Полицијски гласник

СТРАНА 198.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 25.

женске, које имају самосталну радњу или приход, плаћају личии порез; но удата жена, чије имање ужива муж, не плаћа никакав иа ни лични пОрез, али је муж дужан да пријави имање своје жене и да плати на њега порез као да је његово, према чему се и његов лични порез одређује.) Лични порез плаћа се с главе на главу по тест динара и на сваки динар непосредне порезе јон1 по пет пара. Где је имање задружно, па стога плаћање нопосредног пореза пада само на старешииу задруге, ту лични порез пет на сто плаћа старешина задруге а остали задругари плаћају само свој лични порез по шест динара с главе на главу. — Од овога пореза, шест динара с главе на главу, ослобођавају се једипо, према члану 74. закона о непосредном порезу: они, који нпсу нунолетни ; они, који пређу шесет година живота; страни посланици, консули и њихови чиновници ако нису српски поданици; војници сталнога кадра, погранични стражари и жандарми до наредника закл>учно; ђаци по школама; судски осуђеници на затвор или робију за све време издржавања осуда, ако је оно дуже од године дана; лица оглашена инвалидским судом за потпуне инвалиде; лица потпуно неспособна за рад, која осталог непосредног пореза плаћају исподдвадесет динара годишња; и жеискиње којима је једино издржавање удовичка ненсија, као и женскиње, које немају самосталне радње и немају већег прихода од нет стотине динара годишње. — Пошто су случајеви, у којима се граћани ослобаћају личне порезе лимитативно у закону побројани, значи, да се у сваком другом случају мора вршити задужење и личном порезом. Сасвим је друга ствар, да ли ће се лична пореза моћи, и поред вршених покушаја наплате, наплатити. — Кад постоји који случај из члана 74. закона о непосредном порезу, заинтересовано лице треба молбу за ослобођење од личног пореза да поднесе благовремено са потребним доказима пореском одбору. иа ће овај по њој донети своју одлуку и молиоца ослободити задужења личиом порезом, ако нађе да томе има места, а своју одлуку послати Министру Финансија на дал^е решење. Молбе за ослобођење од личног пореза, поднесене после свршеног

разреза пореског, сматрају се као неблаговремено и шаљу се Мпнистру Финанснја, који је надлежан за наређивање ослобођења за наступајуКу годину. * * * Писар опгптине деспотовачке актом од 17. Фебруара ове године упутиоје питање овакве садржине : Један порезник поднео је суду општинском молбу, да му се изда уверење, како је у тој општини привремено затворена државна а отворена општинска пошта. Молилац таксу није хтео да плати, позивајући се иа тачку 11. члана 6. закона о таксама. Пита се: да ли је општински суд дужан да изда молиоцу овакво уверен.е без наплате таксе ? Одговор: Уверење о привременом затварању поште државне у неком месту не би требала да издаје општинска власт већ државпа, која је наредила или нзвршила затварање државне поште. Али како свака општина, где нема државне поштанске станице, мора бити у редовном поштанском саобраћају са најближом државном поштанском станицом према члану 123. закона општинама, што зиачи, да у свакој општини, где нема државне поште мора постојати општинска пошта, и како уверење о постојању општииске поште у једној општини, може као надлежна да изда општинска власт дотичне општипе, — то иста општинска власт уверењем, да у општини постоји оиштинска пошта, тврди било изрично било пређутно, да у тој општини тим самим не постоји државна пошта. Дакле општински суд је надлежан за издавање онаквог уверења, какво је тражио молилац. — Што се тиче питања, да ли молилац треба да плати таксу за то уверење, налазимо, да треба извидети у којој цељи и у коме својству тражи ово уверење молилац, па тек по томе одлучити, да ли он мора таксу за уверење платити. По тачки 11. члана 6. закона о таксама од гхлаћања таксе се ослобођавају писмене представке државних службеника у службеннм иословима, признанице и новчана нотраживања, која им по закону прнпадају. Ако постоји који случај из овога законског прописа, онда!

то треба констатовати и у самом уверење, како се за други циљ то уверењс без таксе не би могло упогребити, јер члан 7. закона о таксама наређује, да се у иоправама, сведоцбама, уверењима и писменима у опште, кад годсе паоснову закона о таксама или другог ког закона у нарочитом циљу издају без наплате таисе, увек мора означити, у ком је циљу и коме издана таква исправа, а ако је по тражењу које власти, по чијем и ком тражењу [датум и број акта). * * * Деловођа општине славковачке актом од 13. јуиа ове године упутио је пигање овакве садржине: Прееудом суда општинског кажнено је једно лице са двадесег и пет динара због дела из § 22. уредбе о механама. Пресуда је извршном постала, јер је ту иресуду одобрио првостепенп суд. — Пита се: да. ли ову новчану казну треба иаплатити у корис/г општинске касе или у корист државне касе? Одговор: Према члану 94. закона о општпнама, суд општипски има судску власт, у колико је она специјалним законима опнггииском суду дата, и то: 1. у грађанским споровима по глави првој грађанског судског поступка, и 2. у кривичким предметима за иступна дела по целој трећој части кривичногзаконика и по полицијској уредби (изузимајући оне одредбе, за које је у самом кривичном закону другојаче наређено). Тако исто и по § 4. а. Полициске Уредба општински суд извиђа и изриче казне по свима иступним делима изложеним у трећој части кривичног закона. — Како пак уредбу о механама извршује полициска власт, и како је полициска власт наддежна да се стара, да поједина наређења из уредбео механама буду правилно примењена и да се нико о њих не огреши, то се с иогле^ом на поменуте законске пропнсе из закона о општиндма и полициске уредб^ до сада готово редовно тумачила, да општински судови немају ирава кажњавати грађане за кривице учињене протпву одредаба из механске уредбе као прописа специјалнога закона, који није овластио општинске судове за расправу ових ствари. — Према томе општпнски бн суд био нена-