Полицијски гласник

ВРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 315.

за полициског писара треће класе среза прилипског Михаила Андрејевића, ирактиканта среза јасеничког, округа крагујевачког; Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 12.октобра 1913. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАБАНСШ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВННЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) Али, у колико је реч о његовом делу, задругар нма право њимо у целини располагати, по принципу слободе располагања на случај смрти, принцип постављен у §-у 476. Грађ. Зак., који вели »Све пмање, било оно од предака наслођено пли прибављспо п стечено, сматра се као сопственост, с којим сваки располагати може по својој вољи«. Из овога прописа излази да један задругар може располагати како оним што му у старини (добра од предака наслеђена) припада, тако и оним што му припада у приновку и приплолу (оно што је он сам стекао). 1 ) Разуме се да и овде добпјају своју важност прописи о законском делу синова односно кћери (§.§. 477. и 478. Грађ. Зак.) као и прописи о законском делу који је удовици обезбеђен у погледу њенога удовичкога ужитка (Законодавно Решење од 2. Марта 1855. год., 36. VIII., стр. 57.. код §-а 412. Грађ. Зак.). Али ако Ле стиз (завешталац) нема ни мушке ни женске дсце, или ако се ова налазе у једном од случајева егзередације (§. 480. Грађ. Зак.), тада он може

Ј ) Ово је несумњиво оснм олучаја породичне заветине (фидеикомиса — §.§. 405. и 467. Грађ. Зак.). резерва коју чинамо због §-а 4В6. Грађ. Зак., где стоји: дОво расподожење (— реч је о породичној заветиии —) само ће онај чинити моКи који је сам опо имање стекао и себи прибавио; следователно ако би други ко то исто урадио тестаментом, нема силе ни важности". Како се има схватити овај иропис? Значи ли он да појединци не могу да направе иредметом породичне заветине оно што су они сами наслеђем (законским, тестаменталним, уговорним) добили, већ да се та завегина може распровтрети само на она добра која је с(е стив прибавио кпквим актом гп1ег ^г^оа ? Ако § 466. значи то, онда он представља један знатан изузетак од правила постављенога у §-у 476. Грађ. Зак. који, као што смо горе видели, не правп, кад је реч о власти поједннаца да располажу тестаментом (уговором на случај смрти) својом имаовииом, ипкакву разлнку између добара стечених наслеђем и добара стечених актима гп1ег т^оз, изузетак за који ми не бисмо могли открити разлоге. Или § 466. хоће само да каже то да Ле стш не може, ни у случају породичнога Фидеикомиеа, располагати оним што није његово, и тада би овај пропис био једна примена § §-а 27. и 211. Грађ. Зак.. Не улазећи у расправу овога пптања, јер томе није овде место, приметићемо само то да Г. А. Ђорђевић даје §-у 466. Грађ. Зак. онај први смисао, што се види из његово расправе: Наследно Право ио иашем Грађанском Закоиику, штампане у Враничу (год. 1903. и 1904. — в. свеску за Децембар 1903. год., стр. 456. и 457.). У истом смислу и Д. Матић, ор. сИ., част I., стр. 629. и 630. (§ 466.).

располагати цолокупним имањем својим: задруга нема, у том погледу, ншсакво право које би ову слободу диспозицијо завештаоца крњило. Завештаоцу је до воље да свој део, сасвим или парциелно, да било коме од задругара, и ту може одредпти себи за наследника (ако је случај тестамонта бар) и кога од даљих сродника, било коме изван задругс, сроднику или несроднику. У првом случају, задруга се, после смрти завештаоца, не мора подолити, пошто јо наследник задругар, већ се она може продужити, са том само изменом што ћо сада задругар кога је Ле сишз одредио за наслодника имати већи доо у задруншој имаовини него дотло. Исто тако задруга се може наставити и онда ако је наследник неко лице изван задруге, само ако је оно мушко и ако је сродник задругарима, и под условом, наравно, да оно дођо да са осталим задругарима зајодно живи и ради, пошто, као што знамо, без заједничкога живота и рада нема задруго. Али, ако је паследнии лицо које не може да будо задругар, зато што је, н. пр., то лицо несродпо, па ма и било мушко, или је женско, па ма и било сродно, или ако је и мушко и сродно али неће да уђе у састав задруге или га ова неће да прими као задругара, тада ће задруга делимично престати, она ће престати у границама наслеђенога имања: у тим границама имаћсмо сада, у место задруге, обично смесништво, а и овога ћо нестати, када наслодник наслеђени дсо одвоји. Живојин №1. ПериЂ. (наставиће се) ОЈКО0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (наставак) а) Ра,дња се састојп дакле у кривом мерењу било иравим било лажним мерама од стране трговца и у оиште иродавца. У т. 2 реч је прома томе, у колико она важи, о прсвари. 1° Лажно мороњо иравом мером је нарочита врста преваре иступне из § 391, к. з. (1) Сматра со као нарочита врста преваре с једне стране зато, што је нзвршилац трговац и у опште продавац, а с друге зато, што је сродство обмане криво мерењо. Под »продавцем к се има разумоти сваки продавац изузев касапе, за које важи § 309 т. 7. к. з., кантарријо, за које важи § 382 т. 3 к. з. и пиљаре на пијаци, за које важи § 383. т. 1 к. з. (2) Да би ова превара била истуина, потребноје,да штота но прелази вродиост сд триста гроша чаршијских (59-40 дин.). 2° Лажпо мероње кривом мером из § 382 т. 2 к. з. је истуана нарочита врста преваре кривом мером из § 254 т. 4 к. з. В. о превари кривим мерењем }Кивановић Посебни Део § 60 IV 4. (1) Овдо је потребно, да је извршилац трговац и иродавац у оиште. Шта се има

разумети под продавцем в. горе 1° (1). Ако извршилац нијо продавац, има се применити §§ 369 т. 7 (за касапе), 382 т. 3 (за кантарџије) одн. 383 т. 1 к. з. (за пиљаро). (2) В. горе 1° (2) 3° Колико је пута криво мерено, толико иступних превара ове врсто постоје 1 ). б) Ако је употребљона лажна мера, постојаће само превара, а не идеалнп стицај између ње и држања лажне мере из чл. 27. упут. о надз. над мер. Овај други иступ консумован јо првим. в) Кривац. — Потребан јенаравно умишљај, пошто је овај иступ једна врста проваро. Он сс састоји у свести код извршиоца, да криво мери. г) В. 9 в. 3. Кантарџија ва свако криво и лазкно мерење". а) Радња се састоји дакле у лажном (кривом) мерењу од стране кантарџије било кривом бпло лажиом мером. 1° Овде је дакле реч о превари прп мерењу од стране кантарџије. Да би оиа била иступпа, потребно је, да штста не прелази вредност од триста гроша чаршијских (§ 391 к. з.). Иначс би постојзла преступна прсвара из § 252. к. з. илп из § 254 т. 4. к. з. (мерење крнвим мерама). Уп. горе 2 а. 2° Колико је пута лажно меропо, толико иступних превара овс врсте постоје. 3° Сиецијалан је услое, инкриминације околност, што извршилац мора бити кантарџија. Иначо би постојала превара из § 391 к. з. 4. Продавац, који у брашно, маст, лој, воеак и тим подобна друге ствари маље вредности умеће, смерајући на већу добит". а) Радња се састојн дакле у уметању ствари мање вредности у брашно, маст, лој, восак и овима иодобне ствари од стране иродавца. 1° Овде је према томе реч о јодној ирииремној радњи за иревару, и законодавац је због њене важности изузетно инкриминишо. В. ЖивановиК Посебни Део II § ђ0 VIII 1. 2° Воз значаја је вредност ствари, у коју је уметнута ствар мање вредности. 3° Вез значзја јо, у којој је количини уметнута у брашно п т. д. друга ствар мање вредности. Довољно је, да је ова сразморно мање вредности од оне. 4° Ствар, у коју со умећо другаствар, треба да је маст, брашно и т. д. илн која друга њима иодобна ствар. Под тиме се има има разумети свака ствар, у коју со може умотнути као у брашно и т. д. друга ствар мање вредности. 5° Ако је извршилац продао брашно, мас.т и т. д., у којо је уметнуо другу ствар мање вредности, постојаће провара. Према вредности она ће бити иступна (§ 391 к. з.) или престуцна (§ 252 к. з.). б) Кривац, — Виност није потребна. в) В. 9 в.

х ) Прот. Цениђ 902, према коме ипак постоји само једно кривично дело, што се начином изражавања у закону не може нравдати.