Полицијски гласник

СТРАНА 270.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Стојан Неговановић, општпнски деловођа из Деспотовца, упутио је актом од 28. августа ове године иитање овакве садржине: Одбор општине деспотовачке одлуком својом решио је у 1912. години, да поједина лица, што суорала онштинско зимљиште, плате по пет динара на један ар као накнаду општинској каси. Ту одлуку одобрила је надзорна државна власт. Заиитересовани изјаве протнву тога жалбу првостепеном суду, и првостепени суд се није хгео упуштати у расматрање овога предмета, јер је нашао, да он за то није надлежан. С тога предмет буде спроведен Државном Савегу, али се и Државни Савет није хгео упустити у расматрање односних акта, пошто је увидео, да су жалбе биле поднете ненадлежној власти. Према томе одборска одлука је поетала извршна. Сад је пак општински одбор донео другу одлуку, да се новац, који се има покупити по пет динара за ар, употребу за утринску порезу, и ову је одлуку одобрила надзорна државна власт. — Пита се: како ће и на који начин суд да извршн наплату означених сума од пет динара, кад појединци неће драговољно да положе тај новац, п може ли се сматрати да је прво поменута одборска одлука деФинитивно расправила ову ствар ? Одговор: По члану 86. закона о општинама општински одбор врши ове послове: претреса, измењује и утврђује општински буџет; решава о оставкама председника, подпредседника, кметова и одборника општинских; коначно одобрава давање под закуп општинских права и добара и решава о начину унотребе и уживања општинске утрине (али одбор никако не може решити, да се вид и својство утрина и шумских земљишта измени зираћењем или сечом шуме, јер морају служити увек ономе, чему су првобитно намењени изузев култивисања истих по одобрењу Министра Народне Прпвреде; утрине се могу само пошумнтп по закону о шумама ; одбор општински тако исто не може решавати о подели утрине и шумских замљишта на појединце, али о томе може чинити предлог општинском збору ; давање општин-

ске утрине и шумских землЈИшта под закуп може бити само по одлуци општпнског односно сеоског збора; давање ошнтинске утрине не уживање сиротним члановима општине може бити на начин, који пропиоује закон од 3. јануара 1880. године и то само по одобрењу Министра Народне Привреде!; решава да општина може купити какво непокре гно добро; решава да се установн неко ново општинско звање или да се умножи број општинских службеника; бира пуномоћника, који ће заступати општину у нарницама пред судом и даје му помоћство, а тако исто бира пуномоћника и изд' је пуномоћства за остале спепијалне општинске послове ; решава да се подигне каква општинска грађевина, или да оппттина изврши какав посао, ако трошак око тога у варошима и варошицама износи мање од шест хиљада динара а у сеоскпм општинама мање од хиљаду и пет стотина дииара, и ако за то није потребан никакав прирез (у Београду решава о свакој општинској грађевини и предузећу, ако би трошак око овога био већи од десет хиљада динара а у границама одобреног кредита); решава да се какав иоклон или легат прими и на шта да се употреби; решава да се какав општински посао кулуком изврши и одређује да ли да се исти посао подели иа појединце па да сваки свој посао изради или да се цео посаоизради општим радом ; решава да ли да се који прими за члана општине, осим случаја кад ко по самом закону постаје члан дотичне општине; бира лекаре, инжињере, марвене лекаре, бабице и друга стручна лица, пошто претходно изиште од надлежног Министра мишљење, далп кандидат има потребних квалиФикација за дотично место; решава, коме да се издаје огпитинска потпора; решава да се могу продати или трамнити општинске покретне ствари у вредности до двеста динара по сеоским а до хиљаду динара по варошким општинама, или да се до те вредности учини каква набавка (у Београду решава о отуђењу или трампн општинског покретног и непокретног имања у вредности до сто хиљада дннара у једној години); одређује плату председнику, подпредседнику , и кметовима општинским и осталом онштинском особл^у; изриче казну

губитка плате да петпајест дана над кметовима; одређује таксу за откуп од личног рада или кулука; бира председнике бирачких одбора и чланове гласачких и бирачких одбора по прописИма закона о општинама ; решава да се општинском збору изнесу на решење предмети, који спадају у надлежност збора п о томе чине Формалне предлоге; одређује дане за збор, осим случаја када надзорна власт наређује сазив збора (у случају уваж( не оставке или смрти председника или кмега, одбор је дужан да одреди нов избор у руку предвиђеном у члану 37. закона о општинама рачунајући од дана разрешења илн смрти); решава где ће бити пијаца по варошкпм општинама, и где ће бити судница у општини; и решава о свнма предметима, које му закоп о општинама или други законп стављају у надлежност, а исто тако и о свима оним предметима, за које по закону о огпнтинама или другом ком закону није надлежан општински суд или збор, а треба да их уради или реши општина. — Пошто, према томе, општинском одбору није законом дато право судске власги, то општински одбор и не може доносити одлуку, да иоједина лица плате општинској каси опредељену суму новаца као накнаду општини због употребе општинског земљигпта. Општински одбор би једино могао, да донесе одлуку да оиштина код надлежне судске власти тужи одговорна лица и тражи да буду осуђена на иакнаду штете. С тога је надзорна државна влас/г била дужна, да на основу члана 152. закона о општинама задржн од извршења одлуку општинс ког одбора, која би у себи садржавала осуду на плаћање накнаде. Незадовољна, осуђена лица, кад нису била задовољена решењем надзорне државне власти, требала су да жалбу на основу члана 170. закона о општинама изјаве Државном Савету, а не првостепеном суду, јер је суд за расправљање овога предмета ненадлежан. Како су пак та лица жалбу изјавила првостеиеном суду и платила таксу за решење судско, то је правилно поступљено што је по тим жалбама донето решење да се жалбе одбаце као ненадлежној власти поднесене. — На овај начин одобрена одлука добија вид извршне одлуке. Али сада настаје