Полицијски гласник

СТРАНА 158.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20.

вати или умањавати према околностима, које кривца оптерећавају или олакшавају; као олакшавне околности помињу се: малолетност иступникова ; наговарање од стране других, да кривицу учини; изазивање од стране оштећеног или повређеног лица; добро владање; »ако је могао и већу ползу имати и већу штету учинити, али се својевољно устезао ; ако је сам својевољно од пресгупљења одустао; ако је пре него што је ствар у ноступак власти дошла проузроковану штету накнадно« и т. д. Дакле власти су дужне, да прикупе и у побудама пресуде изнесу све околности, и отежавајуће и олакшавајуће, да их оцене, и према њима да донесу пресуду у границама, које је закон предвидео — | 39. и 40. полициске уредбе. * * * Деловођа општине горњо-орашке актом од 1. маја ове године упутио је питање овакве садржине: Кмет једног села разрезао је прошле године без икаквог надлежног одобрења по пет динара сеоског приреза на сваку сеоску кућу у томе селу, без обзира колико у којој кући има пореских глава, ради плаћања сеоског пољског чувара који је и служитељ, па је и ове године овакав разрез учинио и наплати присгуаио. Свака сеоска кућа нема подједнак број пореских глава. — Пита се: но ком законском прописује има право кмет да врши овакав разрез и прикупљање новца? Одговор: По закону о чувању пољоког имања, чуваре пољске поставља и отпушта општинска власг, а општински одбор им одређује плату (члан 12. и 13.). Плата се пољским чуварима сходно наређењу из члана 134. закона о општинама исплаћује по буџету у који се уносе и сви приходи општински. Према томе престављена радња кметова не само да није основана ни на једном законском пропису него је и недозвољена. * * * Суд општине дубовске актом «№ 563. од 23 марта ове године упутио ]е питање овакве садржине: Општипски буџет за прошлу 1912. годину у коме је прирез предвиђен на 44 / 0 није враћен општинском суду од стране одбора окруж-

ног у своје време, а сада се не враћа суду због тога, што је окружни деловођа на војној дужности. Како сада треба издатке чинити и на основу тога буџета израдити нов годишњи буџет, јер је рок остављен за израду буџета већ прошао, а општински суд нема пред собом ни стари буђет, то се пита: Шта ваља предузети пада се стари буџет врати општинском суду, и како треба чинити издатке из општинске касе V Одговор : Пошто је буџетом за 1912. годину предвиђен прирез од 44°/ 0 по суми непосредног пореза разрезаног за ту годину, то је за одобрење тога буџета био надлежан окружни одбор. Али ако окружни одбор није буџет прегледао у року од три месеца од дана пријема' истог, има се сматрати, да је буџет према члану 131. закона о општинама одобрен заједно са примедбама надзорне државне власти. Према томе, на случај да се дотични буџет налази више од три месеца пред окружним буџетом, општински суд треба да сматра да је тај буџет одобрен и ио њему има да прикупља ирирез и чини издатке. У тој цељи општииски суд треба да има пред собом нрошлогодишњи буџет; но како се буџет не шаље од окружиог одбора, што је окружни деловођа ван редовне дужности своје, то треба преко надзорне државне власти издејствовати, да се окружном деловођи одреди заступник према члану 123. закона о уређењу округа и срезова, по коме засгупника окружном деловођи, кад осуствује или је иначе спречен да врши своју дужност, одређује иредседник окружног одбора у договору са окружним одбором између самоуправних чиновника, који се налазе при канцаларији окружног начелника. Кад општински суд добави буџет, треба да се у погледу прибирања прихода и чињења расхода придржава тога буџета све док нови буџет не буде израђен и не буде деФинитовно одобрен од надлежне власти. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАДИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ Један случај оцене, коју страну као слабију треба упутити на парницу. По тражењу Б-ића првостепени суд је одобрио забрану на покрет-

ност његова два дужника, који су међусобно отац и син. Окружно начелство приступило је извршељу ове забране; али како у истој кући, где је иопис вршен, станује и жена одиосно мајка дужника, то је она одмах сутра дан по попису изјавила, да су иописане ствари њена својина по писмену потврђеном пре две године код полициске власти, о чему је као доказ поднела прост препис тога писмена показујући власти и оригинал. Сличну изјаву учинили су и самидужници приликом пописа. Поверилац није признао право својине иово-појављеном господару, наводећи да жену односно мајку дужникову треба упутити као слабију страну на парницу за доказивање права својине, јер се пописане ствари имају сматрати за својину дужника, докле год се супротно не докаже. — Окружно начелство је нашло, да је појављени господар с погледом на означене околности и на поменуто писмено јачи у праву, па је повериоца на основу § 466. грађанског судског поступка упутило на парницу за доказивање права наплате из спорних ствари. — Решење окружног начелства о томе, одобрио је Министар Унутрашњих дела својим решењем. Али по жалби повериоца Државни Савет је нашао, да решења по овој ствари нису на закону основана са ових разлога: Кад је жена, односно мајка, дужника изјавила, да су пописане ствари њена својина, дакле појавила се као сопственик ствари, онда је извршна власт, с погледом на околност што јој поверилац не признаје право својине и што су ствари нађене у државини дужника, била дужна да, према § 466. грађанског судског поступка, упути њу на редован грађански спор, којим би се претходно расправило спорно питање о праву својине пописане имаовине. Та власт требала је такав правац да да спорном предмету још и за то, што поверилац наводи да исправа, којом појављени господар хоће да докаже право својине нема никакве важности јер је у простом препису поднесена. Сем тога, извршна власт није ни позвана законом да суди о праву својине, као што је она то учинила, јер је за расправу тога питања надлежан само редован суд по члану 146. У става.