Полицијски гласник

ВРОЈ 38.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 299.

СТРУЧНИ ДЕО

ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) И заиста, ванбрачно дете не може никога да наследи и интеотатски. § 409. Грађ. Зак., други став, вели: „Иначе ванбрачна деца као незакона не могу имати права законога на наследство ни очино ни материно, но оамо са изјашњеном вољом оца или матере", а тим пре ванбрачно дете не би могло законски наследити даље ванбрачне сроднике своје. 'У овом смислу имамо и одлуку одељења Касационога. Суда од 19. Маја 1907. год., Вр. 5855., која гласи: „Пропис §. 409. Грађ. Зак. односи се у погледу ванбрачне деце не само на наслеђе од оца и матере веК и од других лица, на пр. брата по матери. У §. 133. Грађ. Зак. постављено је опште начсло да ванбрачна деца стичу приватна, грађанска права у погледу према своме оцу и родбини тек онда ако се законитим путем најпре за брачну децу огласе, што значи с обзиром на §. 409. Грађ. Зак. да ванбрачно дето не може стећи право на законско наслеђе ни према каквом свом рођаку, било по оцу било по матери, ако није за брачно оглашено. Акт оглашења брачности битан је услов за стицање права на законско наслеђе св.ојих родитеља и њихове родбине. Ванбрачно дете без акта оглашења за брачно не може наследити не само свога ванбрачног оца и родбину овога, већ ни своју ванбрачну матер, логички је да такво дете не можо наследити ни своје даље рођаке по матери, пре него што се изврши акт законитог оглашења брачности" (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 250 и 251.). Отуда. у случају смрти ванбрачнога сродника који је у заједници са ванбрачним дотетом ово последње не би могло искључити из наслеђа законске сроднике сЈе ситз- а који су изван заједнице. Исго тако ни ванбрачно дете не могу наследити његови ванбрачни сродници, јер по §. 411. Грађ. Зак.: »По смрти ванбрачнога непозакоњенога детета без деце и потомства законога, његово имање не наслеђује родитељ но хранитељ ....,« из чега проистиче да ванбрачно доте могу још мање наследити његови даљи ванбрачни сродници. Да приметимо да се, у овом случају, не може поставити питање о примени §-а 528., пошто је немогућно да ванбрачно дете има и ванбрачних и законских сродника те да со, претпостављајући да је оно у заједници са првима док има и других изван ове, може говорити о примени §-а 528., осим већ ако би се узело да се трећим начином позакоњења (легитимацијом), милошћу владаочевом, рег ге8спр1;ит рппмрјз [§. 134.3) Грађ. !3акјјк ванбрачно детс може позаконити само од стране једнога ванбрач-

ног родитеља, тано да би, у погледу онога другог родитеља, дете остало и даље небрачно. 1 ) Живојин М. ПериЂ. (НАСТАВИЋЕ СЕ) 0 ИСТУПИЖА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАк) IV. Истуа из § 3 77 к. з. — Ђ Ко би аутницима или тртовцима, вели се у овом §, за.бтра.њива.0 да у оаштем испусту стоку нааасу ао Уредби о аоааши, да се назни за твором од једног до три дани". 1. Радња сс еастоји дагсле у забрањивању иутниц\\ма или трговцима, да

1 То је дискутовапо пцтање да ли се милошћу владаочевом може дете иозаконити само на тражење једног родитеља. В о ономе Др. Драг. Араиђеловић, Породичио Право (нредавања на Правннчком Факултету), стр. 55. а 57., издање Гн-а Гојка Пикегића; А. Кизпоу, Титаб ођбети аизГггјбћоти дга(1јапзћоти гаћотћи I., 8кг. 313.. Да приметимо још да је спорно и питање о томе да ли дете позакоп ено владаочевом милошћу има и наследна нрава ирема својим родитељима и родбини ових. Нитање је сумњиво због одредбе §-а 409. Грађ. Зак., који, у првом свом ставу, вели: «Деца изван брака рођена добијају право на наследство као и други закони наслодници само онда, кад би познијим браком она позакоњена 6ила )} , одредба која није много у сагласности са §-ом 133. Грађ. Зак., којн нормира да (( Права пак и одличија према оцу и родбини само онда добијају (— реч је о небрачној деци —), кад се законим путем најпре за брачну огласе у . Доведен у везу са §-ом 13 4. Грађ. Зак., који говори о разним начинима позакоњења (легитимације) и међу којнм начинима се налази и позакоњење владаочевом милошћу, § 133. Грађ. Зак. би значио да се доге владаочевом милошћу позакоњено равна детету позакоњеном једним од она друга два начина (уклањањем брачних препрека или конвалидацијом брака и накнадним венчањем родител>а, рег шаичтоп1ит зићзе^иепз), то јесг дете и владаочевом милошћу позакоњено имало би и наследна права. Г. Др. Драг. Аранђеловић, у мало час наведеним предавањима (стр. 5 0. и 57.), држи се, код овога питања, у главном §-а 409. став 1. Грађ. Зак. и вели да, у принципу, дете позакоњено владаочевом милошћу нема наследних права према својим родител>има и родбини њиховој. Али, од овога иравила Г. Аранђеловић одступа за случај да је владалац, у акту позакоњења, изречно дао иозакоњеном детету наследна права.. Међутим, коментарист нашега Грађанскога Законика, Димитрије Матић, налази да се позакоњено дете у сваком случају равна са брачним дететом, па, дакле, и онда када је оно позакоњено владаочевом милошћу: и на овај начин позакоњено дете имало би, по Д. Матићу, и наследна права, без обзира на то да ли је владалац изречно то нраво детету признао или не (Д. Матић, Објаснење Грађанског З&коника за Књажесгво Србско, I. част, стр. 189., 135.); Може бити да се је Д. Матић руководио овде и тим аргументом да наши кодиФикатори из године 1844. нису унели у Грађански Законик одредбу §-а 162. Аустрискога Грађ. Законика која, за позакоњење владаочевом милошћу (с1игсћ Ве§ипз11§ип$ (1ез Хлап^ебГигзкеп), вели ово: (( 1п Кискзгсћ!; аиГ сНе ОБп^еп РатШепдНесЈег ћа1 (Неае Ве^ипзН^ипд ке1пе \У1гкип§ }) , то јест: (( Према осталим породичним члановима нема ова милост ни^ каква дејства 0 (по преводу Др-а Драг. Араиђеловића: Општи Аустријски Грађански Законик, стр. 22.). Али, тај аргуменат веома би био ослабљен прописом става 1. §-а 409. Грађ. Зак. преко кога је Д. Магић олако прешао. И заиста, наводећи, код коментара тога параграФа, питање које ПаЕле Шероглић, у своме Прегледу Законика Грађанског за Књажество Србију, 25. Марта 18кк. обнародованог [шгампаном у (( Вачкој Вили )} , у четвртој свесци за год. 1 845. — В. А. Ђорђевић, Систем Приват-

иа,аа.су стоку у оиштем исиусту ио Уредби о иоиаши. В. ову Уредбу издану 29 марта 1857. год., 36. 10* 27. 2. Кривац. — Виност није потребна. V. Истуи из § 378 к. з. — »#о вратнице од иотеса, вели се у овом §, отворене остави, да се казни затвором од једног до три дана, ако је због тога штета коме учињени, и штету да накнади. или да се казни новчано од три цванцика до три талира а . 1. Радња се састоји дакле у остављању вратнии,а од иотеса отворених. Пошто је »царина (( потеска изобичајена, то је и овај § као и т. 11 § 375. изгубио вредност. б) Без значаја је, дали је оном радњом коме нанета штета или не 1 ). 2. Криваи. — Виност није потребна. 3. Продвиђено је изрично за случај, кад је коме услед оно радње штета нанета, да се она има накнадити. О томе сс дакле има решиги у кривичној пресуди. VI, Иступ из §§ 378 а и 378 б. к. з. »По иредидуКем иараграфу, гласи § 378 а, с)а се казни и онај, који уговор свој са сирежником на време не исиуни, а иоред тога да се иринуди, да уговор исиуни (( . »Ако сирежник , гласи § 378 б, из уважења достојних узрока, не би могао своје обвезателство исиунити, онда нека иолицајна власт нареди, да се о његовом трошку, оштоЛеноме њива иооре или засеје, али ако сирежник из самог уиорства не би хтео обвезателство исиунити, тад осим што се има њива оштећеноме на терет сирежника иоорати или иосејати, да се уиорни сирежник казни јоште затвором од два до ос&м дака". 1. а) Радња се састоји дакле у неисиуњавању уговора са сирежником на време. 1° Уговор о снрежништву је уговор, којим се два или више лица обвезују, да заједнички своје њиве поору или засеју. 2° Уговор није на време испуњен, кад није испуњен у време уговорено изрично или прећутно или у време уобичајено за орање и сејање, ако уговора нема. б) Радња према § 378 б ст. 1 к. з. није противправна, ако спрежник није могао своју обвезу испунити »из уважења достојних узрока (( . Да ли је узрок неиспуњења уговора, уважења достојан, Фактичко је питање, које полицијска, одн. по местима, где нема полицијске власти, општинска власт, има да реши. (НАСТАВИЋЕ св) ^ ■§■»

нога (Грађанскога) Права Краљевине Србије, Прва књига: Општи Део, прва половина, стр. 40.], поставља: «да ли имају законо наследије и она деца, која су од више власти на зактввање родитеља у одношење брачне везе постављена? 0 (Д. Матић, ор. сг(., I. часг, стр. 557.), Д. Магић одговара овако: (( Ми држимо, да се на ово питање мора потврдително одговорити, јер § 134. под 3) о тома говори, и такву децу са брачном изречно равна, следователно им даје и равно право наследија 0 (ор. сИ., I. част, стр. 557.). Д. Матић, дакле, сасвим, код овога питања, занемарује став 1. §-а 409. Грађ. Зак., и ако треба узети да је, на сваки начин, за исто питање тај пропис зеДез таФепае. ') Уи. ЦениЂ 89 6.