Полицијски гласник

ЕРОЈ 38.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 301.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Д^ловођа оштттине корманске уиутио је ова три питања: 1. Шта општинска или нолициска власт треба да уради, кад тужена или тужилачка страна, и ако писмена, неће да потпише саопштење пресуде, кривичне и.ш грађанске, што њоме није у чему задовољена? 2. Шта треба опгптинска или полициска власт да ради кад једно лице, које трсба да потпише своје саслушање, неће исто да потпише, илн се изговара да је неписмено и ако уме читатн и писати? н 3. Да ли општински судовп могу судитп све шумске кривице учињене у приватним забранима, а без обзира на дебљпну дрвета, кад оштета не прелази сто педесет динара ? Одговор па прво питање: Треба разликовати три случаја: одлука, чпје саопштењеједна страна неће да потпише или је грађанско решење општииског суда, или је решење админпстративне природе (донето од општинске или полициске власти), или је крпвична одлука (донета од општинске или полициске власти). — У првом случа ЈУ : У § 13. грађапског судског поступка стоји: »општпнски судови.. пресуде исказују усмено и јавно... Саопштење пресуде или решења овериће увек председнпк или члан суда, а ако би ови били непнсмени, саопштење ће се извршити у присуству два писмена сведока, који ће се на акту саопштења потписатн. Дан саопштења увек ће словима означити... Сваку пресуду дужни су општпнскп судовн у протокол суђења завести, којега ће ФОрму прописати Министар Правде, а и написмено парничарима издати по наплатп таксе®. По § 16. грађангког судског поступка жалбе противу решења општинског суда дају се за осам дана од дана кад је саопштена одлука. Дакле саопштење решења заинтересованпм странама мора се извршити, да би се знао рок за жалбу н да би се могла огласити извршност решења, а решење се не мора издати у препису без наплате таксе. Према томе, кад суд добави парничну сграну ради саопштења регпења, па ова саоп-

штење неће да прими и, ако је писмена, неће да својеручно потпише, општински суд ће позвати два грађанина па Не пред њима дотпчној страни регаење саопштити, о чему ће протокол направнти тако да исти буде оверен потппспма председника суда или кмета и потппсима прпсутних грађана. Овакав прогокол биће потпун доказ о извршеном саопштењу, а тако извршено саопштење биће саобразно и прописима из § 13. грађапског судског постунка. Вал>а наноменути, да се саопштење грађанских решења може извршити и заступницима или нуномоћнпцпма заинтересованих лица. — У другом случају: Опгатинске и полициске власти поступаће сходно нроппсима из законика из грађанског судског поступка, понгго специјалних прописа нема. Општински суд, у предметима административним, који би одговарали његовим надлежностима поступао би онако. како је напред изложено. Полициска пак власт поступаће по наређењима из § 176. и 177. грађанског судског поступка: решење саопштиће парничарима, разуме се, ако они хоће да приме саопштење, а у сваком случају решење ће, на писмено издати свакој заинтересованој страни; то издавање решења замењује у ствари само саопштење и чини га доцније непотребнпм, јер се рок за изјављивање жалбе рачуна од дана пријема решења (сходно другом ставу § 311. грађанског судског поступка). Дакле полициска власт нема потребу, да нарочито добавља страну и да јој пред сведоцима врши саопштење решења Како се предаје гтисмено решење, то је друга ствар. — У трећем случају: кад се има саопштити коме решење по иступним кривицама, о којима решавају општинске п полициске власти, мора се личио добавити тужена страна (а тужплачка може и пупомоћнпка послати) па ће јој се и саогплтење извршити, а ако она неће сао.пштење да потппше, зваће се сведоци и направиће се протокол о саопштењу исто као и у првом случају, јер, према трећем ставу § 15. и 16. нолициске уредбе, одлуке власти саопштавају се заинтересовапим лицима а жалбе се изјављују у року од три дана од саопштења. Полициске власти имају овако поступнти и при саопштењу одлука о притвору или

прекинућу ис/граге по делима злочина или пресгупне природе. Одговор на друго питање : Треба разликоватп ове случајеве: лице неће да потпише своје саслушање: 1. као окривљено због дела злочино, преступне или иступне природе, 2. као сведок или вештак по делу злочине илп преступне природе, 3. као сведок или вештак по делу иступне природе, 4. по грађанском или административном цредмету у својој стварп, и 5. по грађанском или административном предмету у туђој ствари као сведок или вештак. —- У првом случа1'у: кривац пма права да ћути, да се не бранп, да не потпише, своје саслушање, да отежава свој положај итп. (§ 155. крив. пост.). Како се нснпти крпваца врше свагда пред два арисутппка, пред два иследна сведока, то ти сведоци са иследииком и деловођом треба свагда да овере, да је крпвац занста казао оно, што је у прогоколу саслушања записано, и да кривац то није хтео да потпише. — У ^ругом случају: ирема § 59. и 110. кривичног судског поступка сведоцп и вештаци треба да потпишу протоколе о сведочењу (или вештачењу). Ако сведок неће да потпише протокол свога саслушања, да ли је довољно, да се то утврди протоколом иследника, деловође и иследних присутника, или треба таквог сведока ставити у мритвор према § 100. кривичног судског поступка, који гласи: »ако сведок зна, па неће никако да сведочи о оном о чему се пита, иследник ће га на то принудити притвором. О овом притвору иследник ће издати решење, протпв кога нема места жалби... Чим сведок сведоџбу искаже, престаје дал.а казна притвора«, није довољно јасно и мишљења могу бити подељена; али мишљење, да се такав сведок може ставитн у нритвор изгледа основаније са ових разлога: сведоџба сведока тек онда је свршена, кад се не само искаже, него и кад се то и на протокол стави и према § 110. кривичног судског поступка потписом сведока утврди, јер је сведоџба сведока и један Формални акт у процедури; све док сведок (ако је писмен) не стави и свој потпис на сведоџби својој, није се одужио дужности сведока, и према томе може бити притвором нагнат на потпи-