Полицијски гласник

ОТРАНА 300.

полицијски гласник

прој зв.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Субституција ме^у притворенидима. —- У последње време било је више бегства из једног париског р;азненог завода услед иретрпаности у томе заводу. Управа завода је била принуђена, да у једној ћелији затвара по два притвореника, и ови су се у тој ћелији договорили, да измењају своје лпчности. Онај, који је требао да буде пуштен у слободу није одговарио при нрозивци, кад је чувар изговорно његово име у цел>и пунттања у слободу, док његов друг, који је желео да час пре остави ћелију и завод, одазвао се на име свога ћелиског друга, ставно лажан потпис на заводском протоколу за пуштање криваца и отишао. Ова превара сиакојако носп вид ФалсиФИковања јавне исправе, али: да ли ће тај кривац кад год у опште бити ухваћен, па ма се постајање дела и утврдило. Затворенпци знају, да чувари немогу тачно знати личне описе притвореника, које чувају, и да администрација заводска тешко може да констатује и утврди овакве случајеве, и њима је то довољно. У осталом каквог рачуна води о отварању нове кривичне истраге онај, који се већ налази у затвору и који жели да у затвору остане, па ма и не рачунао на болећивост поротника. Што се тиче онога, који је из завода на преваран начин изашао пре рока, он се надада неће бити ухваћен, итомуједоста па да буде потпуно одважан у извршењу овоје намере. — Да би се овакви случајеви отклонили на начин сигуран и лак, у Француској се приступило, у појединим заводима, новом систему контроле: сваки притвореник, ступајући у завод, на односном акту о своме притвору даје отиске са четири прста своје руке. Од тнх отисака администрација даље чини употребу ради спречавања подметања једне особе за другу. (В. Р.) * * * Биоскопске представе. — Питање о кинематографима је увек на дневном реду. За биоскопе прописују се извесна наређења у циљу заштите душе и срца дечијег од деморализујућег дејства појединих кинематограФских представа. — У име

морала и друштвеног васпптања сви мислени људи треба, да нодижу свој глас протпв неповољног утицаја неких представљања на морал. — У Брпслу проношена је кроз главне улице реклама, објава за биоскои, са сликом како једно дете седп на столици и убија се револвером; »самоубиство детета® привуклоје многе Фа -милије у биоскоп; али паметне старешине кућевне свакојако да нису пустиле своју децу, да виде овако што. — У немачкој ионеке локалне вести су већ отпочеле борбу против оваквих несумљиво штетних ствари. У Белгији такође. Власт у Антверпену је забранила улаЈак у биоскопе деци млађој од шеснајест годнна, ако децу ие прате старији. У Берлппу забрањен је долазак у биоскоп децн млађој од четрнајест година. У Мапчестру се спроводи предлог, да се у биоскопе у вече не примају деца испод четрнајест година стара. У Шпанији влада је пре неки месец објавила краљевску одлуку, по којој биоскопска предузећа мора своје Филмове да поднесу на одобрење управној власти пре но што их употребе за публику; разлог за ову меру није само ради спречавања престава противних јавној нараствености него и ради спречавања репродукције убистава, крађа, разбојништва, као и спречавања ширења нездравих идеја. У Бордоу, у Лиону, и у многим другим варошима Француским, локалне власти, су донеле одлуке, којима се забрањује излагање и кинематограФско престављање кривичних дела, — Не само да се издају означена наређења, него се предузимаЈу и строге мере, да се та наређења неизоставно врше и поштују. Постоје сталне контроле и надконтроле у околини као и у унутрашњости биоскопских иредузећа, те констатују кривице, како би се на одговорна лица примениле строге казне. — Мудре власти још пре забрањују и по улицама ма какво нрестављање или изношење слпка, које би биле на уштрб благих обичаја, јер улицу треба још пре бранити него склонита места, која не посећује свако. * * * Разна правна осећања. — У једној граничној провинцији Тонкина, у ^ап-Шпс1-Рои, било Јв стално у нзвесном броју болесника, који су

патили од болести лепре (губе). Оболели су обично живели у једном месту, у једпој колонији, како се зараза не би ширила на остали свет. Али ове је требало хранити. Да би се јавна здравствеиост сачувала, а и да се не би чинили узалудни нздатци, у тамошњој земљи су прво пустили објашњења, како су овн болесници управо изроди рода људског, отпадници од Бога, и да их као такве не треба помагати нити узалуд трошити новац на њихову храну. Затим се по вароши почело отворено говорити о побијању ових болесника. Од речи приступило се и делу. Почетком децембра 1912. године насеље ових болесника је било опкољено органнма власти, и за тим сви су болесници били побијени. Догађај се описује овако: иеколпко стотина војника су опколили насеље, тако, да се ни један болесник није могао склонити. Као стадо гоњено кланпци, они су били нагоњени ка рупи раније ископаној. Дебео слој дрва иокривао је дио те рупе; мердевине су биле направљене за силазак. Један иоједан, жена за женом, са децом у наручја, силазили су ови болесници под морање у рупу и седалп на дрвеће; затим одјекну реч »пуцај® и пушке опалише. Посулп су их петролеумом. Пламен се дизао до облака. — Они тамо немају грижу савести, и не сматрају да су тимо учинили какво недело. Да би довршили посао на спречавању ширења, ове заразе, прописанаје награда ономе, ко прокаже још кога болеснпка; одмах по проналаску дотични се шаље на ломачу. Тамошњи гувернер, далеко од тога да пере руке од оваквих поступака, у прокламацији својој разлаже: „Оболели од лепре вршс страховите ексцесе и догрдили су целом свету. Искоришћавају своју болест те врше притисак на сеоско становншптво, бешчасте туђе жене, отимају новац. Од причања ових злочина диже се коса па глави... Морала се искоиати руиа, требало је побити све болеснике... Тако смо за навек ослобођени њихове заразе... Уверио сам се о општем одобравању овог поступка«. — Да ли у овоме има дивљаштва, варварства !