Полицијски гласник

СТРАНА 126.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16.

пошто претресе и реши такав буцет, послаће исти на примедбу надзорној власти, која га расматра а по том одмах враћа општипском суду, односно одбору, којп по пријему истог одређује дан за сазив општинског збора, коме се износи на решење нитање о општинском прирезу. Пошто су сада већином правни гласачи на, војишту и војним кулуцима, то с обзиром на четврти одељак члана 30. закона о ошитинама настаје двоумица: да ли се може пре демобнлизације целе војске сазивати оиштински збор ради наведене цељи, и, ако би се сазвао, да ли би та радња била правнлна и да ли би зборска одлука у том случају била пуноважна. Одговор : Закон о општинама, у члану 33., ређајући које послове ради општин • ски збор, у тачки другој наводи, да општински збор решава о прирезу за подмирењс општинских потреба. Али како се земља сада налази у ратном стању, и како су услед тога гласачн већином ван своје општине на војним дужностима, настаје питање, да ли би требало ради гласања о прирезу општинском сазивати општински збор, па се задовољити исходом гласања на њему без обзира колики је број , грађана узео учешћа на збору. — Наше је мишљење, да зборове оиштинске ради ове цељи не треба сазивати са ових разлога: пре свега општински је збор сазвани и конститупсани скуп правних гласача једне општине (члан 29. закона о општинама), те по томе, ако су гласачи у већини препречени да на збор дођу и право гласа употребе, а та препрека није зависила од њихове воље (већ на пр. од елементарних случајева, од каквих неоможних дужности, којестоје у вези са »преком опасношћу«, како се наводи у последњем ставу члана 30. закона о општинама), онда се за мањину, која је у доношењу одлуке учествовала, не може рећи, да преставља збор правних гласача дотичне општине и да преставља израз воље и оних грађана који су ометени, да право гласа употребе, а то значи, не може се рећи, да правима грађана, који су на војној дужности, у рату, могу без ограничења на бројну сразмеру располагати гра1)ани, који су остали код

кућа својих ; сем тога, у ратним приликама, кад је код оиштинских власти тешко израдити нове општинске буџете и саобразити се редовној процедурп око одобравања буџета, изгласавања кредита, приреза, задужења и т. д., највише је за преноруку, да се искорисги законо право о продужењу нажења буџета прошло - годишњих, пошто надлежни одговорни органи утврде са којих се разлога није могло створити ново стање у погледу буџетирања и прикупл>ања приреза. Дакле, сматрамо, да збор, па коме би дошла једна мањина гласача, пошто је већина у рату, не би одговарао закону, и да би одлуке таквога збора требало ништити као несаобразне духу закона. * * * Јован Михаиловић, општински деловођа из Кормана, актом од 2. анрила ове године упутио је иитање овакве садржине: Суд општински донесе решење, којим заинтересовану страну по једном предмету спорне природе упути на парницу у року од петнајест дана ради доказивања свога права. Решење је предато заинтересованој страни 17. септембра прошле године, и она до сада није изјавила жалбу на то решење, нити је код суда парницу повела. Пита се : да ли је то лице изгубило право на жалбу и право на вођење спора, и да ли општински суд може огласити своје решење за извршно? Одговор: Законом о продужењу рокова плаћања по обавезама из грађанског, трговачког и меничног законика не само да су продужени рокови плаћања, него су продужени и сви рокови, који су у вези са губитком права, као н рокови за жалбе и незадовољства по грађанско-правним споровима и решењима административних власти, који би пали на дан 17. септембра 1912. године и после тога. — Рокови, који су у вези с губитком каквог права, односе се не само на рокове из грађанског судског поступка, већ и на рокове из других закона, који предвиђају рокове за испуњење каквих дужности и наређују губитак каквог права услед неиспуњења те дужности о року. — Према томе, у питању означено лице није из-

губило право на жалбу противу поменутога решења општинског суда. Лко то лице неће да изјаиљује у опгате жа.^бу, што је тим решењем општинске власти задовол^но, опет оно није пзгубило право да води спор, на који је упућено одлуком општинског суда, јер је рок од иетнајест дапа за вођење парнице продужен према закону о продужењу рокова — С тога општински суд није у могућности, да сада оглашује своје решење за извршно, нити да се упушта, у даљу расправу предмета новодом кога је допето решење општинског суда. * * Суд општине каменичке актом № 453. од 2. априла ове године упутио је питање овакве садржине: Деловођаједног општинског суда у августу месецу прошле године стављен је под суд и у притвор код првостепеног суда за дело из § 113. кривичног закона. Приликом објављене мобилизације пуштен је у слободу на јемство до пресуде. На његово место узето је друго лице за деловођу, али је оно отишло у рат. Пита се: може ли суд и одбор опет узети ово лице за деловођу или заступника деловође, које је било у притвору, кад у општини нема друго способно лице за деловођу нити суд пак може у овом времену да нађе друго лице за вршење дужности деловође ? Одговор: Деловођа, кад оде у рат, тим самим не престаје бити деловођа општински. Према томе овде може бити речи само о замењивању у дужности општинског деловође, а о томе'заступању одлучује према члану 120. закона о оиштинама општински суд. — Општински суд пак требао би да се побрине, па да нађе за заступника деловођи једно лице, које ће давати довољно гарантија, да ће дужност нравилно и савесно вршити. Лице, које се налази у иритвору или које је пуштено на јемство у слободу а налази се под кривичном истрагом за дело из § 113. кривичног закона, не нуди довољно гарантија за исиравност у служби и не треба да буде узимано у обзир при бирању лица за општинску службу. * * * М. К. из Лознице, као претплатник »Полициског Гласника« 2. апри-