Полицијски гласник

СТРАНА 348.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ности до двеста гроша, аревара иак и утаја до триста грогиа чаршијских. По ако украдене или утајснс ствари нс вредс вишс од десет гроша чаршијских, да се казни до три дана затвора, осим случајева оаасне крађе, § 223. При иоврату иросте крађе исиод десет гроша чаршијских, ако нису оне, о иојима трепи одељак овог §-а говори, иостуииКе се ио наређењу § 324 овог Закона. А у случају иоврата, ако би вредност крађе, иреваре и утаје ирелазила десет гроша чаршијских, кривац Ие сс суду на осуду иредати. Но ако су овакове малс крађе у вредности до десст гроша чаршијских учињене на илодовима и у оиште стварима, које се неиосрвдно иојести и иоиити могу, и ако .су оне узете за соиствено уживање, да се казни само на тужбу оштеКсног. Вредност узима сс ио обичној цени. Саучесници ири крађи, иревари или утаји, да се казнс као и сами главни кривци. Но.лицп, у другом чланку § 50 од казне изузета, изузимају се и овде«. § 391 а к. з : >, По § 391 кагниће се, ко воће или друге ствари за јело или ииКе у вредности до десет гроша украде, ма да би се то и са ироваљивањем или ускакањем или ировлачењем у какво здање или ограђенс иросторе, у којима људи не живе, догодило. Ако се овакве мале крађе догоде иод другим у § 223 иобројаним отежавајуКим околностима, које крађу оиасном чине, или ако је то учињено, не за своје соиствено уживање, него из користољубивих намера, да се казни ио оиштим иравилима о крађи и . § 391 б к. з.: у ,По одредбама из § 391 казниИе се, ирема вредности, и крађа и иревара, која би имала, за иредмет електричну струју а . У наведеним §§-има реч је дакле о истуиној иревари, утаји и крађи. 1. Превара је истуина , кад штета не прелази вредност од триста гроша чаршијеких (59, 40 дин.). 0 провари в. Живановип Пособни Део II §§ 59 и 60. а) Према § 252 к. з. без значаја је, да ли само једна превара или више њих изиосо вродност већу од триста гроша чаршијских, т. ј. и вишс превара, које саме за себе немају ову вредност, већ скупа, сматрају се као једна преступна превара. Ово не важи за преваро, које скупа не прелазо триста гроша, т.ј. оно се не могу ни у ком случају сматрати као једна иступна превара, и ако су извршене од једног лица, већ би постојао реални стицај. б) У случају иоврата превара је истуина онда, кад вродност не прелази десет гроша (1,98 дин.) чаршијских (§ 391 а1. 2). в) Подстрекачи и иомагачи со изузетно сматрају као кривци и кажњавају се „као и сами главни кривцн«, т. ј. и против њих јс меродавна иста казна, која је прописана против извршиоца (§ 391 а1. 4, в. § 47 к. з.). Но лица наведена у § 50 а1. 2 к. з. но сматрају со ни овдо као кривци). г) § 391 има се применити и на превару, која има за предмет електричну сгрУЈУ (§391 б к. з.). Ово је једна нарочита врота преварс. Према § 253 а к. з.

ову врсту преваре може извршитп само онај, коме је олектрична струја поворена на руковање или на уиотребу. Тако прсвара ово врсте била бн извршсна, кад би се окетрична струја присвојила после пролаза кроз струјомор и то би присвајање било прикривено н. пр. померањем казаљко у назад. д) Односно истраге важи исто што и за преступну превару, т.ј. она се води по тужбн повређеног сем превара из § 253 т. 1 и 2, ако су извршене од трговаца или занатлија, и из т. 3 и 4. 2. Утаја је истуина, кад вродност утајене ствари не прелази тристи гроша чаршијских. 0 утаји в. ЖивановиК Г1осебни Део II § 52 и 53. а) У § 231 к. з. прописаео је исто као и у § 252 к. з. (в. горе 1 а). б) За случај иоврата важи исто односно вреднооти што и за иревару (в. горо 1 б). в) За иодстрокаче и помагачс важн исто што и кчд преваре (в. горе 1 в). г) Истрага со може иовести само по тужби поврећеног као и за нреступну утају (§ 236 к. з.). д) Сматра се као блажија врстаиступне утаје, утаја чија вродност но ирелази десет гроша чаршијскнх (§ 391 а1 2 к. з.). Прописан је затвор до три дана. 3. Крађа стоке и земљоделског алата је истуина, кад вродносг нијо већа од сто гроша чаршијских (19*80 дин.), а крађа осталих ствари, кад вродност није воћа од двеста гроша чаршијских (39-60 дин.) — О крађи в. ЖивановиА Посебни Део I §§ 45—47. а) У § 221 к. з. прописано је нсто што и у §§ 252 и 231 к. з. (в. горе 1 а, 2 а). б) За случај поврата важи односно вредности исто што и за превару и утају (в. горо 1 б, 2 б). в) За иодстрекаче и иомагаче важи исто што н код преварс и утаје (в. горе 1 в, 2 в). г) § 391 к. з. важи и за крађу електричне струје (§ 391 в к. з.). Крађа воћа или других ствари за јело или пиће у вродности до десет гроша извршона »за своје сопствено уживање" сматра се као иступна (а не као опасна из § 223 а к. з.) и онда, кад јс извршена средством обијања (проваљивања), провлачења или ускакања, из зграда и других затворених простора, у којима људи не живе (§ 391 а к. з.). е) Сматра се као блажија врста иступне крађе крађа у вредности до десет гроша. ђ) Као и код преступно и злочине крађе истрага се има повесги по званичној дужности, изузимајући случајове предвиђене у §§ 235, 236 и случај крађе плодова и у опште ствари, »које се непосредно појести и попити могу«, узотих „за сопстено уживање". В. о овоме Живановић Посебни Део I § 47 II. ж) § 391 в к. з,: „Окружна иолицајна власт може административно решити, вели се у овом §, да се онај иод иолицајни надзор стави до годину дана, на кога би се у селу или оиштини сумњало, да чини крађе или разбојнигитваили иа-

љевине, које се у оиштини догађају, или да иодобне злочинце ирикрива, као и онај, који би за наведсна злочинства судом због недовољних доказа био ослобођен^. (НАСТАШ1ЋЕ СВ) ЈЕДНА ПОТРЕБНА ИСПРАВКА

У Полицијском Гласнику изашао је низ чланака Д-р Томе Живановића, ироФесора универзнтета, под насловом: »О иступима« у којима он комептарише III част кр. закопика, осврћући се, том приликом, и на страно законодавство у колико оно има пстоветне одредбе, и на радове који о томе постоје у нас. У овоме своме опсежном раду, од кога ће примена закона иматп неоцењиве користи, г. Живановић је додирнуо и неке моје радове, налазећи да они немају оно значење, које сам им ја дао. Тако он, говорећи о тачкама 2., 3., 4. и 5. § 367. кр. законика, вели: »Нетачно је мишљење, да су т. 2., 3 , 4. и 5. овог §-а замењене чл. 173. и 174. закона о црквешш властима источно православне цркве од 17. априла 1890. год. јер су за дела предвиђена у овим члановима пронисане у чл. 175. истог закона дисциилинске казне, а ове се казне могу изроћи заједно с кривичном казном из § 367. к. з. У чл. 173. и 17 4. предвиђени су дакле, дисциплинскн иступи". Како сам, пак, мишљење о томе, да су тачке 2., 3., 4. н 5. § 367. к. з. укинуте, јапрви изнеоу своме чланку „Кривични Закон" (стр. 217. књиге »Поуке и Обавештења (С ), то је, наравно, и напомена г. Живановнћа, упућена мени, и ако се тамо то изрично не вели. Род је, према овоме, да ја и браним ово своје гледиште, ма да је оно доцније и од других прихваћено. По моме нахођењу гледиште г. Живановића, да се послужим његовим речима, нетачно је из ових разлога: Оне одредбе из тачака: 2., 3., 4. и 5. § 367. кр. закона носе карактер административно-дисциплинских крнвица, јер се пружа полицијским властима право, дасвештенике кажњавају з а иевршењв њихових свештеничких, дакле чиновничких дужности, или за лабаво вршење ових.