Полицијски гласник

СТРАНА 294.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37.

Баба умукну. И девојче је ћутало. Наслонивши сетно главу на бабино раме девојчица је тужно — сањалачким погледом блудела некуд далеко. — Боже мој, премишљала јо девојчица. — Шта им је било, да створе такву несрећу? Како су људи зли и сурови! Једап другоме неће врднути с пута ни за живу главу; и. пошто најпре поломе кола, ондаједан другоме разлупају имаве.. И како жалосна судбина, да и мој сиромах огац падне као невина жртва туђег дивљаштва и суровости! — Зар, је то морало тако бити јел*те стара мајка? — упита гласно сноју добру баку. — Не, није морало бити, слатко моје дете! И ни чега не би ни било: ни тих погинулих људи, ни тих поломљених кола, ни тих пребнјених, руку и ногу, да је само један човек хтео учинити један мали покрет руке: да је кочијаш на тарницама хтео повућн за десни дизгин, и врднути колима у десно, што је, у осталом, био дужан учинити. — Па што то није учинио, је ли стара-мајка? — Тврдоглавство и шљивовица нису му дали, слатко моје дете! По неки наш сељак мисли да ће се понизити ако буде углађен и предусретљив; он нарочито неће да се »попизи сс пред „господом", како зове он нас варошане; и само зато што ни за живу главу неће да се и понизи«, он, и противу своје воље, бива и неуглађен и суров и убојица. Додај к томе, још и његову присну пријатељицу — шљивовицу, па ће ти све бити јасно. Девојче уздахну. Обадве ћутаху. Лак јесењи поветарац пиркао је покрај њих, играјући се, по ваздуху, откинутим увелим травкама и жутим лишћем. Огромна сунчана кугла, црвена као крв, лагано се клонула заходу. Далеко однекуд, из дна њива, допирала је отегнута и радосна сељакова песма: »Ма-ро ! Ре-сав-ки-њб ! и.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Лекар среза мачванског г. Д-р Душан Радаковић актом од 18. септембра ове године упутио је питање овакве садржине:

Да ли је срески лекар дужан водити регистар о наплати такса и у њему регистрирати таксу, која се плаћа по т. бр. 4. закона о таксама за лекарска уверења издана приватним лицима за њихову личну употребу код појединих власти, или није дужан тај регистар такса водити, иошто власг којој се уверење подноси регистрира и таксу плаћену за уверење? Одговор: Ради надзора о правилној наплати такса, као и ради прибирања потребних статистичких података, све државне власти дужне су водити регистар такса како наилаћенпх тако и оних, које треба наплатити. Овај таксени регистар мора да воде не само државне властн, него и самоуправне власти, гхочасни консули, акционарска и осигуравајућа друштва и вероисповедне општине, који за државу наплаћују таксе. — На уверења, која издају ириватна лица, у шта спадају и уверења лекара и других стручннх лица, наплаћује се за државу такса од два динара према т. бр. 4. закона о таксама (али не подлеже такси лекарска уверења, која се издају ученицима ради оправдања изостанака од школе). — Кад лекар, који је срески, изда коме лекарско уверење за личну употребу код неке власти, он тиме не врши званичну дужност среског лекара већ издаје уверење приватном лицу, које би могао издати и сваки други приватни лекар ; и с тога он мора само да наплати таксу од два динара за државу а не мора ту таксу да уводи у регистар, јер он таксу није наплатио у службеној дужности као орган једног надлештва. Овај лекар у оваквом случају нема дужност да таксу уводи у регистар пошто је чланом 31. правилника за извршење закона о таксама наређено, да таксени регистар воде само државна надлештва, самоуправне власти, почасни консули, акционарска и осигуравајућа друштва и вероисповедне општине, а не и лица која издају у праватноме својству исправе, — за исправе издане у приватноме саобраћају. — Овде ваља објаснити, да није тачно мишљење, да ће власт, код које буде употребљена та лекарска сведоџба, регистровати ту наплаћену таксу по т. бр. 4 закона о таксама од два

динара, (па као да и због тога лекар не мора да води таксени регистар), јер према тачки 5. члана 31. правилника за извршење закона о таксама у таксени регистар надлеиггва не заводи се такса плаћена у приватноме саобраћају без посредовања власти, која је на исправама утиснута и поништена (као и она која се лепи код власти по тачки 7. члана 13. поменутог правилника и она из тачке 1. члана 34. и другог одељка тачке 2. члана 40. поменутог нравника). * * * Суд општине солотушке актом Ј\» 922. од 11. септембра ове године упутио је иитање овакве садржине: Суд општине солотушке саставио је свој општински буџет за прошлу 1912. годину још у месецу Јануару исте године и тај буџет по закону је послао среској власти на одобрење. Начелник срески у Фебруару месецу прошле године вратио је општинском суду буџет, и општински суд је марта месеца прошле године послао буџет преко начелника среског окружном одбору на решење Окружни иак одбор, пошто је прирез по буџету прелазио преко 50°/ о непосредне порезе, упутио је буџет са својим мишљењем на одобрење Министру Финансија, али Министар Финансија је исти буџет вратио општинском суду, да суд поступи по неким примедбама и да објашњења иа да га по томе врати Министру Финансија на решење. Кад је општински суд * поступио по тим нримедбама, спремио је буџет да се испошл>е Министру Финансија у јулу месецу прошле године. Али од то доба нико нпје вратио општинском суду буџет нити је општински суд по учињеном извиђају могао да утврди, да ли је и где исти иримљен и задржан. Како општински суд мисли, да се по томе буџету требало управљати не само у току 1912. године него и у овој години, пошто се буџет у овој години није могао израдити, то пита: шта ће општински суд да ради у овом случају и по чему да се управља кад ни когшје од буџета нигде нема? Одговор: У престављеном случају предвиђени општински прирез износио је више од 50°/ о непосредне порезе,