Полицијски гласник

СТРЛНА 252.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 32.

Пламен улазећи кроз отворе, осветљавао је зидове и најзад дође до њега. Он скочи кроз прозор, и паде на ноге, као мачка. Кров од сламе стропошта се посред степеница; и један огроман црвен сноп, диже се у ваздух, пгареће се на врху, као воден млаз. Око колебе је падала киша од варница. И, након неколико тренутака, колеба поста гомила жара. Чувар пренеражен упита: — Како се то десило ? Ја одговрих: — Неко је подпалио ватру у кухињи и метуо доста сламе. Он промрмља: — Који је то могао упалити кухињу ? И ја, као да сам погодио, изговорих: — Маријус! Стари разумеде ствар и промрмља: — Ох! Света Богородице! Али једна страшна мпсао прође ми кроз главу: — А Желеста? Желеста? Он не одговори, јер је пред нама у место куће била гомила жара, гомила сјајна, бљештава, крвава, налик на тужну ломачу, где сирота Желеста није ништа друго, до црвен жар, жар од човечијег тела. Али, како је ватра доспела до . коњушнице , то чувар , побојавши се за мог коња, отрча да га избави. Имао је муке, док је отворио врата од коњушнице, кад му нешто прође брзо кроз ноге, оборивши га на нос. То беше Маријус, који је бегао из све снаге. Чувар се за тренутак диже. Он хтеде потрчати, да ухвати бедника; али видевши, да га не може стићи, готово избезумљен, несвесан, утучен од бола, он шчепа моју пушку, која је била пред п.име на земљи, наслони је на раме, и, пре но што сам се могао макнути с места, он опали из пугпке, и сам не знајући, да ли је оружје пуно или не; метак стиже бегунца, ударивши га у леђа, обори га на земљу. Крв попрска земљу. Бедник је копао земљу својим рукама и коленима, као да је хтео ићи четвороноптке, на исти начин као и рањени зец, који чека да га ловац ухвати. Ја скочих. Бедник кркљаше у ропцу. Он

издану пре но што се кућа угаси, не нрозборивши ни једне речи. Чувар, једнако у кошуљи, и нагим ногама, остаде леже1ш пред нама, непомично и тужно. Кад су људи из околине стигли, одведоше мог чувара готово луда. Јасам на претресу као сведок испричао ствар, не нроменивши ништа. Чувар беше ослобођен, али он ишчезе истога дана, остављајући овај крај! Ја га никада више нисам видео... Превео с Француског Б. М.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине танђанске службеним актом од 14. Фебруара ове године упутио је питање овакве садржине: На који начин општинска власт треба да поступи при подизању стругаре и воденице у огпптини на реци, која иде нреко села, и каква такса треба да буде наплаћена при томе ? Одговор: По правилу, власт која даје дозволе и у опште решава питања о употреби вода у смислу члана 15. и 16. закона о водама, у колико то не подлежи грађанским судовима, Јесте начелство онога округа, у коме се жели иодићи или у коме постоји грађевипа за употребу воде. У рекама може сваки, без пкаквих нарочитих дозвола, не искључујући равно право другога, воду захватити, стоку појити, купати се и прати, као и узимати одатле песак, шљунак, камен, земљу, и лед, у колико се тиме не мењају својства воде и њене обале нити се коме грађанину вређа право или штета наноси, а све ово саображавајући се полициским наредбама и на местима где то власт није забранила. За свако друго употребљавање воде из река као и за нодизање или преиначавање грађевина или справа на води, које би имале уплива на својство воде или на њен ток или висину или би доводиле у онасност обале речне. нужно је претходно дозвољење надлежне власти, окружног начелства, као што је напред назначено. Молба за подизање грађевина на води подноси се непосредно самом

окружном начелству, а у тој молби мора биги тачно назначено: место и вода,где се жели подићи дотична грађевина; ситуациони план положаја места и воде; план грађевине, опис грађевине, величина исте, и количина воде, која ће се за намењени цил> употребљавати. — Али за грађевине, које се подажу на водама од незнатне важности, као што су: воденице, поточаре, ваљавице, стружнице, долапи за захватање и раздељивање воде и т. п., не важи ово што је напред речено о поднашању плана ситуације и плана грађевине, нити се треба раДи одобрења обраћати окружном начелству, већ се за њих тражи према члану 30. закона о водама одобрење од ошнтинског суда и одбора. Општински суд и одбор ово одобрење издаје, ако нађе да се таквим грађевинама неће ником штета чинити; али, ако би такве грађевине доцније коме штету чиниле, и ова се не би могла отклонити каквом преправком, или ако господар грађевине не би хтео нужну преправку извршити, сопственик грађевине је дужан на захтев оштећених лица а по решењу надлежне власти, која је одобрење дала, ову грађевину уклонити бев икакве накнаде. — На случај, кад дозволу за употребу воде, односно за подизање грађевина на води, треба да да окружно начелство, па се из саме молбе и без икакве сумње види, да се дотична дозвола из обзира на јавне интересе пе може издати, оида ће се молба без даљег испитивања одбити. Ако се паквиди, да јавни интереси нису доведени у ггатање, окружно начелство ће наредити извиђање помоћу инжињера и два вештака и на самом месту у плану ситуације означеном, обраћајући пажњу при извиђању нарочито на ово: да ли се и на који начин може постићи цељ и грађевина нодићи ; које користи или штете могу произаћи отуда; да ли се може дати захтевана количина воде без штете за већ постојеће грађевине и без опасности за јавне интересе; и да ли дотична грађевина, ако је намењена индустријској цељи, неће сметати употреби воде за земљоделске цељи и да ли се ова противност интсреса не би отклонила, ако би се за индустриско нредузеће узела која друга тачка на тој води. Кад се нађе, да би се дозвола за унотребу воде могла из-