Полицијски гласник

(ЈТРАНА 282.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

БРОЈ 36.

Кметови о својим нресудама извештавају председника одмах ако су у месту где је иредседник, иначе најдаље за два дана. Општинтки суд, ако је спор о својини непокретности, не може иресуђивати, већ решава само о државини снорне непокретности. Исто тако не може потврђивати исправе о куповини и продаји непокретности, као и о убаштинењу. Члан 9. Сва иступна кривична дела, која су предвиђена у III части Кривичног Закона, суде општински председници, али не могу иврицати већу казну од десет дана затвора ни код оних дела где је иредвиђена и већа максимална казна. Новчану казну могу изрицати до 100 динара. Ова се дела извиђају и суде нисмено. Противу осуда иредседничких жалбе се подносе у року од пет дана среској власти, и предају овој непосредно или поштом на повратни рецепие. Дан саопштења не рачуна се. Ако је последњи дан за иодношај жалбе празнпчан, рачуна се у рок и дан после празника. Одлуке среских власти извршне су. У местима где су седишта начелстава, ако не постоје државне варошке управе, жалбе се подносе начелству, на начин и у року како је напред речено, и његова је одлука извршна. За мање непослушности, према наредбама председника и кметова, ови изричу усмене казне до два дана затвора или 20 динара у новцу, и те осуде уносе у књигу усмених осуда. Оне су одмах извршне. Кривична дела која иремашају надлежност председника, он одмах саопштава среској власти, старајући се да кривац не побегне и да се трагови дела не утру. Члан 10. Плату председнику, кметовима, писару и служитељима, одређује среска влаот за села и варошице, а окружна за окружне вароши, пошто прет ходно чују и мишљење општинског одбора. О количини одређених плата среске и окружне власти извештавају своје старије власти; ове могу те плате смањити или повећати ако за то нађу оправданих разлога. Све ове плате падају на терет дотичних онштина. На терет општина падају и оне плате за звања и службе које у општини буду установљене по одобрењу или наређењу закона или државних власти. Члан 11. Све потребе оаштинске и трошкове, како оне из чл 10., тако и за издржавање општина, подмирују се прирезом и приходом општинским. Буџет за ово одобрава за сеоске општине окружно начелство, а за окружне вароши Министар Унутрашњих Дела. Прирез овај скунлЈа сама општинска власт, и на крају године нодноси рачуне на преглед окружном начелству.' Члан 12. Ванредне војне потребе и трошкови у општини подмирују се ванредно у стварима или прирезу по

наређењу војних власти и одобрењима Министра Војног и Министра Финансија, у колико по војним уредбама није друкчиЈе наређено. Члан 13. У општинама постоји и опшгински одбор. Њега бира, на општинском састанку, среска влаот, по саслушању кућних старешина дотичне општине. Општина до 1 00 кућа имаће десет одборника, општина до 200 кућа петнаест, а преко овога броја 20 одборника. Свако село треба да је заступљено сразмерним бројем одборника. Члан 14. Овај одбор скупља се на позив и под председништвом председника или среског начелника, и поманке својим обавештењима општинској и среској власти у извођењу државних послова и потреба. Служба општинара бесплатна је. Одређени одборници морају остати на дужности годину дана. Њих разрешава од дужности среска власт кад год за потребно нађе, или на случај болести или других оправданих потреба народних одборника. ГЛАВА ДРУГА. * Осрезовима Члан 15. Свака општина припада неком срезу. Члан 1 6. С погледом џа досадашњу поделу и на потребу државну, саставиће се општине у срезове. Премештање села из среза у срез, после образовања срезова, вршпће се по одобрењу Министра Унуграшњих Дела. Члан 17. Простор, име среза и место становања среске власти опредељује се и мења решењем Министра Унутрашњих Дела. Члан 18. У сваком срезу иостоји среска власт. Члан 19. Среску управну и полициску власт извршује срески начелник. Члан 20. Среског начелника иоставља Краљ на предлог Министра Унутрашњих Дела. Члан 21. Среска власт извргаује у срезу све државне нослове, одржава личну и имовну безбедност и ред, и надзирава, руководи и исправља, а по потре'и и замењује радњу општинских власти у свима њиховим иословима. Сем ових послова она погврђује и све исправо које потичу из имовинских и у опште приватно ггравних одношаја, у грапицама оним које имају и остале полициске власти.