Полицијски гласник

БРО.Ј 23.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183.

неког другог законског проииса. — Препоручљпво је бити обазрив у издавању наредаба и не називати сваку своју одлуку наредбом. * * * Деловођа општине дуленске актом од 28. марта ове године упутио је питање овакве садржине: Једно лице усмено уговори са другим, да му прода једно имање за хиљаду динара, и на име капаре прими двеста динара на оде у рат. Куп ац, кад је било пролеће уђе у то имање и пооре га као своје. Мајка продавчева, која је дотле овим имањем руковала, појави се као сопственица тога имање и оптужи купца због самовласног заузећа за дело из § 375. а. кривичног закона. Општински суд нађе, да овде постоји дело из поменутог законског прописа и казни купца затвором с тим, да може код надлежног суда путем парнице своје право на то имање доказпвати. Али првосгепени суд поништи пресуду општинског суда нашавнш да овде не постоји самовлагпће, већ је спорно питање о својини, према чему треба видети, која је страна јача у ираву, па слабију страну упутити на парницу. — Пита се; стоји ли овде дело самовласног заузећа и да ли је онштински суд правилно предмет расправио? Одговор: Све док купац не прими од продавца купљено имање, он га не може ни држати. У овом случају ни купац ни продавац нису уговор о куповпни и продаји извршиди; продавац није имање уручио купцу нити тапију на овога пренео, а купац није положио куповну цену од хиљаду динара већ дао само капару од двеста динара. Према томе купац је могао тражити од продавца да уговор изврши, па ако овај неће, онда да себи прибави задовлЈвња судским путем. Међу тим, купац је без пристанка онога у чијим се рукама имања иалазило, ушао у имање п поорао га, ма да на то имање полаже право својине мајка продавчева, која је то имање и држала ире иего што је у њега ушао купац. Па како је појавл»ена сопственица треће лице, и како поменути уговор о куповини и продаји њу не веже, нарочито што на кунца. није пренета тапија за то имање, и што је по-

јављена сопственица држалац тога имања. то је и према њој купац учипио дело самовлашћа из § 375. а. кривичног закона, по коме се кажњава од три до тридесет дана затвора сваки онај, који самовласно, али без насиља, заузме какво приватно имање, и по коме се самовласни заузимач упућује иа суд, да своје право путем парнице докаже. —- Према томе општински суд је правилно поступио, кад је купца казнио за дело из § 375-а. кривичног закона и упутио га на парницу, јер овде није пптање чисто грађанске природе већ и расправл>ење кривице, која се састојп у томе: што је купац сам, без дозволе продавца или држаоца, захватио пмање, које није ни платио. Дело самовлашћа не би постојало и требало би заиста ценитиједино која је страна слабија у праву па њу упутити на парницу, кад би био случај, да је купац, пре него што је пошао у рат, примио двеста динара на име отплате куповне цене и имање уручио, предао купцу с тим да му овај доцније исплати и остатак куповне цене, па се после свега тога појавила мајка продавчева са тражењем, да имање остане при њој као њена својина. Али овакав случај ошитински суд није цреставио. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ За извршење решења неспорног судије о предаји масеног имања надлежна је полициска власт а не срески судија. По маси ггок. С. Н-ића суднја за неснорна дела донео је решење, да сс по списку масепо имање уступи масп. Кадаје ово решење неспорног судпје требало извршити, појавно се сукоб о надлежности за извршење између среског начелника и среског судије, и тај је сукоб распрарио касациони суд одлуком својом № 10042./12. која гласи овако: — Касациони суд расмотрио је акта сукоба по маси пок. С. Н-ића о томе, која је власт надлежна да изврши одлуку неспорних дела судије о предаји масеног пмања, да ли срески суд или полициска власт, који је се сукоб иојавио између

среског суда среза лесковачког и начелника среза лесковачког, па је нашао: Да је по прописима у глави XVIII грађанског судског поступка, а на име по наређењима из §§ 461., 462., п 463., истог поступка полициска власг надлежпа за извршење пресуда и решења судских; и, Да се по члану 16. Правила о поступању у песпорним делима и решења неспсрних дела судије имају да извршују по поменутпм наређењима закона о поступку судском, дакле, преко полициских власти. У члану 10. закона о среским и градским судијама одређепа је надлежност ових судија и у оделзцима под I, II, III и IV овога члана лнмитативно је побрајано, које послове раде ове судије, као и која решења они извршују. У тачци 2. од. II. чл. 10. закона о среским и градским судијама поменуто је, да ове судије извршују и решења: но закону о старатељству и другпм специјалним законима у колико се односе на наплату новчаних осуда. Како се из акта овога предмета и из одлуке неспорног судије види, да се по истој нема да наплатн никаква новчана осуда, то по томе ни срески суд пије надлежан за извршење номенуте одлуке већ је за исто надлежна полицијска власт. А. СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ ПОНОВНЕ ПОТЕРЕ Жарјан Стевановић, нз Планнпнце, среза трстеничког округа крушевачког, а осуђеник нишког казиеног завода, побегао је још 6 априла 1909 ндо данас нпјеухваћен. Марјаи је сгар 44 годпне, средњег раста, сувоњав, бркова малих, у опште црномањаст. Дспеша управе нишког казненог завода Бр. 455. Радул-Раца Стаменковнћ, из Грљана, осуђеник нишког казненог завода, побегао је још 9 маја 1909 и до данас иије ухваћен. Радул је стар 48 година, средњег раста, црномањаст, очи смеђе, лице Дуго. Акт нишког казненог завода Бр. 199.