Полицијски гласник

СТРАНА 170.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 22.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ (нАСТАВАк) Ако би друкчије било, ако би задругар који је из заоставштине искључио девојку имао да поднесе! дефинитивно тсрет њенога издржања и удомљења, онда би и он могао тражити од задруге накнаду за оно што је девојка у овој привредила. Осим тога, када се већ пође тим путем, тај задругар, ако би приходи од онога што је наследио, били већи од њсгових расхода, могао би тражити од задруге, такође, накнаду за тај вишак, а ако би тако било, онда би и сваки други задругар имао право на ту накнаду у сличном случају. Међутим, такви обрачуни сасвим су у противкости са задружним животом који је сав основан на солидарности и узајамној незаинтересованости. Задруга која, као што смо видели, почива, дотле док постоји, на начелу солидаристичком: да сваки ради према споеобностима својим и да, за то, добија од задруге оно што му за живот треба, губи тај карактер чим задругари почну улазити између себе у индивидуалистичке односе, односе који су противност колективистичких односа. И када се у задрузи, која, као што смо то већ приметили, има у себи много од колективистичкога карактера, горњи обрачун врши, онда је то знак скорога распада задруге, или, када задруга хоКе да се распадне, тада у њој наступају такви појави. Из овога мало час реченога начола на коме задруге постоје треба извости и тај закључак: да на задругу пада и терет издржања деце, како женско тако и мушке, свих задругара, као и њихових супруга. У инокосној кући то пада на оца (§§. 109., 115. и 119. Грађ. Зак.). Истина, §. 115. Грађ. Зак. вели: „Роднтељи, под којима се разумева отац и мати, били они инокосни или задружни, дужни оу својој деци бити и хранитељи. Они треба да се старају за њихов живот и њихово здравље, да их хране и одевају, да им тело снаже и подижу, васпитавају и душевне способности развијају, у закопу Божијем обучавају и науком срце и душу облагорођавају, и у полезном труду придржавају, и тако за срећнији живот приправљају, и основ благостању њиховом положе." Али, тај пропио не значи то да издаци дечјега издржања имају да се, у задрузи, подмирују из дела њиховога оца, већ тим прописом законодавац,у колико се задруга тиче, хоће да каже то да бриг а за снабдевање деце пада, у главном, на поједине родитеље у задрузи, као и брпга око њиховога васпитања, пошто задружни старешина, по самом свом послу и позиву, нема времена ни могућности да, и у том погледу, буде у задрузи први. Старешинино је да управља целокупним животом задружним, његово је и да води надзор над родитељима да ли и у колико

они вршо дужности своје из §-а 115. ГраЈ>. Зак., као што се то види из §-а 116. истога Законика који овако гласи: м О»е дужиости (— из §-а 115. —), које поглавито на оцу леже, ако би родитељи очевидно пренебрегавали на убитак среће дечије, онда има власт задружни старешина, који је за добро владање и поредак кућана под одговором, пристојним начином, који ако не помаже, и самим судским путем настојати, да ови дужностима својим задоста зчино." 1 ) Што се, пак, тичо материалне стране дечјега издржавања, она пада на цолу задругу, јер ако би било друкчије, ако би, у задрузи, сваки отац и с то тачке гледишта своју децу издржавао, онда то не би био задружни, заједнички, живот већ би то био живот ипокосни. У овом смиелу можемо, у осталом, навости и §. 111. Грађ. Зак., који се овако изражава: „У случају ако би супружници у задрузи живели, поглавито припада право кућом и имањем уирављати, и о снабдевању старати со, старешини кућном, који је у договору са пунолетним задругарима дужан о кућн и кућевним пословима бригу водити " На старешини, дакле, лежи, по овом §-у, држност да со стара „о снабдевању к супружника задружних, то јест о њиховом издржању, па то, бсз сваке сумње, вреди и за децу тих супружника, што ће роћи, да издржање како жона тако и децо пада на тсрет задруго. На терот задруго долазе чак и издаци око женидбе мушко доце у задрузи, као што је дар који младожоња, управо старешина, даје девојци (§§. 61., 62. Грађ. Зак., Решењо од 15. Декембра 1844. год., В. № 1587. и од 10. Докембра 1852. год., 36. VI., стр. 226., код §-а 539. Грађ. Зак., §. 778. Грађ. Зак.), трошак око. свадбо, укратко издацп познати под имоном женидбине. У народу се никада односно жонидбине но врше обрачуни ме^у задругарнма, нити се гледа на то колико је ко синова из задруге оженио. Има само то да со, прпликом деобе задруге, даје, из целокупне задружне имаовине, из комуна, како се у народу вели (ма да то није српска реч), жонидбина и оним младићима који се из задруге нису оженили, али јо то по опом принципу једнакости који у задругама влада: када су добили из задруге женидбину они који су со ожснили док је задруга још трајала, сматра со за правично да со ова дадо и оним младићима који су већ, пред деобу задруге, били заженцдбу приспели. Али, што со начина издржања и воличине трошкова око њега тиче, ту нико од задругара и шихове чељади не може тражити друго што ни више него што су добила и добијају остала лица о којима се задруга стара. Тако, н. пр., односно школовања задружно деце, не може један задругар захтевати да се, о задружном трошку, његовој доци да неко изузотно образовање, оно које остала деца Ј ) В„ овим поводом, и §. 350. Крив. Зак., где стоји: (( Но и због крајље непосЈушности задругара и.ш ког од кућне чељади, на тужбу отарешине задруге или куће, кад овога исправљајуће домаће мере према упорнику употребљаване без успеха остају, упорник ће се казнити затвором до десет дана, о рани куће задружие или старешине кућног".

у задрузи добила нису; ако би ипак задругар хтео своју децу школовати даљо него што се у задрузи обично са задружном децом чини ,тај задругар би со имао оделити и, као инокосан, учинити оно што, односно школовања своје деце, жели. Али, ако је задруга Фактички на школовање извеснога дететау задрузиутрошила више него на другу децу, она не би могла тражити доцније ии од родитеља тога детета ни од овога никакву накнаду на рачун тога : задруга је дужна сносити, видоли смо већ, трошкове око издржања, васпитања и школовања чељади појединих задругара и њено је да одреди како ће со које чељадо васпитати и школовати и колико ћо се на њега у том циљу утрошити, и задруга не би ту имала право ни на какву накнаду, онако исто као што сличну накнаду немају ни родитељи у инокосној кући, као што сс то види из §§-а 127. ( в Родитољи немају права искати од деце пакнаду трошкова, на васпитан.о њихово учињених, ако би деца доцније имање соби прибавила..,. с( ) и 501. („Трошкови на храну, одоло, васпитањо учињени не треба никако у рачун да уђу...®) Гра1). Зак.. Оно што се да, учини или не учини на основу неке обавезе, но може се натраг тражиги. §. 902. Грађ. Зак., који установљава сопсНсИо тс1е1)Ш, претпоставља да онај који ову тужбу подиже није био обавезан на извршену престацију (»Ко се превари, у незнању будући ствари или закона, па плати оно што није био дужан платити, онда има право патраг искати, и то да му се врати. И ако ко учини оно што није био дужан учинити, има право паграду приличну зато искати®). Наравно, ово еве ако задруга није изречним уговором за себе накнаду резорвисала (§. 494. Грађ. Зак.), уговор који, као што смо већ видели, не би ишао у прилог задружно снаге и узајамности. Исто тако и у погледу удадбене и женидбене спроме влада у задрузи једнакост. Тако, н. пр., један задругар не би могао тражити да задруга његовој кћери да мираз, ако то воћ не би бито учињено и осталим девојкама из задруге удатим. Остаје сада ово врло важно питање : у оном случају када је сродство изван задруге искључено сродством у задрузи (§. 528. Грађ. Зак.), као и онда када довојка, која није кћи умрлога, не наслеђује, и ако је овомо најближи сродник, ко је наследник умрлога? Поимонце, да ли је наследнпк његов цела задруга или јо то само онај мушки задругар који му је најиречи сродник и који би иаслсдио по општим правилима о наслеђу, о онима која важе за кј ћу инокосну? Разуме се да питање ово неће, у начолу, имати практичне важности све дотле док је задруга неподољена. По принципу задружнога живота, принцип који ■ смо ми већ овде навели, сваки задругар има све што му је потребио за његово животне намирнице, без обзира на то колики је његов удео у задружној имаовини : у том погледу неће бити привилегованији онај задругар чији би удоо у тој имаовини био већи. Живојин М. Перић. (НАСТАВИЋЕ СЕ)