Полицијски гласник

СТРАНА 110.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине љубићсне актом ,\» 167. од 30. јануара овс године упутио је овакво питање: Општински суд је пресудом казнио извесна лица због иступне кривице из треће части кривичнога закона. Општински суд је био образован од прсседника општинског и два одборнвка, пошто су кметови оба сола, која састављају општину, на војној дужности, и пошто је општински одбор донео одлуку, коју јо одобрила и надзорна државна власт, да одборници заступају одсутно кметове. По жалби заинтересованих лица првостепени суд је поништио пресуду општинског суда, што овај није био како треба састављен. Пита се: да ли је посматрање првостспеног суда правилно, и шта треба радити? Одговор: За заступање у дужности кмотова важи, према члану 120. закона о општииама, ред предвиђон чланом 38. истог закона, а овај пак законски пропис нарођује, да кмета можс заступати у дужности одборник, кога одроди општнпски одбор. Али у члану 88. закона о општинама предвиђсно јо да општински суд чине: председник, два кмета и деловођа, а да се на случај преиреке или потребе само један кмот може заменитп одборником. — Прома томе правилно јо посматрање првостопоног суда, кад је пресуду по жалбипоништио, јер је у суду поред преседника и деловође морао бити још један кмет и један одбормик. — Кметове у дужности могу у опште застуиати, без ограничења, одборници, али што сс тиче судске дужности кметова, ту со мора увск подешавати тако, да само један кмет у суду буде заступљен одборником, кад то потреба захто. — Општински председник би тробао, да издејствује, да се јодан кмет ослободи војне обавезе, како би општипски суд могао радити, а дотле да се у поглоду суђења помогне надлежношћу државно полициске власти за извпђање и суђење иступних кривица, и да сс помогне примоном прописа из § 17. а. и 17. б. грађанеког судског поступка. * * * Суд сеоске опшптине обрсновачке актом Л» 464. од 20. марта ове године упутио је овакво питањо: У прошлој години пресудом пиротског првостепеног суда кажњони су нредседник општинског суда и општински деловођа новчаним казнама од подесет динара у корист државне касе због застаролости једног цредмета, који им је нашао срески начелник, кад је вршио ревизију у општини. Пита се: с погледом на указ од 8. Фебруара ове године о помиловању, да ли су опроштене казне председнику и деловођи, или их треба да изврши општинскп суд обуставом плата? Одговор: Сва лица, која су осуђеиа по изиршним пресудама првостепених и ви-

ПОЛ ИЦИЈСКИ|ТЛАСНИК _ птих Судова :[о кривпчпом закопу на затвор до јсдпо године дана или на новчану казну до три стотине динара због дела, које со казно по званичној дужности, ослобођена су од казно путем Мајвишо Милости указом од 8. Фебруара ове године. Пошто су помонути председник и деловођа осуђени лресудом првостепеног суда на казну од подесет динара, то би се помиловање на њих могло односити само тада, ако су кажњени због кога дела из кривичнога законика, а не из дела из закона о оиштинама. Према томе треба се нз пресудс судске уверити, да ли је суд казне изрекао по кривичном закону или по закону о општинама, па извршење пресуде по кривичној части напустити само у првом случају. Ако казна није опроштона, оида треба видети, да није случајно застарела, јер према члану 167. н. закона о општинама дела, која се по овоме закону не казнс више од шест месеци затвора или новчано више од пот стотина динара, застаревају за шест месеци а сва остала застаревају за годину дана; ово закопско нарсђење треба довести у возу с,а прописом из § 79. кривичног закона. по комс пресуда, одпосно казна, застарева за оно исто време, које је предвиђено за застарелост дела. — Али општински суд при своме раду по овоме предмету извршења казне треба да обрати пажњу на надлежност власти за извршење казни, јор она власт која је надлежна за извршењс судске пресуде, којом су кажњени проседник и деловођа општински, надлежна је и за расправу питања, која стојо у вези са извршењем казне, а та су питања и ова: да ли је казна опроштена путем Највише Милости, и, дали јс казна застарела. Општински суд треба дакло да види, да ли је он надлежан за извршење ових казни, пошто § 286. законика о кривичном судском поступку наређује, да сваку пресуду, којом се ко осуђује, чим постане извршна, суд пошаље полициској власти са налогом, да је полициска власт у свему изврши. За наплату новчане казне из плате осуђених лица полициска власт може да пише дотичној благајни, да плату обустави, али тиме није пренето само извршсње казне на ту благајну, односно на надлештво, чија је благајна. Према томе општинскн суд треба ствар да проучи, па да се пе упушта у решавање онога предмета, за који он не би био надлежан. * * * Деловођа општине средњо-речке упутио је актом од 3. марта ове године овакво питањо: Једно лице је у прошлој години купило извесну количину сена и једа^н део куповне цоне положило. Сва количина купљеног сена предата је постепено коме треба и остало је само, да купац остатак цене исплати. Купац и продавац оду у рат. Врат нродавчев тражио је од жене купчеве да положи остатак дуга, а кад жена није то хтела учинити не знајући каква погодба постоји, он са утрине

ВРОЈ 14.

одвоји трндесет оваца купчевнх и отера у своју шталу наводећп, да остатак дуга износи таман толпко, колпко нреде опе онце. Пошто су разни органи властн несагласни по овоме продмоту, пита се: да ли је брат продавчев могао овако поступити или пе ? Одговор: Овде постоји теротни уговор куповине и продаје — § 641. и 642. грађанског закона. Пошто јо уговор делимично извршон, то се од извршења неможс одустати, и купац је нрема томе дужан да плати остатак куповне цене — § 553. грађанског закона. Ако једна уговорна страна неће да пспунп уговор својсвољно, друга страна може је тужнтп суду, и тск кад издејствује судску пресуду о своме праву може, преко надложне власти роалисати своје право — § 21. грађанског закона и § 13. и 462. грађанског судског поступка. Продавац одпоспо његов брат нијс овако постунио, всћ је сам без пресуде судске за наплату дуга одузео п присвојио туђе овцо, што није смео учинити, јер се но § 195. кривичног закона казни затвором до два мссеца онај, који, осим случаја дозвољене одбрапе, самовласним и недозвољеним начином своје право тражи или задовољењо сам ссби прибавља, у колнко дело но бп прдстављало кривицу теже природе. Прома томе полициска власт је дужна, да настане, да се поменутој жени одмах врате овце и да јој се заштита да, а да се продавац упути на стрпљење и на евентуалну парницу за осуду о остатку дуга. * * * Писар општине лепчинске актом од 25. марта ове године упутио је питање ове садржине : Један писар општински, који је навршио три године писарске службе, а који је малолетан, жели да постано деловоћа општински у ново-заузетим крајевима без положеног испита за општинског деловођу. Пита се: може ли то да буде ? Одговор: Но закону о општпнама доловођа општински мора, пород других услова, имати и ове: 1. да је пунолетан, и 2. да је положио испит за деловођу (сем ако је био најмање три године даловођа или писар општински и то пре него што је ово законско наређење ступило у живот) — члан 114. помснутога закона. — Како дотични општински писар нема ни један од два овде изложена услова, то он не би могао бити ошптински деловођа у старим границама Србије пре него што постане пунолетан и пре него што положи исиит за општинског деловођу. Што се тиче постављења за општинског деловођу у ново-заузетим крајевима, ствар стоји овако: Уредба о Уређењу Ослобођених Крајева, коју је прописао Врховни Командант Војске 14. децембра 1912. године не предвиђа општинске деловође већ општинскс писаре, и наређује, да ћс њих постављати среска власт из редова одабраних грађана у општини, а, где изискује нарочита потрсба, да их