Полицијски гласник

СТРАНА 188.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24.

»Ако вам каква опасност прети, и затреба вам помоћ, не устежите се, баците на пошти ову карту коју остављам у овој књизи и у макоји час и макаквим приликама, доћу ћу." Са каквим чудним изгледом, он изговорио ову фразу, и колики је он дао утисак, сигурности, снаге, безграничне моћи и неодољиве смелости. Нагло, под утиском неодољиве 'одлуке, не предвиђајући последице, Ивона, са истим аутоматским покретом, узе један коферт стави карту, залепи и напр1са у два реда: Хорес Велмон, у улици ројал, и приближи се прозору. Напољу полицајац је лагано шетао. Баци писмо, верујући у случај. Може бити да ће ово писмо неко наћи и као изгубљено бацити у пошту. Тек што изврши то, кад она појми сву апсурдност њене претноставке. Било је лудо претпоставити да ће пакет отићи на своју адресу, а још луђе надати се да човек кога она позива може доћи у помоћ у макоје време и под макаквим приликама. Страх је поново, обузе, у толико већи што је напор био и сувише брз и нагао. Ивона занесе се, наслони се на Фотељу и паде потпуно без енергије. Време је пролазило, суморно време јесењег вечера, где кола само по каткад прекину уличну тишину. У полу сну који је обвлада, млада жена бројала је ударце сата. Чула је тако исто извесан шум који је долазио са разних спратова и знала је по лупи да је гроФ већ ручао, , да се пење у снаваћу собу и да силази у собу за рад. Али то јој је изгледало тако без значаја и њена обамрлост била је толика да није мислила да легне на канабе за случај да он уђе. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Деловођа општине бањевачке актом од 3. априла ове године уггутио је питање овакве садржине: Једно лице осуђено је кривичном пресудом поред казне и на плаћање кривичних трошкова. За наплату кривичних трошкова среска власт је наредила општииском суду, да

учини што треба по закону. Ово лице од покретног имања нема ништа, а од непокретног имаједан кућевни плац у величини два хектара, на коме постоји једна кућица од слабог материјала. На овом имању живи заједно са осуђеним и његова маги, К0 Ј а ј е УД° ва - Кад је ово осуђено лице, по издржању казне, позвано, да се саслуша о начину исплате кривичних трошкова, на протоколу саслушања је изјавило, да готових новаца нема да ове трошкове плати, и да нема никаквог свога имања, јер имање, на коме живи, није његово, већ њогове мајке, пошто она има право удовичког уживања на томе имању све до њене смрти. Саслушана његова мати, изјавила је, да не одобрава узимање у попис тога имања и продају н.егову, јер она има на то имање право удовачког уживања. — Општински суд пита: може ли се узети у попис ово имање, на које мати осуђеног полаже право удовичког уживања, за наплату ових кривичних трошкова или не, и ако не може, онда да ли се сме издати уверење : да осуђени нема никакве имаовине ? Одговор: У првом реду треба расправити иитање о томе, које сопственик дотичног имања и по ком основу. Да ли мати, или њен син? Изјаве ова два лица нису јасне. Осуђени каже да имање није његово, већ његове мајке, која полаже право удовичког уживања; дотична каже, да она заиста полаже право удовичког уживања и да не одобрава попис и продају. Дакле оба лица желе престнвити, да је имање мајке, која полаже па исто нраво удовичког уживања. Како пак право удовичког уживања претпоставља туђу својину (§§ 412., 413., 414.', 415., и 774. грађанског закона), то се види, да оно, што је потребно, није извиђено. Под предпоставком, да је ово имање својина, по основи наслеђа, осуђеног лица, а да на то имање има његова мати право удовичког уживања по прописима из грађанског законика, не може се за осуђено /гИце издати уверење о немашгини, већ се мора то имање узети у попис па и продаји изложити за наплату кривичних трошкова, разуме се са теретима, који на то имање постоје, па и са теретом удовичког уживања, ако је то право по закону консти-

туисано, — јер се пописом и продајом ни у колико неће довести у питање право удовице. * * * Суд општине пударачке актом № 359. од 5. маја ове године упутио је питање овакве садржине: Једно лице из суседне оиштине ископа један бунар у атару своје општине али на утрини пударачке општине зарад напајања стоке и једне и друге општине; овај бупар није оградило, те се један туђ кон. случајно удави у тај бунар. Сопственик коња тражи од одговорног лица накнаду штете за удавл>еног коња, али се појави сиорно питање између општина о томе, која је општинска власт надлежна за суђење о накнади. — Пита се : да ли суд оп птине пударачке треба да пресуди спор о накнади, или је за то падлежан општински суд суседне општине? Одговор: Утрина је намењена за напасање стоке грађана. На утрини се може по толеранцији илидозволи општинске власти ископати бунар, али онај, који бунар ископа мора исти заградити, како се другима не би штета могла нричиннти. — По § 31. и 800. грађанског законако другоме штету какву учини, мора му ту штету накнадити. — О накнади штете има да суди судска власт, општински или првостепени суд, према вредности учињене штете. Ако је с погледом на вредност учињене штеге за расправу спора о накнади надлежаи општински суд према § 6. грађанског судског иоступка, онда је надлежан суд оне општине у којој за штету одговорно лице стално живи. Па како озиачено лице живи у поменутој суседној општини, то је суд те општине и надлежан за суђење, а не суд општине цударачке ; сем тога што у општини пударачкој не живи одговорно лице, на атару општине пударачке није учињена ни штета. — На оцену ове надлежности нема никаквог утицаја околност, чија је својина оно имање (утрина), на коме је штета учињена, јер надлежност опредељује просторност власти ио атару оиштинском. * * * Деловођа суда опшгине тврдајевачке актом од 15. јуна ове године упутио јс питање овакве садржине: