Полицијски гласник

ОТРАНА 250.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32.

за полициског писара треће класе среза кочанског Светомира П. Анђелковића, иређашњег полициског практиканта; за полициског писара треће класе среза прилипског Милана Поиовића, ирактиканта начелства округа топличког; за полициског писара треће класе среза хомољског Драгомира Милосављевића, практиканта Месне Контроле округа крагујевачког; за полициског писара треће класе начелства округа моравског МихаилаКоцића, практиканта среза лесковачког; и за полициске писаре треће класе среза малешког: Александра Павловића, ирактиканта градског и среског суда у Пожаревцу и Здравка Петровпћа, практиканга среза колубарског, округа ваљевског. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 20. августа 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Минисгарског савета, регаено је: да се Саватије Митровић полициски писар треће класе начелства округа кумановског, — иа основу § 76. законао чпновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 20. августа 1913. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ (НАСТАВАК) Г. Д. ПавловиК со оа овом последњом солуцијом не слаже, и он је, у горе цитираном чланку, критикује. Г. ПавловиК мисли да Петар није могао, по § 528.. искључити Драгињу, пошто је смрћу Љубомировом била престала задруга: како је, дакле, после смрти Љубомирове и Потар као и Драгиња био у нпокосном стању, то су се ту имала применити правила о инокосном наслеђивању, а по њима је рођена сеотра преча од стрица.

Г. ПавловиК, према овомо, налази да, за примену §-а 528., нијо довољно да је Ле стиз умро у задружном стању, веК је још потребно да је, и посло смрти Ле сиша-а, задруга продужена, то јест да је и наследник у задружном стању. За примену тога прописа, другим речима, нужно је да је било задруге и пре и после смрти Ле сигиа-а, да су и Ле сигиа и ћегез били у задружном односу. Ово је гледиште, с обзиром на законске текстове, неосновапо. То је сасвим лепо објашњоно у побудама Апелациоиога Суда, како у његолој пресуди, тако и у противралозима које је он дао на примедбе I. Одељења Касационога Суда од 13. Марта 1906. год., Вр. 1713., и које је противразлоге Општа Седнипа Касационога Суда, напуштајући својо Одељоње, усвојила (в., горе наведену, њену одлуку од 12. Априла, 1906. год., Бр. 3573.). Бво ; како се је у овом спору изразио Апелациони Суд: 1°, Пресуда: »Иоднесеним увероњем суда и одбора општине упске од 25/Х1 902 Бр. 4033 и списком пописа имања тужиоца Петра и пок. Јована од 16 Новомбра 1902 године, извршеног по наредби отаратељског судије, доказује се, да је између Јована п тужмоца Петра постојао задружни однос, да је пок. Јован био старешина задруге и да је као такав н умро, оставивши посло смрти сина Љубомира и кКер Драгињу, као и то, да су по смрти пок. Јована, и Љубомир и Драгиња остали у задрузи, и да је у овој пок. Љубомир и умро без деце, као и да за то време имање нијо никако ни дељено, дакле да је задруга постојала између горњих лица — §§. 507. и 57. граћанског законика. Па кад је овако утврђено, да је пок. Јован умро у задрузи са тужиоцем и по смрти оставио сина Љубомира и кћер Драгињу, онда јо пок. Јована наследио његов син Љубоми𠧧. 396. и 527. грађанског законика а по том је Љубомир умро у задрузи без деце. У овом случају појавл>ују со као наследници на задружни део имања пок. Љубомира, тужилац као стриц и задругар Љубомиров и у задрузи заостала ссстра Драги ?Ба. По §. 529. граКанског законика она има само право на издржање и пристојно удомљење из задруге, па је прома томе по § 528. грађанског законика пречи у праву наслеђа Петар као задругар и стриц пок. Љубомира, на део задружног имања пок. Љубомира, и ако је Драгиња смрКу свога брата остала једина од деце пок. Јована у задрузи, ипак не може ио II од. §. 529 грађанског законика имати право наслеђа, јер овдо и није у питању наслеђо заоставштине њеног пок. оца, да да би се на њу могао примонити овај законски пропис, всК наслодство њоног брата". Пре него што цитирамо противразлоге Апелационога Суда, да наведсмо најпре примедбе I. Одољења Касационога Суда на које су ти иротивразлози дати. Те примедбе гласо: »Погреншо је Апелациони Суд узео, да је тужилац Петар као задругар и стриц пок. Љубомира, пречи у праву да наследи задружни део имања' нок, Љубомира, но сестра овога Драгиња,

кад је смрКу Љубомировом ирестала задруга, а тужилац се сада, кад је у питању, ко Љубомира има да наследи, појављује само као бивши задругар умрлога задругара, а међутим по §. 528. грађанског законика, на којој је одредби законској Апелациони Суд своју пресуду засновао, сродство у задрузи има првенство при наследству над сродством изван задруге. Према томе, у овом се случају имају да примене оишти ироииси о наследству глава IX грађанског законика и прома §. 402 грађанског законика сестра Љубомирова Драгиња, преча је у праву од тужиоца, да заоставштину Љубомирову наследи«. Живојин М. Перић. (ИАСТАВИЋЕ СЕ)

О ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАК) а) Овде спада наравно и отварање затворене кафане. б) Мсхана се од власти затвара онда, кад је отворена без одобрења надлежне власти, која је одрођена у Уредби о механама и каФанама. 2. Кривац. — Виност није потр^ебна. 3. Казна. — Поред новчане казне прописано у § 373 к. з. у § 11 ур. о мох. и каф. прописано јо, да се кривац „у сваком повтореном случају може уз новчану казну осудити и на затвор од три до петнаест дана 1 '. Затим се у овом § прописује: »Ако је овакав кривац у то вроме имао лично право механисања, може се и на лишење таквог осудити при изрицању казни у иоотореном случају". VII. Истуи из § 313 а к. з. — § 373 а к. з. замењен је чл. 153 т. 1 и 154 т. 1 Закона о радњама од 1910 год. VIII. § 373 б к. з. — Овај § је укинут Законом о радњама од 1910 год. IX. Истуии из § 374 н. з. — „Механџије и иекари , вели со у овом §, који што ириме да исиеку иак ирегоре или не доиеку или иоквире, да илате ономе, чија је ствар, онолико, колико онн кошта, и да се казне у новцу од једног до шест цванцика. * Тако Ие се казнити, и кад се коме што с фуруне однесе^. 1. Истуи из аI. 1. а) Радња се састоји дакле у кварењу онога, хито је иримљено да се исиече, од стране механџије и иекара, ма на који начин, н. пр. тиме, што јо ствар прегорела или није допочена. б) Кривац. — Виносг није потребиа. 2. Истуи из аI. 2. а) Радња се састоји дакле у необраПању довољног надаора од стране механI џије или иека.ра над оним, што је иримио