,... не знам... али ћу брзо сазнати. Само вас праклињем да буд- те хладнокрвни, без покрета и без речи, ма шта да се деси. — Обећавам вам. — И још нешто више, дајте ми часну реч. —• Дајем вам часну реч. Доктор оде. Лупен се попе на једну оближњу узвишицу одакло је могао видети прозоре на првом и другом спрату замка. Већина је била осветљена. Чекао је прилично дуго. Једна по једна се светлост гасила. Тада се упути у противном правцу од докторова нута т. ј. пође десно дуж зида, до групе дрвећа, где је у очи тог дана био сакрио свој мотосикл. Изби 11 часова. Он срачуна време, које је доктору требало да пређе воћњак и уђе у замак. — Дакле, рече он, са ове стране је сво у роду. Сад пази Лупене. Непријатељ неће оклевати да одигра свој последњи адут, до врага, ја морам бити ту. Он и овога пута нривуче грану помоћу канапа, дохвати се зида и попе се на дрво. У том тренутку ослушну. Учини му со да нешто шушну. И збиља он углода једну сенку, која се кретала доле испод њега на тридосет метара даљине. — Врага, рече он, пропао сам, непријатељ је спремио ударац. Један месечев се зрак појави. Лупен јасно виде да човек нишани. Хтео је да скочи на земљу и окрете се. У том моменту чу пуцањ, осети удар у груди, опсова гњевно, и скотрља се са грано на грану као мртав. * * * Међутим доктор Герул по упуству Лупона, прескочи ивицу петог прозора и упути се полако, наврховима прстију првом спрату. Кад дође пред Шанину собу закуца тихо три пута уђе и закључа врата. — Лези, на твоју постељу, речо, полако младој девојци, која се није свлачила те вечери. Мораш со претварати да спаваш. Брр... овде није топло. Прозор од твоје собе за тоалету је отворен, јо ли ? — Хоћете ли да.... — Не, остави, изгледа да ће се неко увући туда. — Неко, да се увуче? запита Жана дрхтајуКи. — Да, без сваке сумње. — Али на кога то сумњате. — Не знам. Изгледа ми да јо ноко сакривен у замку или у парку. — Ох, како се бојим. — Не бој се. Дечко који те чува изгледа доста јак и ради само кад је сигуран у успех. Он мора да је негде на стражи у дворишту. Доктор угаси светлост приђе прозору п подиже завесу ; широки украс који је окружавао први спрат дозволи му да види само мали удаљен део авлије; врати се и седе крај постсље.