Полицијски гласник

СТРАНА 332.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42.

Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је, на предлог Миннстра Унутрашњих Дела, поставити: за комесара железнпчке полиције у Ђевђелији, у рангу члана прве класе управе вароши Београда, Саву Томића, вице-конзула друге класе Краљевског Генералног Конзулата у Солуну. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 31.октобра 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, решено је: да се Љубомир Љ. Петровић, комесар чукаричке полиције урангу начелника среског прве класе, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда стави у стање покоја с пензијом која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 24. октобра 1913. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(СВРШЕТАК) Подсећајући на разлоге које смо већ изнели у прилог мишљења да се Решење од 1859. године, односно права откупа задруге, не може применити и на § 521. Грађ. Зак., ми ћемо на горњи приговор роћи ово: да је наш законодавац у опште, код питања у задрузи, показао знатно колебање и неодређеност то није ништа необично ако је дошао са самим собом у противречност и код питања које нас овде занима. Зар нијо, н. пр., законодавац у противречности, када задрузи дајс право откупа према кћери као интестатској наследници, да би на тај начин спречио деобу задруге, док, међутим, прописом о слободном праву задругара на деобу (§. 492. Грађ. Зак.) омогућава растур задруга? И када, на тај начин, не можемо, у погледима које је законодавац имао на установу задруге, да нађемо, за решење нашега питања, спгуран критериум, зар онда није најбоље држати се општих и несумњивих иртерпретационих правила: да је тестаменат закон и да изузетке треба најужо тумачити ? Ми мислимо да јесте, па смо тако, у овој малој дискусији, и поступили. Помоћу тих правила долазимо

до једног одређенот система код кога нема произвољности. §. II. Формално араво. Нема, ни овде, никакве разлике између инокосних и задружних лица: и ова, као и она прва, располажу на случај смрти на исти начин, тестаментом (завештањем, последњом вољом — §. 424. Грађ. Зак.), где треба разумети и кодицил (§. 431. Грађ. Зак.), или уговором (§. 425. Грађ. Зак.). а°. Тестаменат. Тестаменат како ииокоснога тако и задружнога сЈе сиш&- а има да одговара Формалним прописима законским па да може произвести своје дејство, те стога немамо овде да се задржавамо, пошто наш задатак, у овом раду, није да дамо објашњење законских одредаба о Форми тестамента. Рећи ћемо само толико да је наш Грађ. Законик, пре кратког времена, претрпео, у овој тачки, врло важне измене. На име, Законом од 24. Маја 1911. год. (Министар Правде Г. Коста Тимотијовић) укинути су алограФоки тестаменти (писани тестаменти неписмених лица) као и тестаменти усмени који, усмсни тестаменти, само су изузетно допуштени (§. 447. нов: »Само у случајевима рата, поплаве, бродолома и велико епидемије, у којима би завештаоцу немогуће било писмен тестаменат нравити, или пред судом га изјавити, моћи ће ои последњу вољу и усмено исказати — — — — Овакав тестаменат важићо само у року од три месеца од минуле опасности®). Постоји, осим званичних тестамената, још само тестамонат олограФСки (приватни писани тестаменат писмених лица), али се више код тога тестамента не траже, као пређе, сведоци (§. 429. нов: „Тестаменат мора бити писмен. Он ће вредити само ако га јо завешталац својеручно написао и потписао, или ако је састављен или признат пред судом) к . Напослетку, Закон од 24. Маја 1911. год. не тражи више, као што су то чинила Правила о Поступању у Неспорним (Ванпарничним) Делима (чл. 163. и 108.), сведоке за званични тестаменат: ои тражи само „два сведока, који ће утврдити личност тестаторову" (§. 447. нови), али то нису тестаментални сводоци који су постојали по укинутим прописима Грађ. Зак. (и који и сада постоје за усмени тестаменат где овај изузетно допушта Закон од 24. Маја. 1911. год.), већ су то просто сведоци - познаваоци. б°. Уговор на случај смрти. Форма овога уговора иста је, било да су уговорачи задружна или незадружна лица. Разуме се да ми нећемо говорити ни о овом питању. Непоменућемо само да установа уговора о наслеђу не постоји у свима законодавствима: тако, н. пр., она не постоји у Француском праву 1 ). Ми смо ову установу унели у наш Грађански Законик из Грађанскога Законика Аустрискога, само са том разликом што

1 Нешто је олична уговору на случај смрти установа тога права позната под имепом ПпзИШшп соп1гас4ие11е, о.којој се налазе одредбе у чл. 1081. ћ 1890. Франц. Грађ. Зак. (В. ВаиЉу-ЕасапИпепе, Рг6с!в Ле ЛгоИ стИ, I. II, р. 507. е4 зшу.).

је, у погледу питања између ксЗјих лица може бити закључон уговор на случај смрти, овај иоследњи Законик јасан и категоричан: њега, у аустриском праву, могу закључити само супрузи 1 ), док је наш Грађ. Законик у томе неодређен: и заиста, он у §. 425. вели, на један генерални начин, ово: »Дакле, ако се два лица једно другом ма на случај смрти обвезују, оно спада у уговор и по пропису за уговор суди се к , из чега би се могло извести да је уговор на случај емрти допуштен између свих лица, а међутим законодавац се тим уговором специално бави само у гл. XXVIII. Другога Дела Грађ. Законика, који говори „О уговорима брачним« (§§. 780. а 783., 785., 787. и 788.), што би се опет могло схватити у том смислу г да наш Грађ. Закоиик, саобразно своме изворнику, дозвољава уговор на случај смрти само између супружника 2 ). У осталом, ми ово питање овде само прибеиежавамо, али сада не можемо улазити у његово расправљање. Према томе, ако се стаие на -^то гледиште да уговора о наслеђу може бити само између мужа и жене, један од задругара могао би такав уговор закључити једино са својом супругом, а це и са неким другим лицем у задружној кући или изван ове, и тада ће, с погледом на горња објашњења, жена, ако мужа надживи, наследити сва његова добра, па, дакле, и непокретна, у натури. Разуме се да, и код уговора на случај смрти, добијају важности законски прописи о законском делу деце-: законски део деце не сме се ни уговором на случај смрти повредити у корист неког даљег сродника или неког несродника (§§. 477., 478. и 788. Грађ. Зак.). Живојин №. ПериЂ, ..*•>*<*.'" 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАК) 2. Онај, који при пазару или иначе при промени другоме, који течај новаца не познаје, новад од ш&њв вредности по већу вредност навалице иада, или вредност новаца обара". Ова тачка садржи дакле два иступа:

Ј ) § 602. Аустр. Грађ. Зак. гласи: ^ЕгћуегМјЈе икег сНе §апге Уег1аб1зеп8сћаЛ, о(1ег етеп т Ве21ећип§ аиГ с!ав Оапге ћезЦтпиеп ТћеИ (ЈегвеШеп, коппеи пиг ип1ег Еће§а11еп §иШ§ $*е8сћ1оз8еп чгегЈеп. В1е Уогвсћп&еп ћгегићег втс! т (1ет НаирШиеке уои с1еп Еће-Рас1еп еШћаиеп", што, по преводу Др-а Драг. Аранђеловића ( Аусгријски Грађаиски, Заноник, стр. 180.) значи: Уговори о наслеђивању целе заоставштине, или неког у погледу на целину одређеног дела исте, могу се пуноважно само између супруга закључитп. Прописи о томе налазе се у глави о брачним уговорима (В. о овом уговору А. Кизпоу, Титаб ођбети аииСгцакоти дгаЛјапзћоти хаћотћи. кпЈ1 §а (1ги§а, з4г. 436. и даље). г ) Г. Душан Љ. Миљковић у својој псцрпној расправи: Уговори о наслеђивању ио француском, немачком, аустријском и сриском законодавству (Веоград 1913.), узима да и код иас, као и у аустриском праву, уговор на случај смрти могу закључити само супрузи (стр. 1 ">.).