Полицијски гласник

СТРАНА 174.

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

БРОЛ 22.

сом). Али према наггомени уз овај законски пропис, за представке, којима се од власти тражи потврда или у опште издаван>е каквог службеног акта, који подлежи особеној такси (уверење, сведоџба, решење и т. д.|, плаћа се особено такса прописана поменутим тарифним бројем. Па како по бр. 333. таксене тариФе закона о таксама за све писмене и протоколарне представке и молбе, по којима општински суд не издаје нарочито писмено решење, наплаћује исти суд таксу од двадесет пара у корист општинске касе, и како по бр. 336. таксене тариФе закопа о таксама општински суд има да наплаћује два динара таксе у корист своје касе за уверења издана нриватним лицима о њиховим личним особинама, односнмо, способностима, раду или Фактима и приликама, које се њих тицати могу, -— то сматрамо да онштински суд правилно поступа кад при издавању уверења наплаћује таксу од 2 динара и 20 пара, јер свака молба и акт приватно-правне природе треба да буде оптерећен таксом независно од таксе за уверење ; оиравдано је наплаћивати таксу за молбу и таксу за уверење и с тога, што се те оделите таксе наплаћују и код државних власти и што поједине уаконске нрогшсе треба разумно тумачити, доводећи их у везу са другим законским наређењима. * * * Писар општине свилајначке С. Богдановић упутио је актом од 20 маја ове године питање овакве садржине: Чланом 1. закона о продужењу рокова плаћања, поред продужења рокова плаћања по свпма обавезама из трговачког закона и т. д. продужен је рок и свима роковима, који су у вези са губитком права. Чланом иак 11. правилника за извршење овога закона објашњава се, да се рокови, који су у вези с губитком каквог права, односе не само на рокове из грађанског судског постунка, већ и на рокове из других закона, који предвиђају рокове за испунење каквих дужности и наређују губитак каквог права услед неиспунења те дужности о року. — Пита се: да ли овај закон обухвата и иступне кривице, учињене и нерасправљене пре 17 сен-

тембра 1912. године из треће части кривичног закона, и, ако обухвата, онда на који се иачин има продужавати рок по истеку сваких три месеца ? Одговор. По закону о продужењу рокова плаћања по обавезама из грађан,ског, трговачког и меничног закона, сви рокови, који су у вези са губитком права, продужени су. Али како се овај закон односи једино на извесне правне радње приватноправне природе — што се изводи из самог текста законског и из текста правилника за извршење тога закона — то се мора извести, да рокови за извиђање и суђење иступних кривица и за извршење истуиних пресуда (односно рокови за застарелост иступних кривица и казни) нису одложени. — Што се тиче начина на који се рокови продужују код оних обавеза и права, код којих рокови не теку по закону о мораториуму, одговарамо, да се ти рокови продужују самим законом и да за продужење није потребпа никаква нарочита одлука нити каква нарочита Формалноот. * Деловођа општине осладићске актом од 31. маја ове године упутио је питање овакве садржипе: Пресудом општинскиг суда кажњено је једно лице са три дана затвора за дело из § 338. тачке 5. кривичног закона. Када је кажњеноме ова пресуда саопштена, поднео је суду молбу тражећи, да му се казна замени новчано и суд, пошто је сматрао да се пресуда могла по закону одмах извршити, примио је замену и новчану казну наплатио и у оппггинску касу унео. Но ово лице опет је изјавило првостепеном суду жалбу на пресуду општинског суда, и суд првостепени је нашао, да кривично дело не постоји, те је кажњеногасваке одговорности ослободио својом одлуком. — Пита се: шта ће сад општински суд да ради, и да ли ће новац, положен у име казне, вратити дотичном лииу или не? Одговор: По тачки 5. § 338. кривичног закона кажњава се онај, који ма какав пут ма чим претрпа или препречи или саломљеним колима, дрвећем или каквим му драго другим стварима закрчи. Максимална казна

за ово иступно дело предвиђенаје три дана затвора. Пресуде по истуиним делима, донесене по оним одредбама кривичног закона, по којима казна по закону не може бити већа од три дана затвора, одмах су извршне према §§ 15 и 16. полициске уредбе. Према томе првостепени суд се није могао упуштати у расматрање пресуде по делу из § 338. кривичног закона, јер је за то био ненадлежан. С погледом на то, што је пресуда општинског суда у време извршења, у време наплате за,мењене казне затвора новцем, била извршна, и што је првостепени суд био ненадлежан за ништење извршне пресуде општинског суда, — налазимо, да општински суд не треба да наплаћену казну врати дотичном лицу пре него што се извршним решењем надлежне власти не расправи важност одлуке првостепеног суда и садања важност пресуде оиштинског суда о изрицању казне. Осуде за иступне кривице по тужби приватних, нзвршују се кад постану извршне, а осуде по званичној дужности према скитницама, крадљивцима и слугама* као и оне осуде за дела по којима је казна највећа до пет дана затвора или педесет динара, и за дела из §§ 326., 327., 328., 332., 339., 341., 342., 344., тач. 3. § 357., тач. 1. јј 359., 363., 369., 372., 375., 382., 391. а., 391. в. и 395. могу се извршивати над осуђенима одмах, а њима пак остаје право на жалбу првостененом суду; но у свима овим случајевима извршења пресуда, изузев осуда према скитницама, крадљивцима и слугама, власт мора примити понуђену замену затвора новцем. — Према томе, кад би оиштински суд окривлЈвно лице казнио затвором за дело, које се, узмимо, не казни више од пет дана затвора по кривичном закону, оиштински суд би могао да пресуду изврши одмах затвором, или новцем ако осуђени тражи замену казне затвора новцем, а осуђенп би могао, и поред извршења казне, да се жали нрвостепеном суду на преС УДУ! У овом случају, ако првостепени суд поништи пресуду општинског суда, нашавши да дело не ностоји, и окривљеног ослободи кривичне одговорности, онштински