Полицијски гласник

ОТРАНА 302.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38.

сивање протокола. Што се тиче вештака, који неће да потшаше протокол, ствар је још нејаснија, јер поједина иитања нису на чисто изведена. Пре свега спорно је и по теорији а и по нашпм позитивним прописима, да ли се лице, одређено за венггака, мора примити дужности вештачења или не у претходној истрази. Закон о томе ћуги. Али како закон предвиђа и у претходној истрази притвор сведока, који неће да сведочи, а за вештака предвиђа притвор у претходној исгрази само кад се вештак пеће да закуне на наход и исказ (последњи став § 100. кривичног судског поступка) док у судској истрази предвиђа у опште притвор вештака и принуду да дође и наход и исказ нотврди (§ 194. и 205. кривичног судског поступка), могло би се извести, да законодавац и није хтео дати иследној власти право, да лице, позвано за вештака, стави у притвор, што неће дужности да се прими, јер у осталом заиста и јесте различне тежине: не примити се за вештака, и примити се за вештака па доцније код суда одбијати од себе обавезу, када се вероватно прилике за вештачење већ промениле, и када се по неки пут поново вештачење и не може обавитп. Пошто је дакле у претходној истрази сумњиво, да ли ће се вештак моћи у притвор стављати, сумњиво је и то, да ли се у притвор може ставити кад се прими у први мах вештачења али од тога одустане и протокол о находу и исказу иеће да потпише, јер, ако дотпчно лице има право да се не прими вештачења, отпада могућност да се оно принуди притвором на састављање протокола о вештачењу. — У трећем случају: огппти поступак за извиђање иступних кривица прописан је Полициском Уредбом. Тачке д. и е. члана 33. полициске уредбе гласе: »за што су год вештаци нужни, да се позову и одреде, да ствар извиде, оцене или објасне. И ствари као што су којекакви алати, кључеви, оружје, одело, писма итп. или којекакви знаци, којима се преступник у делу послужио и којима се ово лакше може открити и преступник убедити, да полициска власт добави и надлежно при испиту употреби«. Према ставу трећем § 35. полициске уредбе сваки је дужан о ономе, шго зна, сведочити, и вла-

сти истину казати. Детаљнијих прописа о вештачењу, изналажењу објеката и испитивању сведока (о обавези и принуди за сведочење) нема у полицијској уредби. У пракси бива овако : вештачење се врши исто као и при ислеђењу злочиних и преступпих дела (по кривичном судском поступку); сведок по истуином делу има право да не сведочи, — сматрајући, да дужност из § 35. полициске уредбе нема никакве санкције, и да се на сведока као и вештака по иступном делу не може применити притвор из Јј 100. кривичног судског поступка. Ова пракса, о сведоку и вештаку по иступном делу подржава се и на основу начелне одлуке опште сед випе Касационог Суда од 1911. године, по којој сведок или вештак који не би хтео сведочити у извиђању какве исгупне кривице из надлежности општинске или полициске власти, не може за то бити притворен по § 100. кривичног судског поступка, пошто се та кривица ислеђује по полпцијској уредби а не по кривнчном судском поступку. Међутим, могло би се још са пуно разлога говорити, да лп је ова пракса и нахођење Касационог Суда саобразпо закону. Јер : када се признаје, да се изналажење објеката по иступима врши по нроцедурп из кривичног судског поступка мимо воље онога код кога се претресање врши, и да се у опште аналогијом примсњује процедура прописана из тога поступка и при ислеђењу иступних кривнца у колико се процедуром удара на слободе грађана и у колико специјалних прописа у Полицијској Уредби нема, и када је чланом 35. Полициске Уредбе за онога, који зна сведочити, прописана дужност сведочења по иступним кривицама, — могло би се закључити, да ће се ислеђењем до истине доћи и да ће се дужност сведочења у дело привести само онда ако иследна власт у иступним делима има право да се користи прописом из § 100. кривичног судског поступка пошто у Полициској Уредби нема оделито — предвиђеног начина, на који би се сведок нагнао да изврши закону дужност сведочења, дужност прописану самом Полициском Уредбом. Да би се избегла свака одговорност органа власти најбоље је држати се праксе и мишљења Касационог Суда, па,

кад сведок (или вештак) неће да потпише протокол, по праву да не мора сведок бити, утврдити стање присутним сведоцима онако како је описано за први случај. — У четвртом случају: сходно § 170., 171. и 172. грађанског судског поступка у вези са § 139., 140. и 162. истога закона тужена и тужилачка страна има право не дати никакву- изјаву па и изостати са рочишта, а према томе и не потписати протокол, што треба сведоцима утврдити, ако извиђање није колегијално. У петом случају: По § 22$. грађанског судског поступка сваком ће се сведоку по свршеном преслушању прочитати његови одговори на питања и само оно вреди као казивање сведока, што сведок при прочитању као своје призна, а да је испит прочитап и потврђен изриком се у протоколу назначава. По § 235. грађанског судског поступка, кад се сведок без основа устеже сведочити, власт ће га обавестити, да је грехота не сведочити и осгавити нраведнога да изгуби право, па ако он не хтедне никасо сведочити, осудиће се да платп заинтересованој странп трошкове и штету, ако би због тога остала без доказа за своје право. Према § 251. и 257. грађанског судског поступка у вези са § 31. грађанског закона вештак је дужан вештачење да изврши п протокол да потпише иначе одговара за штету дотичном лицу. Дакле сведоци и вештаци су обавезни своју ^ужност извршити, а кад они неће и поред опомена да признају и потпишу своје исказе и находе, значи да неће дужности да се одазову, и за то имају одговарати једино за трошкове и за штегу причињену једној страни невршењем дужности. Власт нема потребу да ради друго шта осим, да протоколом утврди чињење опомена и невршење дужности сведочења и вештачења. Ако власт сведока не испитује колегијално треба пред сведоцима утврдити, да дотични сведок неће да, сведочи, односно да неће ништа да призпа за сво) исказ. — Што се тиче напомене у овом гштању: шта ће се радити ако једно лице неверно преставља да се не уме потписати? дајемо одговор у овоме: ако органи власти, пред којима се овако што догађа, знају, да је то лице писмено, неће му изговор нримити, а ако незнају