Полицијски гласник

СТРАНА 206.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 26.

ом одпусту — осуству. Пресуду општинског суда је одобрио првостепени суд решењем својим. Мека кажњена лица су издржала затвор, али једно лице, не издржавшн затвор, врати се у своју команду, где се и сада налази. С тога ошптински суд пошаље поменуту иресуду среском начелнику с молбом, да учини дејство, да се иста пресуда изврши од стране команде, у којој је кажњено лице на војној дужности. Али начелник срески врати акта и пресуду општинском суду са наређењем својим, да општински суд поступи у смислу члана 72. и 85. закона о устројству војске. — Пита се: шта општински суд треба даље да уради по овоме предмету ? Одговор: Кад је пресуда општинског суда, којом је војни обвезник био кажњен због иступне кривице из треКе части кривичног закона, постала извршном, јер ју је одбрпо на основу §§ 15. и 16. полициске уредбе надлежни првостепени суд, и кад је кажњено лице ван домашаја грађанске власти у погледу извршења те пресуде док се то лице налази на војној дужности, — сматрамо, да је ошптински суд паметно и у духу закона поступио, упутивши молбу преко своје надзорне државне власти по члану 142. закона о општинама, да војна власт даље одлучи о самом извршењу изречене казне над овим лицем. Према томе није довољно јасно, каквог је разлога имао срески начелник, да гхредмет враћа општинском суду и да се при томе иозива на прописе из члана 72. и 85. закона о устројству војске, кад ова два члана немају апсолутно никакве везе са овим предметом јер говоре о сасвим другим стварима. Надзорне власти трсба увек да се старају, да наредбе, које издају подручним им властима, не само одговарају закону, него и да буду јасне за оне органе, којима се те наредбе упућују. — У овом случају општински суд је примио једну наредбу, коју не може да разуме, и по којој не уме да поступи. С тога општински суд треба да образложи, поновним актом, свој ранији предлог среском начелнику и умоли га, да своју наредбу објасни, ако остане при мишљењу, да овде треба применити

какве прописе из члана 72. и 85. закона о устројству војске. Е.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ Старалац дужниковог имања не може да буде разрешен од дужности пре него што се извиди и утврди, да томе има места. Дужник и поворилац имају једно заједничко имање. Дужиик је извршном судском нресудом осуђен на плаћање дуга своме смесничару. Кад је пресуда поднета на извршење полицијској власти, начелству окружном, и дужник и поверилац пристали су, да се за наилату овога дуга узме у попис поменуто имање и целокупно изложи продаји па да се после иродаје обрачун учини тако да на део дужников падне цео терет око наплате; поред тога, по пристанку дужника и повериоца, одређен је старалац за руковање овим имањем, пошто има за то услова из § 466. б грађанског судског поступка. Имање је узето у попис и старалац у дужност уверен. — Старалац је нешто од прикупљеног новца од закупа тога имања предавао начелству окружном а нешто је препредавао разним повериоцима дужниковим премаједној одлуци истог окружног начелства. По тражењу дужниковом, да се старалац разреши од дужности као непотребан, начелство окружно је донело решење, да се старалац разреши од дужности са ових разлога : 1. Старалац је неуредан, јер је на своју руку исплаћивао повериоце дужникове из прикупљене кирије тако, да се не може извести тачан обрачун потраживања повериочевог, и 2. руковању имањем од стране стараоца нема места, кад је дужник поднео обрачун по коме је остатак дуга неколико нута мањи од нроцене имања дужниковог. Али ово је решење по жалби поверилачке стране поништено одлуком Министра Унутрашњих дела, који је нашао, да ожалбено решење не одговара закону са ових разлога: Начелство није могло своју одлуку заснивити на томе Факту, што је дужник поднео обрачун о отплати дуга, кад исти обрачун није као

иснраван усвојен од поверилачке стране и документован актима извршне власти, нити пак на томе Факту, да је сгаралац самовласно издавао новац повериоцу, кад постоји решење окружног начелства о овлашћењу стараоца за такве поступке — § 178. и 306. грађанског судског поступка; поред тога начелство није могло разрешавати од дужности сгараоца, који је руковао дужниковим имањем, пре него што гачно утврди, да је дужиик намирио своје повериоце у потраживању према судској пресуди и пре него што утврди, да не постоје оне околности, због којих је старатељ и наименован — § 4 66. б. грађанског судског поступка. Начелство је усвојило ове иримедбе Министра Унутрашњих дела и другим, решењем одбило дужника од тражења, да се старалац разреши од дужности. Ово решење је постало извршно према одлуци Државног Савета 1189. од 10. маја ове годинв. А. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Аранђел Сретеновић из Такова, убио је из пугаке Милана Поповића општинског деловођу из истог села, па с пушком побегао. Стар је 24 год., црномањаст, крутуљав, ноге извијене у страну, науснице му тек почеле. Депеша начелника среза таковског Бр. 6000. Богосав Ченчић пз Недел^ице, стар 27 год. висок, развијен, просед, у сељачком оделу; Драгутин Протић трг. помоћ. стар. 20 год. омален, дежмекаст, ћосав, смеђ ; Живан Ђуриновић, из Рибара, стар 30 год. омален, дежмекаст, нлав, бркова жутих; Алекса Марковић, циганин из поцерског Метковића, стар 35 год. средњег раста, плав; и Михајдо Живковић из Матпјевца, стар 30 год. мали, дежмекаст, црно-мањаст, — побегли су из судског притвора. Депеша начелства округа подринског Бр. 7688. Велимир Маринковић родом из Прокупља бивши бравар, извршио је оаасну крађу и побегао. Сгар је