Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 109.

грубо, наоружапом руком. Иисам оумшао да се неће на такав корак оддучити, па се тако и десило. — Он се није дакле бојао ? — <)д мене јесте. Он је предвиде ) да ћу се ја вратити ове ноћи, те јо и стражарио на месту где сам ја већ једном прескочио зид. —"Па ! — Па, рече Лупен. смејући се, добио сам метак право у груди... или још боље мој бележник је добио метак, пазите ево рупе... 'Гада сам се скотрљао с дрвета као мртав. Кад је видо да се ослободио свог једног супарника, упути се замку, око кога се читавих два часа шуњао. Онда се одлучио, узео мердевине и наслонио уз прозор. Сад сам имао само да идем за њим. Доктор се замисли и рече: — Ви сте га могли и раније задржати. Зашто сте га пустили да се пење. Све је то било грубо и некорисно за Жану... Било јс неопходно потребно.! Никад госпођица Дорсеј не би могла претпоставати истину. Требала је да види лице свога убице. Чим се пробуди реКи ћете јој у каквом је положају брзо ће оздравити, будите уверени. — А г. Дорсеј. — Ви ћо те објаснити његов изостанак, како налазите за најбоље... да је отпутовао... моментално нервно поромећеп. [I будите сигурни да ће брзо заборавити. — Да збиља... имате право. Ви сте све ово извели са иеобичном вештином и Жана вам дугује за свој живот. Она вам је већ и сама благодарна. Од своје стране желео бих да вам помогнем ако вам јо у чему потребна моја услуга. Лупен се захвали, поздрави госпођицу Жану и журно изађе. М. М. Ј. ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(нАСТАВАк) Дакло, Хото ми је био под руком, остајаше ми само да се обсзбодим од његова три саучесника. Знао сам где ћу их похватати, поведем два агента из Главне Управе и у име закоиа дођем понова код Бариол. »Ах, речеми она, кад сам те угледала да вучеш те гапе овамо предосећала сам да није на добро. Чиме могу послужити господу? додаде она обраћајући се агонтима; морате нешто узети; да видимо ваш укус: малу Флашу? ону пријатељску ?® И једнако говорећи она се саже да тражи по орману и извуче из разних ствари једну позлаћену Флашу у којој је била скупоцена течност. »Морала сам да сакријем, јер са овим довојкама... Човек је зажаљење кад ради са женама... Све со заричем да предам радњу... Благо онима који имају од чога да живе !.. Погледајте ја немам чим да купим једну Фотељу... Ево ова само ради реда... пиктије... виде јој се кости. — А да! ваша Фотеља, има лепу косу, вири из ње чекутина, па изломљене ноге,

рече једна млада девојка, која, кад ми уђосмо спаваше наслоњена на сто у дну сале. — А то си ти мала Реал; нисам те спазила; шта кажеш ти ? — Кажем да је ваша Фотеља као Сибилина троножна столица. — Тако је, тако је, та је Фотеља троножна, али не морам казивати другом; поправићемо је. Оди, оди Фифина, има овдо једап за тебе. — Ви сте баш добри, госиођо. •—■ Само не мојте казивати другима. Чаше се напунуше, по површини коњака ухватише се два реда искрица. —- А, ово јс красно, примоти ФиФина. — Дакле, господо, нећете вал>да ово оставити за калуђере ? Помучимо се, и ја ћу с вама. у ваше здравл.е синови ! Сетите се да данас јесмо сутранисмо; ах, лспо је то бити са пријатељнма у друштву и слози! Само ме мучи што се на крају мора умроти и ако човек има толико непријатности у животу; нема тренутка да о томе не мислим, Главно је бити поштен, а после можемо ићи дигнуте главе ! Нек нас не мами оно што нијо наше! Уосталом ја могу умрети кад хоћу: не може ми се пребацити ни за кога... Него, шта вас доводи у ово доба. децо ?. Због мојих девојака нијс; оне су мирне; ето вам пример (показујући на ФиФину) ви сте њу узнемирили... Збиља Жиле, шта учини са Емилијом ? — Причаћу ти доцније, а сад нам дај свећу. — Кладим се да тражиш КаФена? 0, то ће ми мало лакнути, ја те уверавам; он живи о трошку девојака. — Он је бич божји за жене, прихвати ФиФина. — Од њега нема никакве вајде; погледај на табли његов трошак и зараду његове жене. Она не може само за њега довољно да заради. Нека се Париз ослободи па ма их сво позатварали! Г-ђа Бариол хтела мо одвести у собу за ручавање, али како сам и ја знао пут, захвалим јој се на љубазности. »Друга врата, рсчо ми она, кључ је изнад врата«. Нисам погрешио; уђем и саопштим КаФену да је мој затвореник. — Е, а шта има? рече КаФеи будећи се ; Како ? ти си ме, Жиле, уаеглао ? — Не, пријатељу, нисам ја врач; да те није неко издао не бих ти кварио сан. — Увек ти имаш изговор; али не прима се више то. — Како хоћеш, твоја ствар, али ако је истина оно што се говори, онда си тачно рекао: отићи ћеш у казнени завод. — Е ? веруј и пи хладну воду ! никад ти нећеш бити сит. — Баш хоћеш да погодиш ? Слушај, немам ја разлога да те хапсим; нисам ја врач кажем ти, и да није казано да сте крали олово на булевару Сен-Мартен, где вас је опазио стражар, не бих ти ја правио посету. Да ли ти је сад јасно ? Одвасчетворице,колико вас је било, један је признао; погоди који ; ако га имснујеш рећи ћу ти: тај је. КаФен размишљаше за тренутак затим подигнув мало главу, рече: »слугпај, Жиле, видим да међу нама има један

I пас који је проказао, води ме комесару и ја ћу нризнати. Нитков је тај који продајо своје друговс, нарочито кад је и сам шатров љеват! Ти си нешто друго, ти сп постао цивил по нужди; ја сам сигуран да би се ти, кад би тн пспало за руком да геииш гато добро, захвалио полицији." — Готово тако је, пријатељу; да сам знао ово што знам не бих био тамо, али свршено је, натраг со не може. — Куда ћеш да ме водиш ? — У полицијску станицу на тргу Шатле и ако сп се репшо да признаш зваћу комесара. — Да, зови п а, хоћу да онтужим онога лупежа, Хото-а, јер нико нас други није проказао но он. Комесар дође, КаФен му призпадо дело, али не заборави да и Хотоа оптороти; означи га чаг« за својога јединог саучесника. Види со да није хтео одати све, а и друга два пријатоља показалн су се тако исто љубазни : изненађење у кревоту и испитани посебице нису се мо^ли одбранити, али Хото је био једини кога су оптуживали за своју несрећу. И поред толике њихове племенптости овај отмени трио послат је на галије заједно са Хотоом. Хото је данас у казненом заводу где вероватно пази да се не сети појединости свога занимљивога хапшења. Емнлија Симоне пушетена јо из хапсе после неких шест сати. Кад су је пустили она је била упола обамрла од пића, које је била попила; не чујаше више, не говораше, не виђаше и не беше запамтила ништа од свега што је бнло; а чим дође к себи оне затражи свог љубавника, и кад јој јодна др?та рече, тај је у Тврђави, она узвикну: Несрећник! шта му је требало да иде да тражи олово по крововима; зар крај мене није имао сво што му треба? Отада сирота Емилија поста неутешна и опијаше се сваки дан; чим изјутра окуси у воче је мртва пијана. Страшно дејство љубави и ракије, љубоморе и вина! Ова крађа дала ми је прилику да насликам врло мрске слике, али оно су само непотпуне скице грозне стварности од којих ћо нас власт, која треба да је заштитник културних људи, ослободити онда кад она буде хтела. Трпети да бездана покваренооти, где народ пропада телесно и душевно, буду стално отворена, значи убијати морал, значи срамотити природу, значи злочин према човечанству. Нека нико не каже да су ове стране у Мемоарима разуздане, јер оне нису прозе Петронове ') које распаљују машту и стварају ново присталице покварености! Ја сам описао поквареност не да је препоручим него да јо сваки омрзне; ко би могао прочитати ову главу која сиика пропадањо послодњо врсте, а да се но "бгрози ?! (НАСТАВИЋК СЕ)

') Римски писац за време Нерона.