Полицијски гласник

БРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 253.

дати, власт одређује једно рочиште, најдаље у року од два месеца, и на исто позива сва заинтересована лица или њихове застуннике, па у њиховом присуству целу ствар извиђа, и примедбе сваког заинтересованог лица на протокол ставља. При овоме извиђању власт треба поглавито да гледа, да постигне сгхоразум између заинтересованих страна и да употреби вештаке и друга доказна срества за констатовање онога у чему се стране не слажу. 0 целом раду на овом рочишту, власт води протокол, стављајући у исти, на шта су се стране сложиле, ако је споразум постигнут, а ако то није, онда описујући стање ствари са наводима и доказима заинтересованих лица, па на основу тога протокола ствар решава. — Дакле пре свега треба, при конституисању права на употребу воде из река, утврдити с погледом на важност реке, да ли је за давање дозволе надлежна општинска власт, општински суд и одбор, или окружно начелство. И надлежност власти као и сама процедура зависи од важности река, т. ј. од тога, да ли река улази у категорију важнијих река или незнатних. — Што се тиче наплате таксе за давање одобрења о употреби вода треба поступати овако: За допуштење подизања нове или преиначења старе грађевине на води треба наплатити од сваког камена (витла) или ваљка по 25 динара. За допуштење да се покретна воденица или ваљавица на води може поставити наплаћује се такса за воденице или ваљавице на Дунаву, Сави и Морави 1000 динара, а за воденице или ваљавице на осталим рекама 250 динара. За допуштење да се покретна воденица или ваљавица може преместити с једног места на друго даље од 250 метара, наплаћује се за воденице или ваљавице на Дунаву, Сави и Морави 500 динара а за воденице или ваљавице на осталим рекама 125 динара. Сем тога свака покретна воденица или ваљавина на води плаћа сваке године таксу, на Дунаву и Сави 1 00 динара, а на осталим рекама 50 динара, пошто не плаћа порезу по закону о непосредном порезу. Све ове таксе наплаћују државне власти у корист државне касе употребом таксених марака односно таксепих бланкета. Кад оиштина издаје дозволу за ио-

дизање воденице или ваљавице поточаре т. ј. на водама незнатне важности, наилаћује таксу од 10 динара у корист општинсг.е касе. * % * Суд општине врбске актом № 1006. од 20. августа ове године упутио је питање ове садржине: Да ли су општински судови надлежни да извиђају и суде кривице из тачке 1. § 357. кривичног закона и над учитељима, или је за ово надлежна која друга власт? Одговор: По тачки \. § 357. кажњава се затвором одједног до двадесет дана онај, ко на другога пасрне те га ћуши илн удари. — Општински суд има ове власти: 1. полициску т. ј. да одржава ред и безбедност у општини по прописима законским и по упуствима и наредбама државне полициске власти; 2. самоуправну т. ј. да сам и у договору с општинским одбором по прописима законским руководи општинске иослове, чува и потпомаже општинске интересе и стара се о унапређењу општине и њених чланова у сваком погледу, а ноглавито просветном, привредном, здравственом и моралном; 3. уиравну и извршну т.ј. да примењује и извршује законске прописе и на њима основане наредбе државних власти и своје одлуке и пресуде по грађанским и кривичним споровима; п 4. судску власт, у колико им је она специјалним законским прописима дата: у грађанским споровима по глави I. грађанског судског поступка и у кривичним предметима за иступнадела из треће части кривичног закона и по полилицијској уредби, сем оних одредаба, за које је у самом кривичном закону другојаче наређено. — Према | 4. а. нолициске уредбе, општински суд, вршећи судску месну власт извиђа и изриче казне по свима иступним кривицама из треће части кривичног закона; општпнски судови, који се налазе у месту где има окружне или среске полициске власти, као и општина вароши Београда, могу извиђати и судити она иступна дела, која би се догодила у њиховом делокругу а није их узела у поступак окружна односно среска полициска власт. Но за ислеђење и суђење иступа по тужби приватнога лнца, дужан је приватни тужи-

лац да се најпре обрати општинском суду, па само где овај не би хтео то узети у поступак, полициска власт но тужби приватнога узима расправу у своју надлежност. — На основу напред изложенога, оиштински суд је надлежан, као год и полициска власт, за суђење због дела из тачке ). § 357. кривичног закона. — Ова надлежност општинског суда не мења се ни онда, кад је окривљемо лице учитељ, а једино ограничење на овај случај јесте према § 26. полициске уредбе у томе, што се учитељ не може осудити на другу казну него на новчану, која се једнно услед немаштине може претворнти у казну затвора ; У овом случају пресуду за затовор треба пре извршења поднети Министру Унутрашњих дела, који ће наредити, како ће и где осуђени казну да издржи. * * * Милутин Јечменић практикант среза љубићског актом од 23. августа ове године упутио је питање овакве садржине: — У августу и септебру месецу 1912. године код среске власти су оптужена разна лица ио разним иступним делима; ол краја септембра месеца 1912. године па до данас, услед одласка окривљених лица и сведока из мсста стаповања, по овим предметима није ништарађено. Пита се: да ли су ови предмети по пропису § 396. кривичног закона застарели или не, и, ако су застарели, од када им се рачуна застарелост, а ако нису застарели, када наступа застарелост, и да ли се ова застарелост има рачунати и оним окривљеним, који нису били војни обвезници, али по њиховим оптужењима је требало испитати сведоке, који су били на војној обвези ? Одговор: Исгупна дела застаравају по правилу по истеку три месеца, рачунајући од времена од када су учињена, или од времена подигнуте тужбе, или од времена последњег иследничког рада. И за то ; ако би се тек ио истеку овога времена дознало за какав иступ, он се неће никако казнити, или, ако власт у року од три месеца после тужбе или последњег рада власти ништа не предузме, окривљени неће моћи бити кажњен. — Од овога правила