Полицијски гласник
БРОЈ 25.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 197.
није било љубави јер сам била жена другог. Али у дубини мога срца има једна успомена... Све ово испричала је лако, без забуне и Велман није сумњао ни тренутак да је све истина. Како је он ћутао, она поста нервозна и упита: — Ви мислите да мој муж... Он је узе за руку и проговори, испитујући прстен: — Загонетка је ту. Ваш муж, не знам како је дознао за иромвну. У подне његова ће мајка доћи. Иред сведоцима, примораће вас да скинете прстен, и с пристаиком његове мајке тражиће развод, пошто има доказ који је тражио. — Изгубљена сам, шапутала је изгубљена. — На против, о«аоени сте. Дајте ми прстен... и после он ће наћи други који ћу вам донети у иодне и који носидатум 25. октобар. Тако... Нагло се заустави. Нримети да млада жена од једном пребледи. — Шта вам је? Ја вас молим. Била је потпуно очајна. — Изгубљена сам. Овај прстен не може се скинути. Пошто је тесан. Разумете ли? То није имало важности па на то нисам ни мислила. Али сад, доказ, оптужба. Ах! какво мучење. Гледајте, треба га скинути, он је зарастао у месо и ја не могу... Вукла је снажно, из све снаге, готово да га откине. Али се месо надуло око прстена и није га могла покренути. (НАСТАВИЋЕ СК)
ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине влајковачке актом 209. од 8. априла ове године упутио је питање овакве садржине: По буџету општинском за 1904. годину била је предвиђена плата преседнику општинском, и тај је буџет био одобрен од стране надлежних власти. Те године општина је остала дужна преседнику плате сто динара, те општински одбор приликом састава буџета за 1905. годину унесе за толику суму кредит, да се преседнику учини исплата остатка плате од прошле године. Кад је буџет за 1905. годину послат Министру Финансија на одобрење, Министир Финансија је избрисао ту суму из буџета за 1905.
годину са напоменом, да се ова сума исплати буџетом за 1906. годину, мотивишући то преоптерећеношћу општинског буџета. —- Кад је општински одбор састављао буџет за 1906. годину, председник је се обратио општинском одбору, да М У Т У С У М У унесе у буџет расхода, али је општински одбор одбио нредседника, са разлога, што је буџет и за ту годину преоптерећен, и тако је та сума остала неисплаћена председнику и за доцније године, из истих узрока. — Општински одбор, при састављању буџета за прошлу, 1912. годину, по тражењу овога председника, донео је одлуку, да се за председника унесе у опнггински буџет кредит за исплату ових сто динара ненсплаћене плате ; тако је та сума најзад унета у буџет, а у примедби буџета је стављено, да се тих сто динара не воде по књизи дуговања. Овај буџет одобрио је Министар Финансија не стављајући никакву примедбу код кредита за исплату председнику сто динара. Пита се: сме ли рачунополагач да учини овај издатак кад је буџет одобрен, и да ли има бојазни за одговорност због исплате, пгго се поменута сума није водила по општинској књизи дуговања. Одговор: Одобрени буџет општински важи само за ону годину, на коју се односи. С тога се сви буџетски приходи имају прикупити у тој години, а тако исто и сви расходи измирити, којима је рок плаћања у дотичној буџетској години. Али, ако по свршетку године ипак осгане нопокупљених или покупљених а неупотребљених прихода, они се преносе у нов буџет као приход; а осгане ли неизмирених издатака, преносе се они у буџет за идућу годину према члану 5. закона о окружним, среским и општинским буџетима. — Према томе, а с погледом на члан 129. закона о општинама (по коме су расходи општински: неизмирени издаци по буџету за раније године, издаци на отплату опшгинских дугова и интереса, издаци на плате општинског председника и т. д.), општински суд и одбор добро су урадили што су покушавали. ранијих година уношење неисплаћене плате председникове у буџет општински, и што су потребан кредит унели у буџет за
прошлу годину. — Како је пак буџетом, који је извршан постао, предвиђена сума за ову исилату, то је благајник могао у току прошле буџетске године, по добивеном налогу, исплатити председнику дужну плату, пошто нема никакве сумње о постојању обавезе општине према преседнику за исплату ове заостале плате. Суд и одбор признају обавезу општине, за то су и ангажовали кредит, а наредбодавац за исплату, ако би се са надлежне стране оспоравало преседнику право на наплату, могао би одбити захтев председников да му се плата на дугу изда, док не издејствује одлуку надлежне власти о томе, да му општина заиста дугује означену суму и да му је дужна ту суму исплатити. Пошто пак никаква сумња о постојању дуга не постоји, исплата се може изршити и без пресуде. То, што се овај дуг није водио по књигама дуговања општине, није разлог за неисплату, кад немасумње о иостојању дуга и кад је кредит за исилату уношен у буџет још 1904. годипе па нотраживање плате остало неизмирено. — Ваља узети у обзир, да је кредпт за тај издатак од сто динара важио само за прошлу 1912. годину, и да се тај издатак у овој буџетској години не може учинити, ако није унет кредит и у буџет за ову 1918. годину, сем ако је случај из става другог члана 6. закона о окружним, среским и опшгинским буџетима. * * * Суд општине луковске актом № 314. од 16. марта ове године упутио је питање овакве садржане: Услед рата многе куће грађана сагореле су заједно са људском и сточном храном, те су поједине иородице остале без куће, под ведрим небом и без хране. На грађане се разрезује порез и прирез, као и норез на личност. Ову норезу, нарочито порезу на личност, не могу да нлате неки порески обвезници. Пита се: кад се већ не може наплата личне порезе извршити, што се нема од куда, треба ли ипак пореске обвезнике задуживати личном порезом, или их личне иорезе треба ослободити ? Одговор: Лични порез плаћа сваки грађанин од ?1. године сгарости. (И