Полицијски гласник

ОТРАНА 334.

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42.

села из разппх политичких општина. Чланоие школског одбора, осим председника и управитеља (учитеља), бира на две године политичка општина у којој је школа, и то одмах по свршетку школске године а најдаље до 10. јула. (У веНим школским општинама може се број одборника увећати, а у варошима, где има више одвојених потпуних школа, могу се поред заједничкога главног школског одбора изабрати пододбори за сваку школу или за сваки крај и онда је председник пододбора кмет дотичнога краја, док је иначе председник месног школског одбора председник политичке општине у којој је школа или кмет онога села у коме је школа или најстарији члан онштинског суда). — Закон о народним школама није предвидео, ко је надлежан у политичкој оиштини да бира чланове школског одбора изузимајући председшша оиштине и управитеља, односно учитеља. То није изрично предвиђено ни у коме другом закону, и оида се при расправи овога питаша мора послужити општим наређењима из закона о општинама. Према тачки 21. члана 86. закона о општинама, општински одбор је надлежан да решава о свима предметима за које но закону о општинама или по другом ком закону није надлежан оиштински збор или опнггински суд да одлучује, а треба да их решн општина. Како пак у члану 33. закона о општинама који говорп онадлежности збораопштинског, и у члановима 94., 95. и 97. закона о општинама, који говоре о надлежности општинског суда, није у надлежност оиштинског збора или суда додељено, да бирају чланове за месни школски одбор, и како према члану 55. закона о народним школама политичка општина треба те чланове да изабере, то се на основу поменутих законских прописа мора закључнти, да тај избор има да изврши општински одбор. — Што се тпче питања, да ли изабрани чланови месног школског одбора треба пред киме да положе заклетву за савесно вршење своје дужности, и о томе нема прописа у закону о народним школама нити у коме другом закону. Према томе могло би се закључити, да изабрани чланови месног школског одбора не мора да полажу заклетву на дужност. Алн у праксн се ови чла-

нови већином заклињу ; заклетву полажу пред надлежним свештеником, а заклињу се онако као што се према члану 78. и 108. закона. о општинама заклињу сви општински часници. * Суд општине риљачке актом Бр. 638. од 1. октобра ове године упутио је питање овакве садржине: — Благајник општински умро је напрасно, не нредав кључеве од касе ни рачуне, са којима је он руковао. Општински суд је у присуству одбора и Фамилије умрлог благајника отворио касу, и том приликом је нађено, да је благајник утрошио извесну суму општпнског приреза; нађено је и то: да благајник има да прима из општинске касе 500 динара своје плате. Пита се: може ли се утрошени прирез расходовати као плата умрлог благајника, и ко ће квите о плати потписати, кад се овај издатак расходује ? Одговор: Престављени поступак благајников је противан закон и кажњив. Пошто је тај благајник умро, то је кривична одговорност престала, али грађанска одговорност, за накнаду штете, траје. С тога надлежна власт треба да констатује стање ствари и да издејствује, ако је умрли благајник оставио какве имаовине, да његова маса, одиосно његови наследниди, буду осуђени на плаћање онолике суме општини, за колику је суму благајник општину оштетио неисправним утрошком или утајом општинскога приреза — § 21. и 31. грађанског законика. — Што се тиче издавања плате благајникове, ту плату не треба никоме издавати у онолико, у колико је благајник упропастио општински новац, пре него што би надлежна власт решила, да је општина дужна ту благајникову илату накнадно издати. Ово не би био случај компензације јер нити је извршном одлуком још утврђено право општине на накнаду нити ираво надлежног лица да наплати од општине благајникову плату, већ једна мера да општинска каса не буде оштећена. Овакво поступање не би било противио ни закону, јер онај, који мислн да има какво право, а то му право не уступа друго лице, мора да издејствује одлуку надлежне власти на основу

које би могао тек реализовати своје право сходно наређењима из § 16. и 21. грађанског законнка. Кад буде деФинитивно расправљен однос између општине и масе умрлог благајника, односно наследника благајниковог, о накнади приреза потрошеног и о издавању плате, може се приступити компензацији. Све дотле, питање о потпису признаница на плату постоје безпредметно, а после деФинитивне расправе спорних питања признаницу ће нотписати онај, који према постојећим одлукама буде имао што примати. — Прематоме означени утрошени прирез треба преобратити у потраживање опгитинско од заоставштине благајникове. * * * Општински деловођа из Парцана актом од ! 4. октобра ове године упутио је питање овакве садржине: Једно лице је кажњено пресудом због иступне кривице са два дана затвора, и при саопштењу пресуде није хтело да потпише саопштење, те је суд призвао два сведока и у присуству њиховом пресуду саопштио, што је и на пресуди констатовано. Како осуђени није изјавио жалбу противу ове пресуде, пита се: да ли је пресуда правилно саопштена кажњеноме и може ли се та пресуда сада сматрати за извршну, па према томе приступити и извршењу казне. Одговор на ово питање може се наћи у објатпњењу објављеном у 38. броју »Полициског Гласника« од 13. октобра ове године на страни 301., 302. и 303. иоводом питања деловође општине корманске. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЈ1АСТИ За ислеђење и суђење кривица по закону о радњама, за које је у чл. 159. казано да казну изричу полициске власти, надлежни су и општински судови као полициске власти. (Начелна одлука Оиште Седнице Касац. Суда од 12. септ. 1913. г. Бр. 10102/912). Господин Министар Правде тражио је од Касационог Суда да да своје минтљење о томе: да ли су