Полицијски гласник

(ЈТРАНА 274.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

1>РО.Ј 35.

пусте из државне службе у интересу исте. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 2. сеитембра 1913. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(наставак) II. §, 528. Грађ. Зак. привидегише залругу у погледу наследнога права само у толико у колико је реч о наслеђивању умрлих задругара: сродство у задрузи није прече од онога изван задруге, ако би се тицало наслеђивања таквог лица које је умрло у инокосном стању. Н. пр., Ритиа је у том стању и умре, оставивпш једног рођеног брата 8есип(1и8-а, који је члан извесне задруге, и другог рођеног брата ТегИив-а, који је такође у инокосном стању: Рптиа-а ће наследити оба његова рођена брата, и онај у задрузи и онај изван задруге. Задруга неће овде бити привилегисана, зато што ту недостају за такво њено повлашћење они разлози који за ово говоре у случају да јо <1е сишв умро у задрузи. А ако лретпоставимо, у горњем примеру, да је 8есипЛиз Рптиа-у брат од стрица, Зесипскж нећо ништа наследити, као сродник трећсга кола очеве лозе, већ ће све наслсђе Рптиа-ово отићи ТегМив-у као најближом сроднику (из другога кола очеве лозе). III. Говорећи, у својој књижици: 3адружно Право ао Грађансном Законику Краљевине Србије I., о условима потробним за постојање задруге, ми смо поставили н то питање: до кога степена сродства мојко бити задружнога односа? (стр. 54. а 58.). И тамо смо казали да се на то питање може одговорити на један од ова два начина: или да задруге може бити само до шестога кола материне лозе, а то је последњо коло којо има право да интестатски Ле сишв-а, наслоди, тако да лреко тога кола не може бити задруге; или да је довољно. за задружни однос, да има ма каквог сродства, па ма, дакло, оно било даље него што је шесто коло материне лозе. Тада смо изнели аргументо за оба мишљења и оставили смо да со, сада, када је реч о наслођивању у задрузи, изјаснимо у смислу једног или другог мишљоња. Међу разлозима који говоре за друго мишљење, најглавнији је онај који се оснива на жељи законодавца за одржањем сродничких заједница: ако би сродство изван једне заједнице која би со састојала из сродника преко шостога кола материне лозо било прече од сродства у тој заједници (наравно, претпоставка је да је сродство изван заједнице бар из шестога кола материно лозе), тада би се сродничке заједнице почеле растурати, чим би се оне

развиле толико да би у њима било сродника преко роченога кола, пошто би тада сродници изван њих, наследивши сЈе сишз-е у заједницама умрло, зајоднице поделили. Да би се ово избегло, требало би у сваком случају, дакло без обзира на стспен сродства мођу задругарима, искључити сродство изван задруго, §-у 528. Грађ. Зак., донесеном у корист одржања задруга, требало би дати апсолутно дојство, ако се жели имовинска заједница међу сродницима. Ово јо нарочито било важно за раније времо, када су задруге биле много јаче по броју својих чланова и када су ови могли бити и даљи сродници ного што јо било потребно за интостатско наслођивање. Одбацивање примоне § а 528. Грађ. Зак. могло је тада бити веома убитачно по одржање задруга. Разуме со да ћо данас бити, свакако, врло ретки случајеви у којима би ово наше питање могло имати практичнога значаја. Али, ти случујеви нису били, јамачно, реткп у времену кодиФикације нашега Грађапскога Права, а према тадашњем стању наших задруга има се истраживати смисао §-а 528. Грађ. Зак.. На тај начин, код задруга би могло бити то, да наследи и сродник преко шестога кола материно лозс, искључујући сроднике до тога кола изван задруге као и удову Ле смтз-ову (§. 408. Грађ. Зак., допуна од 21. Октобра 1850. год., 36. V., стр. 293., код тога §-а) и државу (§. 530. Грађ. Зак.). Живојин М. Перић. (наставиће се)

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (наставак) 9. Ко би у општем потесу без општег договора и одобреаа приширителног суда ку*уруз или виноград брао, и тим другима штету причжњавао". а) Радња се састоји у причињавању штетс гуђсм имању брањем кукуруза и винограда у оиштем иотесу без оиштег дсговора и одцбрења оиштинске власти. 1° Власт одређује, кад ћо се почети брањо винограда и кукуруза, јер кад би со берба предузимала само на поне^.им мсстима, тимс би се другима од стоке штета наносила. 2° За примену овог § иотребно јо наравно утврдити, да је нечије имање од стоке било заиста оштећено. б) Кривац. — В. 2 б. 10. Ео своју стоку из општег потеса или ливада, кад се заповеди, не истера". а) 1° Радња се састоји дакле у меистеривању стоке из оиштег иотеса или ливада, кад је то заиовеђено. В. 12 а 1° (1). (2). 2° Радња је иротивиравна онда, кад је извршена и пород заповести, да се стока истера. Кад се има стока из општегиотеса истеривати, одређује оиштин-

ски одбор на предлог општинског суда (чл. 28 зак. о чув. пољ. имања). б) Кривац. — В. 2 б. ] 1. Ко не би свој део царине, кад му ее заповеди, заградио, или би слабо заградио или би буди што учинио или не учинио, кад му се заповеди, и тако причинио, да ее другима штета учини". а) Радња се састоји даклс у ироузроковању штете туђем имању ироиуштањем наређеног му ограђивања. свог дела царине или слабим ограђивањем исте ма каквим другим чињењем или ироиуштањем наређеног му чињења у иогледу царине. 1° „Царина® је ограда атара појединих општина, које су општинс према закону о потесима од 1866 год. морале правити кулуком својих грађана, одређујући свакоме део, који он има да огради. Оне су подизане, да би се штитили усеви од стоке, нарочито поред друмова. ') Ррема томе т. 11 се не односи на ограђивање нојединнх имања, које се у осталом ни једним законом не наређује. 2° Није дакле довољно, да ко свој део царине није оградио и т. д., већ треба да јс нечијом имању тиме штета причиљена, од стоке. б) Кривац , — В. 2 б. 12. Ко онамо стоку пушта, где опште ливаде или усеви постоје, пре него што ее општински нареди. а) 1° Радња се састоји дакле у иуштању стоке у оиште ливаде или усеве. (1) Иотребно је наравно, да је стока панела штету нечијем имању. Ако штете не би било, имао би се применитн чл. 28 зак. о чув. пољ. имања, у коме ја прописана новчана казна од пет до педесет динара или затвор од једног до десет дана. 2° Радња је аротивиравна онда, кад је извршена, »пре него што се општински нареди«. Према чл. 28 зак. о чув. иољ. имања то одређује општииски одбор на предлог општинског суда. б) Кривац. — В. 2 б. 13. Онај, чија се стока у штети ухвати и у обор затвори, ако за двадесет и четири сата, од како му се саопшти, не дође да стоку пусти. Радња сс састоји дакле у недоласку госиодара у штети ухваћене и у обор затворене стоке, за двадесет и четири сата, од како му је саоиштено, да стоку иусти. б) Ово је једини иступ из § 375, који се не састоји у иовреди ствари. Стављен је у овај § само због вога, што се односи на оштету имања од стоке. в) Кривац. В. 2 б. 14. Ко хотимично и противзаконо квари електричну инсталацију или одводи туђу екектричну струју, у намери. не да је употреби, већ да тиме другоме штету причини, ако штета не би била већа од четрдесет динара. а) 1° Радња се састоји дакле: 1° У иовреди електричне инсталације. (наставиће св) Ј ) В. Калајџиђ ор. оН. 288.