Полицијски гласник

(ЈТРАНА 258.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 33.

питањем нема везе. Истина је да тога момента нема више задруге, али то је, са гледишта §-а 528., равнодушна ствар: главно је да је ље, задруге, било у тренЈ тку смрти Ле стиз- а. Да се је Г. Павловић, држећи ее текста §-а 528., ставио у тај трспутак, он би казао: пошто је Ле стш умро у задружном стању, у задрузи, њега је имао, по §-у 528., да наследи онај са којим је он био у задрузи, а не његова рођена сестра којаје, као сродник изван задруге, задругарем искључена. Г. Павловић вели да је §. 528. једна привИлегија задруге, а задруге више нема, пошто јо у кући остало само једно мушко лице, аргуменат нетачан и који потиче од оне основне погрешке Гн-а Павловића: да он резонује стављајући се у један момонат по свршеном наслеђивању. Да ову оСновну грешку није учинио, он но би казао да се овде §, 528. не може примонити зато што нема више задруге, јер је ове оасвим било у моменту смрти Ле сишз-а, пошто Лв сгаин није умро као инокосно лице већ је умро као задругар; оида када је он умро, задруга јо постојала, због чега се је имао ирименити §. 528. Грађ. Зак.. Живојин М. Перић (наставиће се) 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (наставак) 11з тога, што код иступних новреда стварп из § 375 к. з. нијо потробна виност, излази, да со под т. 1 § 375 к. з. имају нодвести и оне повреде ствари, код којих је штста већа од сто пореских гроша, али које нису извршене умишљајно. Иначе се н>их<јв извршилац но би могао казнити, док со мођутим по т. 1 § 375 к. з. казни извршилац повреде, код које штста не прелази ону суму, био он вип или нс. в) У свима случајевима овог параграФа, вели се у а1. 2 § 335, кад јо комо шгета учињека, кривац мора и штету накнадити". 2. Ко какве од власти постављене знаке поквари". а) Радња со састоји дакле у аовреди каквог од вл&сти иостављеног знака,. 1° Без зпачаја је дакле, ксја је власт знак иоставила. 3 Под »зиаком" со нмају разумети сви знаци, пзузсв гранично камсње, јер повреда ових сс сматра као једна врста преваре из § 254 т. 1 к. з. б) Кривац. — В. 1 б. Виност даклс нијс потребпа. 3. Ко у туђем забрану обруче, пруће, коље или дрва насече". а) Радња се састоји дакле: 1° У сечењу обрЈча, пру^а, коља или дрвета у туђг>м забрану. (1) Дело треба дакле да је нзвршено у туђем забрану, под којима се овде разуму само приватни, пошто за јавне важи Закон о шумама.

(2) Из начина изражавања у закону види се, да је потребно, да је ићвршилац насскао више обруча, прутова, колаца или дрва. Колико је пак потребно, Фактичко је тутање. 2° Или у одсецању ког дрвета у туђем забрану. (1) В. I 0 ' (1). (2) Довољно је дакле, да је једно једино дрво посечено. б) Кривац. — В. 2 б. 4. Ко туђу воћку или каламак поквари, посече или ишчупа". — Ова је тачка укинута законом о унапређењу воћарства од 1898 год.. јер његов члан 8 говори о повреди воћака и другог корисног дрвећа и шибља, разликујући се од т. 4 § 365 к. з. и у погледу казно, тс се ту има подвести и случај из ове тачке. 5. Ко преко туђе ливаде с коњем или коњима иде и ову потире" 1 ). а) Радња се састоји дакле у иотирању /т. ј. иовреди) ливаде ирелажењем иреко исте с коњем или колима. б) Кривац. — В. 2 б. 6. Ко навалице пусти стоку у туђ воћњак, башту, ливаду, њиву, виноград у забраљено време и овоме штету учини. Господар одговара за штету, кривац за кривицу, а газда нека тражи накнаду од својих слугу, ако су они криви", а) 1° Радња се састоји дакло у иовреди туђег во&њака, баште, ливаде, њиве или винограда. ауилтањем стоке у њих. 2° Да би радња била иротивиравна, потребно јс, да је стока пуштена у забрањено време. (1) Нрема чл. 188 зак. о чувању пољског имања општински одбор на предлог општинског суда одређује, за које је време забрањено пуштати стоку. (2) Према истом чл.: »У винограде и по уссвима не сме се стока никада ни лети ни зими пуштати, тако исто не смеју се свиње пуштати по ливадама". У свако дзба године забрањоно је дакле пуштати стоку у винограде и по усевима, и свиње по ливадама. б) Кривац. — Изрично се захтева умишљај (»навалице"). В. 1 б. У чл. 28. зак. о чув. пољ. имања се предвиђа овај исти иступ, али т. 6 § 375 није укинута њиме, пошто се у њој захтева умишљај за разлику од поменутог чл. 28. Према томе се члан 28 има применити само онда, кад извршилац није делао умишљајно, већ нехатно или чак и без нохата. Да со тако има узети, види се и цо томе, што је у њему прописана блажија казна („Који преступи претходне одрсдбо овог члана, казниће се од пег до педосет динара илп затвором од једног до десет дана" 2 ). (наставиђ.е сн)

') Погрешно тврди Урошееиђ (389), да је ова т. уцинута Законом о чувању пољског имаља. 2 ) Погрешно је према томе тврђење Урошевиђево (389), да је т. 6 § 375 «изгубила вредноот уолед поменутог закона о чувању пољеког имања 8 .

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО СУБОТОМ У ДВОРШТУ СУДСКОГ ПРИТВОРА Субота оре подне. У дугачким, тесним, полумрачним ходпицима првостепеног суда бруји и ври од силног света као у кошници. Власи и Влахиње, нз Исакова, Жидиља и Бигренице, и сунцем опаљени, наши Ресавци и Ресавкиње и мрки Деспотовчани тискају се једно уз друго, жагоре, ћућоре, пуше, кашљу, но, с времена на време, сви пажљиво и жудно погледају па мала стаклена врата на крају ходпнка, неће ли се на њима појавити судскп служитељ, који, обично, у то време улази и позива публпку у двориште, »на састанак«. У тој шареној групи суботних посетилаца имаде деце, младића, девојчица, средовечних жена и људи, и онемоћалих стараца и баба. Све што је могло поћи пошло је. И, што је главно, нико није дошао празних руку. Гледајте: један се заврзао набијеном, нагушеном бошчом, други упртио пун зембил, трећи преко рамена пребацио накрцате бисаге, а четврти сподбио добро наиуњену торбу тек сваки је понео од куће макар штогод. Српски сељак, к<>ји, у својим »народним песмама«, тамницу назива к ућом необичном и тампицомироклетом, умео је разборито схватити сву тегобу тамничког живота иа зато чак и у тамничко двориште улази с онаком истом тужном збиљом, с каквом се долази на гробље, у цркву, или на губилиште. Допасти тамнице, то је за њега нсто што и допасти смрти, жив се сахраниги. Али, онако исто, као што се, најпре озбиљне, даће на гробл>у најзад иретворе у весеље, тако се и озбиљност српског сељачког света, при уласку у апсанско двориште, после неколико тренутака, захваљујући живом п, у основи, веселом српском темпераменту, прометне, покадшто, у равнодушност, па чак и веселост. Посматрајмо их изближе. Док је шарена, густа маса света испунила судске ходнике, тискајући се, дотле неколико њих, који сачињавају живописну групицу, лешкаре