Полицијски гласник

СТРАНА 308.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 39.

Ако би штета лажном мером причкњена већег значења била, онда ће се судити по § 264. бр. 4". Ова тачка важи само у оном свом делу, у коме со говори о нривом мерењу, а у погледу остало своје-садржине (т ј. држање лажних мера п пропуштање обележавања правих мера полицијским жигом) замењен је чланом 27 Упутства о вођењу надзора пад мерама и мерењсм у јавном саобраКају од 1 Фебруара 1885 год, (в. чл. 10 истог). В. горе § 10 IV 3. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ■•••••УТИЦАЈ ЛИ4НИХ НАКПОНОБТН Н СРЕДННЕ НИ КРНГПИНЛЛНТЕТ Барои К. 6агоГа1о државни тужилац у Венгдији. — ИРЕВОД Ако се под »друштвеном средином с< разуме скун обичаја, идеја, нредрасуда, моралног васпитања, економских и интелектуалних услова, инстиката п осећаја велике већине једне социјалне групе, може се тирдити, да степен и Форме криминалитета врло много зависе од другатвене средине. Кад су моралнп осећајн захватили корена у једној групи људи (било у држави, било у иокрајини, било у одређеном месту), и кад су ти осећаји образовали специјалан карактер, кривице, које нрестављају повреду тих осећаја, производе инстиктивну одвратност и негодовање код самог тога стаиовништва; оне постају све ређе н ређе, и најзад би их са свим несгало, да се не нађе увек, у сваком друштву људском, но нека особа са назаднијим идејама и назаднијим осећајима иего што их има њена околина, или особа, чије је морално и интелектуално развиће у застоју. Према цивилизованом друштву, у коме живе, то су ненормални; њихова ненормалност нроизлази некада из наслеђа или атавизма; чешће из индивидуалне неспособности за нрилагођавање или из оскудице у васпитавању, којим су се користили остали чланови друштва; некада из алкохолизма, психичке урођене неприродности, сувише живог темперамента, моралие неврастеније, или најзад из хистерије или епилепсије. Ако се удруже са другим особама себи равним, ностају проФесионални кривци, и нашавши један иут користан занат, они га не наауштају више. Сасвим је друга ствар, кнд је већина у једној социјалној групи у

стању мрака, беде, застоја и назадњаштва, и кад та већина живи у лажним идејама и предрасудама, које, у њеним очима, оправдавају ил!' шта више и тран«е чињење извесних кривичних дела. Ненормалност тада није више код учиниоца дела, чији се инстикти поклапају са инстиктима друштва, коме припада. У овом случају средина је крива; поштен човек који је нормалан према другим групама људи^- преставља овде изузетан тип, чије се морално и интелектуално усавршавање могло извести и мимо супротног дејства средине. Види се дакле, да су појмови сасвим нреокренути,и да индивидуална аномалија учиниоца дела, остављајући на страну патолошке појаве, стоји у односу са већим или мањим сгепеном цпвилизације и са већом или мањом социјалном моралношћу. Тако, у једној социјалпој групи, у којој васпитање није у многоме завладало, осећаји поштења се налази само код извесне мале мањине; лаж, превара, крађа, јесу тада обичне појаве, нарочито код нижих друштвених слојева; и самоубиство, посматраио као акт правде или освете, прашта се и похваљује; доказ је томе болећивост поротника, на које има утицаја јавно мњење, н расположење, које по некад овлада при ослобођењу криваца. То је оно, што се виђа врло често у земљама јужне Европе, нарочито у случајевима крвавих освета од стране преварених мужева, или мужева којимисле дасу преварени, н освета заведених и напуштених младих девојака. Нема дакле сумње, да, ако је друштвена средина морална, већину злочина и преступа треба приписати пндивидуалним инстиктима, који чине изузетак код велике већине чланова друпггвених; — ако је средина неморална, њој самој треба прииисати одговорност за друштвена недела, или у најмању руку за онај криминалитет, који се оправдава лажним идејама, иредрасудама, и осећајима који владају међу сгановништвом непросвећеним и назадним. Из тога излази, да се само уз напредак у народном васпитавању може у једиој земљн очекивати приметно смањивање криминалитета. Али, погрешно је смаграти, као што постоји мишљење неких нау-

' чара, да је дејство казни без уплива ' на ток криминалитета. Строга иримепа казпи, прилагођених природи једног народа, пма дејства на сгварање одвратности према кривицама; дејство јс лагано п осећа се носле више генерација. Иема спора да законодавство доприноси еволуцији моралних осећаја; својом строгошћу против извесних крпвица, оно их представља јавном мњењу као дела недостојна толеранције, а то престављање доприноси стварању, вековном еволуцијом, инстпктасупротног оном, који је кривицу чинио могућном. Оно је дакле један врло моћни чипилац друштвене моралпостп. Благост закочодавства, болећпвост у срцу судије, као п помиловања, која владе олако чине, могу само да произведу суиротно дејство.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општпне николичевске актом № 1553. од 19. септембра ове године упутио је питања овакве садржиие : — 1. Извесно лице из ове општине напустило је задругу свога оца и брата му од пре 10 година а има женино имање за уживање, које се на његово име води у распореду пореза, и на исто плаћа непосредног пореза годишње 3"58 динара. без личног пореза и осталих приреза, а његов отац и задружни брат плаћају непосредни порез на земљиште 11.60 динара годигање, од кога имања горе поменуто лице није јога примило свој део наслеђа услед неспоразума између њега и оца му а и услед тога што му је отац на робији од ире 5 година. — Пре неколико дана дошло је исто лице и тражило је од суда овог уверење о сиротном стању, а за доказ да има права на исто, навело је то, што плаћа само 3*58 динара непосредног годишњег пореза на земљигате. — Али суд сматра, да исто лице има права да наследи '/ 3 очевог имања, на које би му пореза износила још 3 - 38 дин. годишње, и онда би целокупиа. сума његовог годишњег пореза на земљиште изнела 7 41 д. према којој суми нспосредног пореза не можс добити уверење о сиротном стању. Пита се: сме ли суд издати поменутом лицу уверење о сиротном стању, према горе изложеном?