Полицијски гласник

БРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 317.

Законодивац је несумњиво хтео, да ее и после издржаое осуде из § 112. и 132. кривичног закона за извесно време не може бити часник општински. То време треба определити. Ми налазимо, да то време почиње тећи сходно другом ставу § 34. кричног закона од дана издржане или опроштене казне, и да оно траје пет година сходно наређењу из члана 53. в. закона о општинама, јер сматрамо — попгго дела из § 112. и 132. кривичног закона не повлаче губитак грађанске части, и пошто не може бити гбвора о року који би се рачунао од повраћаја грађанске части, кад грађанска част није нп одузимана, да је законодавац у овом законском пропису хтео управо рећи ово: за председника, подпредседника, кметове и остале општинске часпике не могу бити изабрани они, који су редовннм или дисциплинарним судом осуђени за безчасна дела или за злочинства и преступе учињене из користољубља, док не прође пет година од дана, када су повратилп грађанску част, као и они, којн су осуђени за дела из § 112. кривичног закона, док не прође пет година од дана, када су казну издржали. Други какав коментар, по нашем мишљењу, не би одговарао смислу закона. У пракси пак ово питање се расправљало на разне начине: неки пут се сматрало, да лице, осуђено за дело из § 112. кривичног закона не може бити часник општински, други пут да може без обзира на какав рок. Државни Савет недавно је расправпо један коикретни случај овако: решио је да један изабрани председник општински, који је пре три године бпо осуђен на затвор због дела из § 112. у вези са § 132- кривичног закона, може бити општински нредседник са ових разлога: пошто се из извршне судске пресуде види, да дотични није осуђен уз казну и на губитак грађанске части, то на њега не може бити примењен пропис члана 53. в. закона о оиштинама, према коме онај, који је осуђен и на губитак грађаиске части, па је грађанску част повратио, не може за пет година од дана повраћаја грађанске части бити изабран за председника и часника оиштинског. Овакво посматрање Државног Савета неодговара нашем тумачењу.

— Желети је, да административна јурисдикција буде једнообразна. А. Ј. Кузмановић.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Италијанска штампа и извештаји о кривичним процесима. Конгрес италијанске штампе, одржан у Венецији, донео је једну одлуку, која изазива потпуно расположење код свих криминалиста. Та је одлука следећа: Четврти савезни Конгрес штампе, пред Фактом све већег и већег развијања судске хронике а увнђајући иезгоде које отуда пронзла:!е за успешно вођење истрага по тежнм и озбиљнијим делима, изражава жељу, да штамиа италијанска нађе у савести своје сопствене одговорпости критеријум за оцену и одлучивање шта треба да публикује, и да нема пред собом као задатак да само задовољи радозналост света, већ да над-а-све стави внше интереса индивидуалног права и колективне корисности. * * * Казна батинања у Енглеској. Интересантно је видети, како се примењује казна батинања у Енглеској — У старом праву Енглеском, ова је казна врло често употребљавана; могла се применити чак и на жене; а могла се извршивати и јавно пред светом; ова со казна употребљавала једно време за оне случајеве, када кривац, осуђен на новчану казну, неће исту да плати. — Већина одредаба о батинању укинута је. По садањем праву у Енглеској, ова казна може да се примени једино: према малолетницима мушкога пола, према скитницама који се не поправљају (или боље рећи ирема битангама тсоп§Ш1е8 го^ие — а ту долазе: особе осуђене по другн пут као скитнице и нерадници; особе, које после осуде због скитње побегну из казненог завода, где су затворене; и особе, које, један пут осуђене због нерада и скитње, противстану органима власти, кад ови хоће да нриступе њиховом притварању. За скитницу или битангу, као го^ие апс! уадаћопсђ сматра се: лице окривљено због ленствовања и ненаравствености, кад је раније било већ осуђено као такво; хвалише,

I који говоре о авантурама; скитнице, који не могу да покажу одкуда им срества за частан живот; просјаци, који излажу своје ране и повреде; лица која се коцкају по јавним местима; лица, која намерно излажу неморалне публикације или која намерно излажу себе на непристојан начпн у намери да увреде какву жену; особе, које се затеку у зградама, двориштима, баштама и другнм местима а ту се увукле у намери да изврше неко противправно дело; итд.), и најзад ова казна батинања може да се примени и према крадљивцима, кад овп раде са насиљем. — У сгвари, готово једино малолетници се осуђују на батинање и ова казна је доста често примењена. У 1910. години бој је био досуђен у 1617 случајева као Главна казна и у 32 случаја као сиоредна казна. |У 1345 случајева кривац је извршио просту крађу или преступ раван обичној крађи; у 22 случаја кривац је довео до опасности по живот путнике на жељезници; у 10 случајева кривац је нападао на част девојке млађе од шеснајест година, итд.). — У току и.сте 1910. године свега пет битанге пунолетне су осуђене на батине. — Независно од случајева, када се казна батинања досуђује као главна или као споредна казна пресудом против кривца, има случајева где малолетници, учиниоци незнатиијих кривнчних дела, бивају отпуштени пошто се најпре избију ради поправке. Енглески судија, који има врло пространу власт, може, кад утврди кривицу малолетника, позвати малолетникове родитеље, те да они изаберу, да ли да малолетник буде осуђен прогшсно, или да кратким путем буде избијен те да се поправи и да се више не сети, да кривицу чини. У 1910. години родитељи су у 85 случајева изабрали овај други пут. — Казна батинања била би свугде благословена, кад би свугде било енглеских судија.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Деловођа општине трстеничке актом од 8. октобра ове годпне упутио је гштање овакве садржине: Једно је лице као земљоделац осуђено због кријумчарске кривице по закону о моноиолу дувана на