Полицијски гласник

СТРАНА 316.

5. Продавац, који би у брашно, жито и тим подобна одозго бољу робу метуо, а одоздо лошију". а) Радња се састоји дакло у стављању у брашно, окито или коју другу аодобиу ствар одозго боље а одоздо лошије робе од стране иродавца. 1° В. а 1°. В. Живановић Посебни Део II § 60 VIII 2. 2° Вез значаја јо вредност стнари онако измешане. 3° Уп. 4 а 3°. 4° Ако јо извршилац продао онако измешану ствар, постојала бп нревара. Према вредности оиа ће бити иступна (§ 391 к, з.) или проступна (§ 252 к. з.). б) Кривац. — В. 4 б. в) В. У в. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ТУМАНЕЊЕ ЧЛАНА 53. в. ЗАКОНА 0 ОПШТИНАМА У ВЕЗИ СА § 112. И 132. КРИВИЧНОГ ЗАКУНА

Закон о општинама, у извеснмм својим члановпма, постарао се, да за часнике општинске буду изабрана она лица, која ће највише гарантија давати, да ће дужности своје како треба отправљати и општинску власт најдостојније престављати. Тако чланом 53. в. закона о општинама предвиђено је: »за председника, иодпредседника, кметове иостале општинске часнике не могу бити изабрани они, који су редовним или дисциплинарпим судом осуђивани за безчасна дела или .за злочинства и преступе учињене из користољубља, као п за дела из § 112. кривичног закона, док не прође пет година од дана, када су повратили грађанску част..« По § 112. и 132. кривичног закона казниће се затвором до пет година онај ог.штинвки часнпк »који само узме од новаца нли стварп, које је по службеној дужности примио или чувао, да се с љима послужи«; »исто тако да се казнп и опај, који од такових новаца или ствари другоме на послугу или иначе на прпватну потребу изда, изузимајући случај о привременом издавању плате чиновницима и служитељима, о чему и особитн прописи постоје«. По §§ 18., 34., и 38., кривичног закона: ко се осуди на смрт или на робију губи по самом закону, чим му пресуда извршном постане, сва она права, која сачињавају грађанску част; казна губитка грађанске частн пе може се никад сама за себе нити само уз коју другу спо-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

редпу казну досудитп, већ једино уз коју другу главпу казну предвиђену кривичшш законом, и то само у оним случајевима, које је вакон изриком предвидео; губптак грађанскс части, посЛе нздржано илн опроштене главне казне, може трајати најмање годпну дана а најдуже пет година, како коме суд досуди. Закои за иоједина кривична дела, која улазе у категорију преступних дела, н која се казне по томе затвором, предвиђа изриком као споредпу казну губптак грађанске части. Такав јо случај са деликтом учињеним у вршењу званичне дужности пз | 127. кривичпог закона. Према раније иотенутим прописима нз кривичног закона, а пошто за дело из § 112. у везп са 132. кривичног закона није изричпо предвпђена као споредна казна губљење грађанске части, закручује се, да се за ово дело иикад кривац не може осудити и на губитак грађанске части. Али, како члан 53. в. закона о општинама наређује, да часннк општински не може бити оиај, којн је осуђен за безчасно дело или за злочинство или иреступ учињен из користољубљај као и за дело из § 112. кривичног закоиа, док не ирође иет година од дана, када је иовратио грађанску част , и како кривац не може за дело из § 112. кривичног закона да буде осуђен и на губитак грађанске части, — настаје спорно питање: шта управо значе горње речи из члана 53. в. закона о општинама, курспвом исписане, и да ли једно лице, које је било судском пресудом осуђено за дело из § 112. кривичног закона, рецимо на неколико месеци затвора, може одмах носле издржане казне бити бирано и изабрано за општинског часника и на дужности часничкој осгати, без обзира на рок о коме има помена у члану 53. в. закона о општинама? Мора се признати, да је закои у овоме нејасан, и да му треба коментара. Нема сумње, да је законодавац хтео да и оно лице, које је осуђено за дело из § 112. кривичиог закона, не буде за извесно време часник општински. Та намера законодавца очигледна је, кад је у члану 53. в. закона о општинама ставио речн »као и за дела из§112. кривнчног

ВРОЈ 40.

закона«. — Ллн да је законодавац хтео у ствари рећп, да часник општински не може бити онај, који је осуђен за дело из $ 112. крнвичног закона док не прође пет година од када поврати грађанску част, не може се претпоставити, јер би то била бесмислица, пошто то дело не иовлачи никад губитак грађанске части, а да је закоиодавац бесмислице наредио, то се не сме узети. II онда, какав је смисао хтео закоподавац датп својим речима? Могло би се рећи, дајезаконодавац имао намеру, да одстрани од часничког положаја осуђеника за дело из § 112. крпвнчног законаједино за време докло траје изречена казна затвора а но. н за пзвеспо време после издржања казне. Јер, заиста, ни у једпом другом закоиском пропису иема помена о томе, да осуђепик због дола, које нпје безчастећс и које ие повлачи губнтак грађанске части. неће моћи да буде општински часник; те, осуђепо лице на више-годишњи затвор због каквог обичног преступног дела може бити бирано за општинског часника и за вреМе издржања осуде, пошто према члану 32. п 53. в. закона о огинтинама таквоме лнцу није одузето активно и пасивно бирачко право (претпостављамо, да се пздржавање затвара завршава пре иего што би протекао рок од три године из члана 101. закона о општинама). — Али, налазпмо, да се овакво тумачење не може узети за тачно. Зашто бп закоп онда правио разлику између дела из§ 112. кривичног закона и кога другог преступног дела кад је реч о пасивпом бирачком праву по закону о општинама, и зашто би давао првом делу друге последице, — кад у сгвари води рачуна једино ОФакту: трајању изречене казне затвора! Нелогично би бнло, признати даје законодавац хтео следеће случајеве расправнтп на овакве начине: једном осуђонику за дело из § 112. кривичног закона, који је тек издржао казну више-годишњег затвора, дати иасивно бирачко ираво; другом осуђенику за исто дело, који је осуђеп на месец дана затвора не дати право да буде биран на општинском збору, зато што се још налази на осуди. Свакојако, да је законодавац имао сасвим другу намеру, али да је није најлепше кроз стил спровео: