Полицијски гласник

ВРОЈ 24.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 189.

Један грађании има сина, којије са њиме радио каФанску радњу и трговачку радњу. По томе отац задржи себи каФанску радњу, а трговину преда своме сину. Син умре и остави малолетно дете. Суд оиштински пристуии нопису имаовине и трговине, која је остала носле смрти поменутог лица, али се отац покојнога иротиви образовању масе тражећи код судије за иеспорна дела, да масу не образује, услед чега је судија наредио, да се иопис ипак изврши. — Нита се : треба ли трговину .пописивати, кад она није својина покојнога већ његовог оца, и ко је наследник иокојников но закону? Одговор: Питање, да ли је трговина сопственост умрлог лица или његовог оца, јесте спорно питање Факта. Пошто је умрло лице оставило малолетио дете, то власт треба према наређењима из закона грађанског, закона о старатељству, и из правила о поступању у неспорним делима да попише сву ону имаовину, која се може сматрати као сопственост умрлога, а ако се појави неко лице као сопственик које ствари покретне или непокретне у списак масе уписане, надлежни судија ће оценити наводе и слабију страну уиутити на парницу за доказивање свога спорнбг права својине. — Према томе у престављеном случају власт је правилно поступила наређујући и извршујућп попис заоставштине, јер по законском реду наслеђа умрлог има да наследи његово дете, које је малолетно и чије интересе има да штити старатељски судија. * * * Суд општине мачевачке актом №. 536. од 14. јуна ове године упутио је питање овакве садржине: У месецу марту ирошле године упражњено је место једног кмета у општини. Одлуком одборском одређеп је један одборник да врши дужноот кметовску. У месецу априлу ове године упражњеио је иместо преседника оншгинског, јер је општински председник умро, те је једини кмет у општини одређен за вршиоца дужностн председничке, а за вршиоца дужности другога кмета одређен је други одборник. — Пита се: могу ли ови вршиоци дужности судити кривичне и грађанске спорове и обављати друге радње оп-

штинског суда, и могу ли ови. одборници изрицатп казне по члану 110. закона о општинама? Одговор: Према члану 120. закона о општинама за заступање председника и кметова у дужности важи ред нредвиђен у члану 38. закона о општинама. Тај ред је овакав за све општине сем за општину београдску: ако је место председника општине упражњено, или је он спречен да дужност отправља, онда га заступа најсТарији по годинама писмени кмет који буде на дужности, а ако је и овај спречен онда најстарији неписмени кмет; на случај да је и овај спречен, а нема више кметова, онда председничку дужност врши одборник, кога одреди општински одбор. Аналого пропису из члана 38. закона о општинама кмета има да заступа онај од одборника, кога оиштински одбор за заступника одреди. Према томе добро је урађено, што је у дотичној ошитини за вршиоца дужности нреседника одређен један кмет, а за вршиоце дужности два кмета одређени општински одборници. Али, по члану 88. закона о општинама, општински суд састављају: председник (или његов заступник), два кмета и деловођа, а овим истим законским прописом је предвиђено, да се на случај препреке или потребе може само један кмет заменити одборником. Из тога излази да у општинском суду поред преседника (или кмета који га заступа) и деловође мора бити још два кмета или још један кмет и један одборник, па да тај суд може врпшти оне послове, који су додељени у надлежносг општииског суда, независно од тога, да ли су ти послови грађанске или кривичне природе. — Кметове у дужности могу у опште заступати, без ограничења, одборници, али што се тиче судске дужности кметова, ту се мора дакле увек подешавати тако, да само један кмет у суду буде заступљен одборником, кад то потреба буде изискивала. Следствено напред изложеноме одборници, који врше дужност кметовску, могу употребити право из члана 110. закона о општинама и над непослушним изрицати казне од двадесет и четири сата затвора или од један до пет динара новчане казне. — Док се не

изврши избор за попуњење општинских часника, требало би се помоћи у погледу суђења надлежношћу државне полициске власти за извиђање и суђење иступних кривица и применом прописа из § 17. а. и 17. б. грађанског судског поступка за извиђање и суђење грађанских спорова, који улазе у надлежност општинских судова. * * * Суд општине рановачке актом од. 17. јуна ове године упутио је. питање овакве садржине: Може ли општински суд и по коме законском пропису да кажњава грађане за радове у пољу у недељном и празничним данима? Одговор: У кривичном закону, у § 362., ностојала је до 30. јуна 1882. године тачка трећа, која је гласило, да се затовором од једног до пет дана казни: »ко у свету недељу и друге Господње празнике без особите нужде или предстојеће какове опасности пољске тежачке послове ради. На мање празнике, осим оиштинске и црквене славе слободно је свакоме радити. Исто тако, слободно је и на веће празнике радити, ако се у време жетве, косидбе, вршидбе и тим подобнима, због погоде времена, опасности какве бојати има...« — Али ово законско наређење укинуто је законом о изменама и допунама у кривичном законику од Зи. јуна 1882. године. — Других законских проииса, по којима би се могли кажњавати они, који раде тежачке иољске радове у недљне и празничне дане, нема. — Према томе општински суд не може грађане кажњавати кад они поља ради у означене дане. Али органи општинске као и органи државне власти могу посредним путем, а не путем казне, да дејствује на народ, да без нукде, у редовним ириликама, под обичним околностима, не ради тешке пољске радове недељним данима и о великим иразницима, јер то захтевају не само верски обзири него и социјална мудрост. Нужда пак, елементарне непогоде, и ванредне прилике у опште оправдавају пољске радове и у празничним данима. Овде ваља напоменути, да се наређења из § 364. кривчног закона и из члана 58. закона о радњама не односе на ове случајеве.