Полицијски гласник

СТРАБА 182.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23.

Али она, неумол>ива и хладна, оиружп ка њему мршаву руку и одговорп: — Одлази, убицо! Повппе сутра дан су пршховедале, како се кривац по делу убиства извршеног над једним младим ловцсм у околини насеља М... сам предао власти. Додато једајезлочпн извршсн свакојако из љубоморе, јер је у ту ствар умешана и једна млада сељанка и т. д. И тако, очекујући ток и ресултат кривичне истраге, симиатије публике, која со интересује за злочине, биле су на страни убијеног, на страни младог ловца, лепог и отменог. Овај другп постао је у очнма света обичан н одвратан злочпнац. Али, правп кривац, највећи кривац, зар је био онај, који је убиство пзвршио ; зар није убијени, који је завео једпу чисту душу и упроиастпо три живота?

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине крупајске актом № 439. од 13. маја ове године унутио је питање овакве садржине: Ова оиштина има свог утринског земљишта преко 738 хектара, и на исто земљиште илаћа држави порезу око 1600 динара годишње. Овај порез суд општипски распоређује на све грађане, којп стоку имају, бсз обзира, да ли њихова стока па то земљиште пасе, дакле и на оне, који имају по два вола или коња, али чији коњи и волови никако не улазе у општинску утрпну. Како пастаје врше пребројавању стоке и наплата сразмерног дела приреза од грађана, то се појединн грађани буне, јер сматрају, да онп не треба да плате ништа, пошто њихова стока не иасе на општинској утрини. — Пнта се: да ли је радња ошнтинског суда правилна? Одговор: Утрине и јавни нспусти деле се у четири врсте и на њих се разна нореза плаћа према томе у који ред земљишта долази дотични нростор. Овај порез према члану 12. закона о непосредном порезу плаћају општине, па га распоређују и наплаћују од оних, који своју стоку на опгатинским утринама и јавним испустима иасу, и то према броју и врстн стоке, а где би утрине

илн испустп ошптинскн били тако велики, да општине ие би могле да поднесу плаћање пореза на њих, општински збор може на предлог суда дотичне општине донети одлуку: колико од поменутих земаља задржава за општину а за колико земљпшта да се учини предлог Министру Финансија, да га или прпми као државиу својину или да га поделм оближњим селима или општинама. — Сем тога по тачки 3. члана 86. закона о општинама општински збор решева о начину употребе и уживању општинске утрипе (али не може давати под закуп утрину без одлуке оиштинског односно сеоског збора). Према изложеноме пзлазп, да општински суд може распоређивати утрински порез само на оне грађане, који своју стоку напасају на општинској утрини и то премаврсти п броју стоке која се на утрини напаса а према одлуци општинског одбора. Дакле радња оишгинског суда није саобразна закону, јер они, који стоку не напасају на утрини веН је хране на своме сопственом, односно ириватном, имању, ннсу дужни да плаћају ништа на име пореза за оиштипску утрину. * * Суд ошнтине рготинске актом № 1138. од 1. јуна ове године упутио је питање овакве садржине: Један грађанин је доставио, да му је украђено једно буренце вина из подрума под кућом. Подрум и авлија нису билн закључани. Покрађа иреставља вредност од двадесетину динара. Код осумњиченог лица извршеним претресом нађено је випо. Дело је извршено дању. Окривљено лице признаје, да је крађу извршило. Општински суд сматра, да овде сгоји дело из § 223. тачке 1. кривичног закона, пошто је крађа извршена из затвореног простора, јер је извршилац дела прво ушао у авлију, која је била затворена а незакључана, па онда угаао у подрум отворивган незакључапа подрумска врата; с тога је опгатински суд предмет послао начелнику среском на ислеђење, али је овај предмет вратио опгатинском суду с наређењем да општински суд као надлежан ово дело иследи и са кривцем поступи по § 391. кривичног закона. — Пита се: да

ли је пракнлно мишљење општинског суда нли среског начелника? Одговор: Као опасна крађа без обзира на величину украденог предмета, кажњава се робијом до десет година према тачки 1. § 223. кривичног закона онај, који обијањем или проваљивањем или отварањем уђе у затворене просторе (куће, дућане, зграде са прииадлежностима, у којима људи живе) и крађу учипи. — Под заттореним просторима подразумевају се према § 224. кривичног закона такви простори, у које се само обијањем, проваљивањем, уокакањем, провлачењем или употребом кључа може ући. Према томе, попгго означенн крадљивац није у двориште нити у подрум ушао обијањем, проваљивањем, ускакањем, провлачењем или употребом кључа, већ је прошао кроз незакључана врата дворишта и подрума, овде не постоји дело из § 223. тачка 1. кривичног закона, већ, с обзиром на вредност, иступна крађа из § 391. кривичног закона. С тога је срески начелник добро урадио, што је предмет вратио општинском суду са образложењем, да овде није случај из тачке 1. § 223. кривичног закона. Али срески начелник је погрешио, пгго је општинском суду каредио, да општински суд као надлежан ово дело пследи и са кривцем постуни по § 391 кривичног закона. Наредба треба да буде издата од старије власти млађој само тада, када нижа власт мора ту наредбу да изврши. У овом случају срески начелник, одбијајући од себе надлежност и враНајући акта општппском суду требао је изложити своје посматрање и позвати општински суд да он предмет даље расправи; наредбу, да општински суд дело иследи и на кривца примени § 391. кривичног закона није требао издавати, јер је општински суд властан ту наредбу не извршити на два начина: ирво, опгатннски суд је могао, ако је себе сматрао за ненадлежног, да изазове сукоб о надлежности пред влашћу која би тај сукоб имала расправити, и друго, могао је наћи — по праву да суди не по наредбн већ но закону, знању и савести — да овде нема места примени § 391. кривичног закона већ