Полицијски гласник
БРОЈ 22.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 171.
0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА
(НАСТАВАк) в) Умесно је признати овде стање нужде као основ искључења аротиваравности 1 ). г) Просјачење јо свршено, чим се је милостиња затражила, но дакле тек онда, кад је она дата. 2 ). д) Без значаја је, на који је начин извршено просјачење, да ли на име писмоно или усмено, да ли изрично или каквом конклудентном радњом. Према томе оно би се могло састојати и у понуди на продају предмета од незнатне предности 3 ). е) Просјачење није аротиваравно, ако се врши с одозрењем окружне иолицијске власти, под којом треба разумсти и среску, пошто је очиглсдно, да израз »окружна" нема овдс свој административноправни значај. Али ћс оно бити и тада противправно, кад просјак »којекаквим измишљавањем и претварањем себе за сужња и богаља издаје или на себи ране отвара и ове јавно свету на углед излаже. да 6и тиме веће сажалење побудио" (т. 6 ст. 1). ђ) Законодавац узима, да просе и да оо према томе имају казнити цигани, 8 за које би о чевидно било, дапо кућама или саборима тумарају уирав зато, да се прошњом о трошку народа храно« (т. 6 ст. 2). ж) Кривац. — В. 1 б. з) »Лица под бројем 6. казана, вели се у послодњој а1. § 862, по издржаној казни морају онај посао радити, који им полицајна власт одреди, ако га самп за одређено лм вроме не нађу. У противном случају биће опст кажњона по овом § с( . 7. Они, који ноћу по прелима и селима скитају или по механама и код вазана у беспосличењу и пијанству живот проводе, а своје домаће послове запуштају". а) Радња сс састојп дакле: 1° У скитању ноћу ио ирелима и селима од стране мушкараца. 2° Или у ировођењхј живота ио механама или код казана у бесиосличењу и аијанству, наиуштајуАи своје домаАе иослове. б) Кривац, — В. 1 б. 8. Родитељи и сви они, који би децу под својим вједомством имали, па би допуштали да деца просе или би их и сами на то учили". а) Радња се састоји дакле: 1° У доиуштању деци од стране родитеља или оних, иод чијим су надзором, да иросе, т. ј. у ироиуштању да их одврате од аросјачења*).
2 ) Уп. 01вћаизеп § 361 Л° 4 а, Ргапћ § 361 IV, ВгпсЧпд 2 918. 3 ) Уп. Ргапк § 361 IV, Оићаиаеп § 361 № 4, в. 4 ) Уп. 01аћаиаеп § 361 № 4 в. 1 ) Према § 361 т. 4 немачког к. з. то не морају бити деца, већ у опште укућани, који ее налазо под влашћу и иадзором извршиочевим.
(1) Под дететом се разуму у смислу Казненог Законика лица, која нису навршила 12 годипа 1 ). У § 55 к. з. на име ови малолетници со називају „децом", док се у § 56 к. з. старији малолетници називају »недораслима". (2) Извршилац не мора дакле бити родитељ, већ свако лице, под чијим је надзором дете. (3) Допуштањс просјачења не би постојало, ако би се родитељ или онај, под чијим је надзором дете, старао озбиљно, да дете одврати од просјачења, али без успеха 2 ). (4) Ако бп било више дсце, постојало би више кривичних дела. 2° Или у учењу деце од стране родитеља или оних, иод чијим су надзором, да иросе, т.ј. у иодстрекивању деце на иросјачење 4 ). (1) В. 1° (1), (2), (4). (2) Овде је дакле без значаја, да ли јс дете, подгтрскавано на проојачење, заиста просило. (3) Ако би родитељ ит.д. прво пропуштао, да дете одврати од просјачења, па га после сам на то наводио, постојала бн два иступа. б) Кривац. — В. 16. Према томе у случају пропуштања одвраћања од просјачења извршилац јс кривац без обзира на то, да ли је знао да дете просјачи или не. 9. Ко децу против учитеља подстрекава или на непокорност побуђује, учитеља пред децом обезуважава или деци прилику к развратности подаје, даље ко туђу децу од школе одвраћа, код себе их крије и задржава да у школу иду". а) Радња сс састоји дакле : ^ 1° У иодстрекавању деце иротив учитеља на иокорност или шта друго. 2° Или у обезуважавању учитеља иред децом. Ако се ово обсзуг.ажаваље појављује као изјава омаловажавања, онда ће постојати увреда, те би се имао применити § 213 одн. 357 к. з. (1) И овдо се има под дететом разумети малолетник, који није навршио 12 година |р. 8 а 1°). (2) Под учитељем се има разумети и приватан учитољ. (3) Довољно је, да је ова радњч извршена пред једним јединим дететом. 3° Или у давању ирилике деци к разврату. Давање прилике може сс састојати и у нечињоњу, на име у пропуштању одвраћања деце од разврата. 4° Или у одвраИ-лњу деце од школе, арикриеањем и задржавањем истих да у школу иду или на ма који други начин. б) Кривац. — В. 1 б. 10. Ко приватну школу, почем му је ова једанпут затворена, без допуштеља надлежне власти опет отвори".
■ј Уп. Ргапћ § 361 IV 1, ВгпсЧпд 2 920. Прот. V. Нгрре1 21, према коме је меродавно душевно развиће. Но тада би било произвољцоети. 2 ) ВтШпд 2 921. 3 ) Према § 361 т. 4 немачког к. з. подетрекавано дете не мора бити под надзором подстрекачевим.
а) 1° Радња се састоји дакле у отварању ириватне школе, која, је извршиоцу од власти била затворена. Без значаја је дакло, какве је врсте приватна школа. 2° Радња је иротивиравна, кад се врши без одобрења надлежне власти. б) Кривац. — В. 1 б. (НАСТАВИЋЕ СЕ) П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ИЗ СОДОМА И ГОМОРА (СВРШЕТАК) После два месеца, једног снежног зимског дана, држан је у дворани окружног суда завршни претрес по кривици Мићуновој. Сем оитуженог, његових бранилаца, прив. тужиље и неколико љубопитљивих судских службеника, који су оставили свој посао, па с болесним л>убопитством, стали крај отшкринутих врата суседне одаје, да чују сензациони процес, више од нублике није било никога. То је, у осталом, обична појава у паланкама, где има интересовања још само за добро вино, »лесковачке ћевапчиће" и »полу-свет®.. Отпоче извиђање. Оптужени је најпре одрицао извршење дела, али, доведен у забуну председниковим унакрсним питањима, он, мало по мало, поче признавати, док напокон, сатеран у теснац гвозденом судском логиком, не признаде све. — Јесам, рече, али не бих то никад урадио, да, случајно, нисам био трештен пијан, и да смо у кући, којим случајем, имали више губера, а ие само један. — Какве то има везе с губерима ? Бог с тобом ! — прекиде га председник иронички. — Бто тако; имамо у кући само један губер и сви троје сиавали смо иод истим губером. — Та није могуће! — чуди се председник, коме се ово, као некадашњем размаженом детету из београдске имућне породице, чини неверица. — То је у селима врло честа појава, госиодине председниче утаче се бранилац оптуженога. Често и по пет—шесг њих покривају се једним истим покривачем. Сиротиња је увен заметак свима гресима.