Полицијски гласник

ВРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 251.

на иечење, услед чега. је коме што с фуруне однето"- 1 ). 1° Ако би ствар с Фуруне била однота, али је благовремепо повраћена, ноКе постојати овај иступ, пошто се тада не може рећи да је она »однета". 2° Вез значаја јо дакле, да ли је ухпаћен онај, који јо стнар однео, или не. б) Кривац. — В. 1 б. §11. Иступи, који се односе на општину, нарочито на потрицу. Ови иступи су предвиђдни у глави ХШ1 к. з., чији је наслов: в О истуиима, тичућима се општине, нарочито о потрици®. Они су : I. Истуии из § 375 к. з. — » Затвором, од једног до тридесет дака, вели се у овом §, да се казим: 1, Ко какво приватно, општинеко или државно добро поквари, развали или разбије, ако штета не би била већа од сто гроша пореских« (■ истуана иовреда ствари). а) Радња се састоји дакле у иовреди ствари, код које штета не ирелази сто гроша пореских (42 - 10 дин.). 1° 0 кривичном делу повреде ствари в. Лпшановић Посебни Део II § 56 и 57. 2° Повреда ствари је дакле истуи онда, кад штета њоме нанета но прелази ото пореских гроша. Ово је општи критеријум за разликовање преступно повреде ствари од иступне, т. ј. он важи за све врсте повреде ствари, о којима се говори међу злочинима и проступима и мсђу иступима 2 ). Изузетак је учињеп за повреду из т. 14. § 375 (в. ниже). Према томе т. 1 § 375 има општи карактер, т. ј. ту се имају подвости све иступне по вреде, о којима се засобно не говори. 3° Законодавац јо за неке повреде из овог §, који једино о повродама ствари и говори, прописао нарочите одредбе, као н. пр. за повроду из т. 6, то се тиме, може објаснити издвајање истих од осталих иступних повреда из т. 1 § 375, но за остале јо ово издвајање необјашњиво 3 ). За повреде ствари из § 395 к. з. в. § 13. б) Кривац. Према правнлу, да је виност потробна код свих оних иступнпх кривичних дела, која су у исто време преступи или злочини, имало би се узети, даје и код иступне повредо ствари за појам кривца потребап умишљај. Но од тогајо \чињен изузетак за иступне повреде стварп из § 375 к. з. — в. ниже § 13). То се види из тога, што се код поврода из т. 6 и 14 захтева изрично умишљај, док се код осталих о виности ништа не говори, што значи, да код њих није потрсбан умишљај, па према томе у опште и вивост. (НАСТАВИЋЕ СВ)

') ( ( Под изразом у другом одељку ((Одноои^, вели Ценић (81)0), што је по себи разумљиво, разуме се не само случај, кад коме што на Фуруни нестане, него и кад се љегова ствар промепи®. *) Уи. ЦениП 766 и 891. 3 ) «Овим наређењем (т.ј. т. 1), вели Цениђ (8"2), могли би се млоги почастни случајеви заменити, но што је законодавац у ову опширност упустио се, ваљда је због тога чинио, да власти више обавешћења добију, како им где поступати треба^.

ПОУННО-ЗАБАВНИ ДЕО ЧУВАР Ги де Мопасан. (СВРШЕТАК) 0 томс сам размишљао иупих осам дана и иа иослетку оназих, да он негде одлази; ои је одмах излазио, чим одем на спавање. То сам оназио, пажљиво мотрећи на њега. Дакле, ја сам га вребао али, не сумњајући да је то-онај човек, што се но шумама луњао, крадући дивљач. И једног јутра, ја сам га ухватио, да, Маријуса, који се прикрадао по земљи, господине, њега мог нећака, ја, ваш чувар... Крв ми узавре. и за мало што га не убих на, месту, толико сам га јако ударио. Обећао сам му, да ће, кад ви будете ту, за казну добити од мене неколико шамара. Ја сам се изгубио од бриге. Али шта се може чинити, реците? Он нема ни оца нн мајке, овај деран, он нема никога осим мене; ја сам га чувао, и ја га нисам могао никако истерати, није ли тако? Али ја сам му казао: ако то понова отпочне, за њега нећу ни мало милости имати, Јесам ли добро урадио ? Одговорих му: — Лепо сте поступили... ви сте добар човек. Он се диже: — Хвала, господине. Сад ћу довести Маријуса. Треба га казнити, да би се иоправио... Знао сам, да би било излишно разуверити старог од нечега... Пустих га да ради на свој начин. Оде, да потражи дерана, и заиста доведе га, држећи га за уши. Ја сам седео на једној сламној столици, као строги судија. Маријус ми изгледа, већи и још ружнији, него у ранијим годинама. Његове велике руке изгледаху страшне. Његов ујак га гурну преда ме и рече му својим опорим војничким гласом: — Моли за опроштаЈ господара. Деран не рече ни речи. Тада, шчепавши га испод руке, стари жандарм га обори на земљу и поче га тући таквом жестином, да сам се дигао, да га зауставим. Дете сад урлаше: — Милост! •— милост! — милост! — ја обећавам...

Чувар га не остави, да лежи на земл>и, већ га принуди, ударивши га по рамену, да се дигне, са земље, на колена. — Моли за опроштај — рече. Деран промрмља оборивши очи : — Молим за опроштај. Тада га ујак диже и отпусти га једним шамарем, који га обали на земљу. Он се сакри негде, и ја га не видех до вечере.... Али чувар је био врло погружен. — То је једна рђава природа, рече он, И, за време целе вечере он понављаше: — То ме боли, господине, ви не знате како ме то тишти. Покушавао сам да га умирим, а,ш узалуд. Цосле тога легох рано, да би могао сутра ловити. Мој кер је спавао већ пред мојим креветом, кад ја угасих свећу. Пробудио сам се у пола ноћи, бесним лајањем мог кера. И при том опазих да је моја соба пуна дима. Скочих из моје постеље, упалих свећу, потрчах к вратима и отворих их. Један стуб пламени уђе унутра. Кућа је горела. Затворих брзо врата од дебеле растовине и пошто обукох чакшире, спустух кера кроз прозор помоћу конопца начињеног од исцепаног застирача; а пошто сам избацмо и своје одело, иушку и торбу, и сиђох и ја на исти начин. Викао сам свом сиагом: — Каваљеру ! Каваљеру ! Кавал еру! Али се чувар није пробудио. Спавао је тврдим жандарским сном. Приметио сам, да је кухиња била. пуна сламе, да би кућа што пре изгорела. Како је ватра била велика! Стадох викати бесно: — Каваљеру !.. Страх ме било, да га дим не угуши. Испаливши у ветар два метка, ударих кундаком јако у његов прозор. Овог пута стари се био пробудио и опазивши ватру, појави се унезверен, у кошулЈИ, избезумљен од велике светлости, која је силно бљештала... Викнух му: — Кућа гори. Скочите кроз прозор, брзо, брзо!