Полицијски гласник

БРОЈ 22.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 175.

суд је дужан да у смислу обвезне одлуке надлежног првостепеног суда по тражењу заинтересованог лица врати овоме новац, ако је новац као казна био наплаћен, пошто о повраћају наплаћене новчане казне донесе одлуку. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ

Неједнака примена законских прописа о начину ислеђења иступних кривица код полициских власти. Пошто по §§ 15. и 16. полициске уредбе све пресуде, које полициске и општинске власти доносе по иступним кривичним делима из треће части кривичног закона подлеже расматрању првостепеног суда, кад противу тих пресуда постоји жалба заинтересованог лица, то је нишки првостепени суд пре кратког времена донео у своме колегијуму једну начелну одлуку, по којој нишки првостепени суд тражи, да све испите сведока и окривљених лица IIо иступним делима оверавају и то: код начелства окружни начелник, секретар, један писар и деловођа или начелник окружии са два писара и деловођом, а код среске власти начелник срески, један пнсар, два кмета и деловођа-писар. Држећи се те своје одлуке нишки првостепени суд ништи пресуде окружног начелства и пресуде начелника среског донете по иступним делима кад сваки акт извиђаја пису потписала сва напред побројана лица. — Ову своју одлуку нишки првостепени суд мотивише |-ом 13. полициске уредбе, по коме »окружни пачелник свако полициско дело, које у круг његове власти спада, има иследити и решити с двојпцом од чламова свог начелппштва« и §-ом 10. полицпске уредбе, по коме „срески начелник свако полициско преступљење ислеђује и решава са два месна кмета или општинара и среским писаром као деловођом <( . Начелство округа нишког сматрало је, да је ислеђење иступних кривица на начин, како то тражи у последње време нишки првостепени суд, и непрактично и несаобразно закону-са ових разлога:

— Непрактично с тога, што се тиме много отежава ислеђење кривица а по некад полициска власт доводи и у немогућност да према иступнику иримени казну, јер има момената када и у мирно доба, а у нередовним приликама тим пре, начелства не располажу са више од једног писара и секретаром или са два писара без секретара а срезови не са више од једног писара, те би онда било апсолутно немогуће не само донети пресуду него ни исните окривљеног и св - едока оверити, ма да се по § 19. полициске уредбе истунне кривице имају што брже извиђати и кажњавати. Несаобразно закону с тога, што треба иматп у виду § 19. полициске уредбе, став последњи, који гласи: »Испит оптуженог и сведока врши се по § 28. кривичног судског поступка пред иследним сведоцима." (Измене и допуне од 17. јануара 1904. године). Из овог законског прописа види се, да је жеља законодавчева била неоспорно та, да се окривљеном лицу код полициске власти за време ислеђења његове кривице пружи што више гаранција, да ће оно што се искаже, бити тачно у протоколу записано. Ту гаранцију законодавац је нашао у присутним сведоцима (два поштена грађанина), који имају ирисуствовати како испиту окривљеног лица тако и испиту сведока. Те испите треба да оверава иследник саједним писаром сходно § 23 кривичног судског поступка. Полициска уредба је од 18. маја 1850. године. Том уредбом није било предвиђено, да се испити окривљених лица и сведока врше у присуству два сведока, присутних грађана. У место тога законодавац је тражио, да се испптп окривљених и сведокн врше и оверавају од начелника и диа чиповника односно два кмета. У томе је законодавац по тој уредби палазио гарапцију за. оптужене. Закон пак о крпвичном судском поступку је доцпији, од 10. априла 1865. годино, п његовим одредбама (§ 28.) заведепи су ирпсутни сведоци ири пслеђењу. Према томе, кадје у § 19. полициске уредбе изрично наређено, допуном од 17. јануара 1904. године, да за испите окривљених и сведока по иступним делима важи § 28. кривичног судског поступка, јасно је, да је самим тим и одредба § 13. и 10. полициске уредбе остала неважећа и без пре-

дметна у погледу ислеђивања иступних дела и да следствено и код иступних кривица испите окривљених и сведока имају оверавати само иследник, начелник, са деловођом а не и двојица чиновника са кметовима. Законске прописе треба »ра- * зумно« тумачити, и,кад је полициска уредба ислеђење иступних дела довела у везу са § 28. кривичног судског поступка, не може се нретпоставити да је законодавац сматрао: да код злочина и преступа, као тежих кривичних дела, испите окривљених и сведока могу оверавати само двојица (иследник са деловођом), а да је то недовољно код омањих, иступних, кривичних ДIV! с1. А.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Јања Данга, пекар из Ниша, чију слику износимо, извршио је крађу, државног брашна, па је по извршењу дела побегао.

Стар је 42 год. висока расга, очију црних косе и бркова црних. Акт начелства округа нишког Бр. 4342. Димитрије Тадић, тежак из В. Лаола, одговара за дело покушаја убиства.