Полицијски гласник

СТРАНА 154.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20.

узело да девојка има овдо право ужитка, 1 ) овај не'би био, као удовички ужитак, ослобођен уписа у баштинске књиге: свака службеност, осим где је нарочито друкчије нарођено, као што је, н. пр., случај са удовичким ужитком, мора бити уведена у баштинске књиге. У сваком случају, пак, сигурно је да је право удомљења девојака тражбено право, које се састоји т < Гапдо, и то њихово ираво није законодавац обезбедио никаквом законском залогом, било да је реч о девојци у инокосној било у задружној кући. Међутим, Г. А, Јовановић (ор. сИ ., стр. 93. и 94.) о томе се овако изражава: » Целокупно право њиховога опстанка (— т. ј. опстанкаженскиња, девојака, у задрузи—) у задрузи са предвиђеним законим последицама гарантовано је подобно праву удовином, прећутном или законом залогом. Ма да није нигде у закону изречно призната, даје се ова залога извести по аналогији одредаба § § 115. 116. и 529. Грађ. Зак. и по законодавном решењу од 17. Априла 1858. Вбр. 451 (збор. XI. 65). Што год се можо вољом да одреди за ужитак, може да ггослужи и као залога по самом закону, по основима службености (§. 392). Истина је поменутим законодавним решењем од 17. Априла 1858. расправљено само питање о начину осигурања удовице на неиокретном имању мужа, али нијо њим искључено ни извођење: да се право ове законе залоге може простирати и иа неиокретно имање покојника и да оно у опште вреди и за женску дег^у о њиховом издржању и удомљењу. с(2 ) Г. Јовановић цитира и једну одлуку опште седнице Касационога Суда (од 17. Марта 1880. Бр. 4349./1879. год.), 3 ) по којој је кћи покојникова искључила повериоце

х ) Морало би се тада узети да се девојачки ужитак распростире на онолики интелектуални део заоставштине колшш јо потребан за њено издржање, комбинација која би била доста произвољна. 2 ) Не види се јасно, како Г. Јовановић схвата право девојака на издржање, јер он час то право означава као (( стални ужитак® ( (( Поред сталног ужитка до смрти или удаје и т. д.» : ор. сг(„ стр. 93.), а час као «издржање» («.. . . и да оно у опште вреди и за женску децу о<њиховом издржању и удомљењу® : ор. сИ., стр. 9 4.), дакле, то право сматра час као сгварно а час као тражбено. Он га сматра као тражбено и у томе што налази да је и оно, као и удовички ужитак, обезбеђено законском залогом :залога прати тражбена а не стварна права. Да напоменемо, да Решење од 17. Априла 1858. год., као што смо то већ имали прилике рећи у овој расправи, погрешно вели: да је удовички ужитак обезбеђен (( нрећутном или законом хипотеком у . Пошто је удовички ужитак стварно право, то не може онда ту бити говора о залози: законодавац је хтео рећи само то да је удовички ужитак, када се он односи на непокретна добра, ослобођен Формалности уииса. 3 ) Ова одлука прибележенм је овако код Г. Никетића, ор. сЦ., стр. 2 42.: (( Према § 397. Грађ. Зак. женска деца умрлога имају право на издржање и удомљење из имања родител>ског. За то своје право она имају ирећутну залогу на целокупном заосталом имању њиховога покојнога оца, како покретном тако и непокретном; јер сво што се год вољом може да одреди за ужитак може по закону и као закона залога овога да служи. — 0. о. с. 17. маја (дакле не: 17. марта, као код Гн-а А. Јовановића) 1880. год., Бр. 4349.». Г. Јоваиовић наводи још и ову одлуку: (( Као законско правило, благодејање §. 471. Грађ. с. п. обухвата појам земљеделца у потиуном смислу са целом његовом породицом; и зато, кћи за своје издржање и удомљење искључује повериоце у наплати из свега имања (Оп. сед. Кас. суда од 27. Маја 1889. Бр. 1751)» : ор. сИ ., стр. 94., прим. под 2..

свог брата из новаца од продате покретности очеве. Али, ми ипак мислимо да се девојци но може, за њено издржање (ако со главно питање у овом смислу реши) и удомљоње, признати право на законску залогу: принцип је, као што смо и мало час рекли, да је залога вољна, и од тога принципа се одступа само тамо где постоји изречно законско наређење које устаиовљава законску залогу, а та наређења, по оном интерпретационом правилу: ЕхсерНопез 8ип1 вГггсИвзгтае гп1егргеГаИотз, морају се лимитативно тумачити, што значи да ту не може бити тумачења аналогијом. 1 ) Живојин М. ПериЋ. (наставиће се)

х ) Код §. 397. Грађ. Зак., Г. Никетић прибележио је и ове одлуке које стоје у вези са горњим питањем : 1°, (( Све док траје право сестриног уживања из §. 397. Грађ. Зак., брат није властан ни покретне ствари продавати, и купац ако је знао за право сестре, враћа купљене ствари, на које сестра има закону залогу. — О. о. 10. Фебруара, 1876. год., Бр. 600.О. о. с. 4. марта, 1876. год., Бр. 980.» (ор сИ. стр. 242.). Одлука и нејасна и погрешна. Нејасна, јер би се из речи (( уживање» која је ту употребљена могло извести да Касациони Суд налази да кћи има овде на заоставштини очевој право службености, док, међутим, пасус: (( на које сестра има закону залогу» значи да кћи има само тражбено право издржања: залога, као што смо већ казали, претпоставља дуг (§. 306. Грађ. Зак.). Затим сумњиво је, што смо, такође, казали, да ли кћи има овде ужитак, а ако би га и имала, опет не би, у случају у овом решењу расправљеном, купац морао вратити купљене ствари, баш и да је знао за кћерин ужитак на њима: било би само то да би он, ако је за тај ужитак знао, морао овај трпети на купљеним покретним стварима, као и сам брат, по правилу да нико не може уступити више права него што га сам има (§. 29. Грађ. Зак.). Ако, пак, купац није знао за кћерин ужитак на иокретној ствари, он би могао њу одбити на основу §-а 221. Грађ. Зак.: када је, по овом пропису, купац ђопа рШе пречи и од самог Лотгпив- а, чију му је ствар треденс бесправно продао, тим пре је он пречи од онога којл је на продатој покретности имао само ираво службености. (Претпостављамо, наравно, да је купац ђопае (г&ег ушао у посесију ствари, јер иначе он без тога, по §-у 285. Грађ. Зак., не би био власник већ само поверилац). Ако, пак, сестра (кћи) има само тражбено право издржања, онда купац, који је знао за то њено право, не враћа ипак ствар: један дужник може слободно својим добрима располагати, нити га у том његови повериоци могу спречити, осим случаја акције паулиане (§. 303. а. Грађ. Зак.). Купац би, према овоме, морао ствар само тако вратити ако је брат том продајом дошао у немогућност да сестру издржава, и ако је он, продајом, нарочито на то то ишао, што је купцу, узимамо, било познато (сопзИгит (гаисГапсИ). 2°, (( Све што девојци као кћери умрлога, у име издржања, спреме и удомљења или мираза припада, то је од дана смрти оца јој њена својина, а не браће јој, наследника очевих. Ио томе браћа, као наследници, могу задужити и потрошити само оно, што њима припада, а не и оно, што по закону припада сестрама односно кћерима покојниковим. И у случају, кад се они толико задуже да се из наслеђа имања не може извући оно што сестрама припада, онда се дугови за овај део истога имања оматрају као дугови на туђем имању (§. 29. Грађ. Зак.), дакле за толико они не вреде, и део покојникових кћери мора остати неокрњен. — О. о. с. 10. јануара 1881. год. Бр. 5177.» (ор. сИ., стр. 242. и 243.). Ако је овде реч само о оном што §. 397. Грађ. Зак. даје кћерима с1е стиз-а који је оставио мушке деце, онда је Касациони Суд, такође, на погрешном путу, када то сматра као (( својину» кћери, пошто право издржања кћери може бити схваћено или као службеносг или као тражбено право а никако као својина, а право удомљења само као тражбено ираво. Отуда, дугови браће на заоставштини очевој не могу се, као што то вели Касациони Суд, сматрати као дугови на туђем имању, будући синови постају, наслеђем, власници целе заоставштине. Све што може бити то је

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАк) § 9. О иступима против вере, наравствености и бдагих обичаја. Ови иступи су предвиђени у глави Х 1ј к . з., чији је наслов „О истуилењима. аротиву вере, наравствености и благих обичаја". Они су: I. Истуии из § 362 к. з. — „Затвором од једног до пет дана, вели се у овом §, да се казни: 1. Ко псује што је по закону дркве свето". а) Радња се састоји дакле у исовању светпња црквених. 1° Под црквеним светињама треба разумети светињо ма које признате религијске заједнице. 2° Под »светињама® цркве но могу се наравно разумети разна свештена лица. Псовање истих спада под § 213 или 207. б к. з. б) Кривац. 1° Без значаја је, да ли је извршилац члан оне религијске заједнице, чијо је светиње „псовао". 2° Виност није потребна. 2. Ко за време Божије слуасбе код цркве ларму прави или свирку изводи или игра или другу какву вику и неуљудност чини". а) Овде јо дакле реч о узнемиравању службе Вожије (в. Живановић Посебни Део III § 109 VIII). 1° Није дакле довољно узнемиравање ма ког верозаконог обреда, н. пр. вснчања, крштоња и т. д., већ треба да се узнемирава служба Вожија. 2° Извршилац треба да со налази или у цркви или код цркве у таквој близини, да се прављење ларме, свирка и т. д. појављују одиста као узнемиравање службе Божије. б) Кривац. 1° В. 1 б 1° 2° Виност није потробна. 3. Тачка 3 овог §-а јо укинута. 4. Ко по кафанама и меанама, на сабору или у колу и другим јавним местима, куд свет пролази, срамотне песме пева или срамотне и безобразне речи говори". а) Радња се састоји дакле у иевањц безобразних иесама или изговарању безобразних речи на јавним местима. Према томе и коло треба да се игра на јавном месту.

да ти дугови дођу после сестринога издржања и удомљења, ако се, схватајући и издржање сестре као тражбено право, њој призна законска залога на очевој заоставштини, залога која би имала свој ранг од очеве смрти, односно ако се сестрино издржање сматра као службеност, ти дугови би, такође, ималм свој ранг после ове службености, под претноставком, наравно, да се узме да службеност датира од дана отварања наслеђа, било да она подлежи или не Форм&лности униса.