Полицијски гласник

ОТРАНА 350.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44.

се допуштење тражи. — Лица, друштва н корпорације, која су по тачки 5. члана б. закона о таксама ослобођспа плаћања таксе, дужна су такође ово доиуштење узети од полпциске власти, и ову таксу не плаћају само онда, кад поднесу решење Министра Финансија, којим су ове таксе оолобођена. Овде долазо установе и заводи основани приватним срествима, ако служе за ошпту државну или народну корист а у колико немају за циљ новчану добит, као што су друштва привредна, војна, милосрдна, здравствена, витешка, уметничка, књижевпа и унште просветна. Свима овим устаповама и заводима Министар Финанспја може п одузети дато повлашћење, образложеним решењем. — Лица правна и Физичка, која приређују забаве преставе и остало, за шта се такса по т.бр. 99. паплаћује, а не плате прописну таксу, подлеже плаћању, поред редовне, н казнене каксе из члана 52. закона о таксама, која износи три пута шппе него што је редовна такса. Полициски органи, који се не старају да се ова такса наплаћује, кажњавају се по члану 56. закона о таксама новчано, од 10 до 100 динара. Осим тога, за приређивање забави, изложби, циркусних, биоскопских, гимнастичких, певачких, музикалнпх, мађионичарских ирестава, излагање на углед разних знаменитости и реткости као што су слике, панорамске, пластичке, монструозне и томе сличне знаменитости, излагање иојединих животиња за себе или у гомили (менажерија) и томе слично, свирање, певање за себе или у групи, наплаћује се такса општинска, у корист општинске касе према т.бр. 407. закона о таксама. — Ову таксу наплаћују вароши а варошице по одлуци општинског одбора и одобрењу Министра Финансија. — Величну ове таксе одређује општински одбор у почетку сваке године, а величина тих такса важи тек кад их одобри Министар Финансија. ГЈлаћање таксе из т.бр. 99. закона о таксама не искључује плаћање таксе за општинску касу из т.бр. 407. закона о таксама. Према изложеноме добро поступају начелство окружно и општински суд кад сваки од њих наплаћује таксу за свирање музике у ка-

Фани, и то: начелство *за државпу касу а општина за ошптпнску касу. * * * М. Ђ. Михаиловић општипскп писар актом од 4. октобра ове године упутио је пнтање овакве садржпне: Извесно лице још ире 20 и више год, добило је месно механско право, с тим, да у року за три године даиа иодигие механу III класе, по датом му плану. Ово лпце ни до данас није подигло мехаиу III класе, како му је то било наређено, већ је још из раних година направило једну обичну зграду (механицу) од слабог материјала, која не одговара поменутом илану. У овој непроппспој механи, ово лице стално је за свога жнвота обављало механску радњу, а по његовоЈ смрти, па и данас, обавља радњу његов закони наследник Пита се: да ли ово лице има права обављатп механску радњу у овој непрописној механи? и, ако нема права, онда шта треба п|>едузети и на којп начин, као и код које власти, иа да се овом лнцу обустави механска радња? Одговор: Онај, који жели механу да подигне, дужан је обратити се полициској власти молбом и назначитп на коме месту и које класе мехаиу жели да има. Кад окружно начелство или Управа вароши Београда нађе, да механу треба одобрити, по учињеном извиђају шаље одиосна акта Министру Унутрашњих Дела, који ако дели исто мишљење, издаје молиоцу дозволу за подизање механе. Дозвола се даје у виду уверења, а у њему се увек ставља према § 15. уредбе о механама у дужносг молиоцу, да механу по плану подигне у року од три године од дана прим.љеног уверења, јер ће иначе изгубити право на подизање механе. —- На овај начин стиче се месно механско нраво. Да би се пак механе по издатим плановима подизале, и да би се то извршило у законом року, од три годиие од дана примљеног уверења прописано је расписом Министра Унутрашњих Дела, да се свака механа, пре него што се у њој отпочне упражњавати механска радња претходно компсиски прегледа, па кад се нађе да је у свему по издатом плану и прописимауредбе о мехапама и осталим законскпм наређењпма поступљено, опда да се

по накнадпој одлуци Минпстра Унутрашњих Дела изда прнтежаоцу механе решење, да је механа по плану саграђена и да је као такву може употребљавати. — У смислу ових наређења је поступано. У питању означена механа, попјто већ више годнна ради, свакојако да је прегледапа и да је издата деФинитивна дозвола за рад у тој мехаии. Ако та механа пије тачно по плану саграђена, криви су они што су поднели извешћа да јој деФинитивну дозволу треба издати, Сопственику те механе сада се не може одузимати дозвола што механа не одговара у свему плану, јер он има стечено право; не може се понова расправљатп једна ствар која је у своје време расправљена, ма п погрешпо. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАБНОГ САВЕТА, КАСАДИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ

Кривице по закону о радњама сматрају се за иступна дела и на ове се кривице и пресуде донете по истима, има да примени застарелост прописана за иступна дела у § 396. казн. законика. (Начелна Одлука Опште Седнице Касац. Суда од 12. Селт. 1913. г. № 2034). По захтеву Министра Народне Привреде, Министар Правде тражио јо од Касац. Суда, да да своје мишљење о томе : да ли крпвице предвпђене законом о радњама и пресуде по њима нзречене застаревају или не; ако застаревају, по којим се нрописима та застарелост рачуна и цени прекид засгарелости дела и пресуде? Министар Народне Привреде захтевао је ово стога, што у закону о радњама о томе нема изречне законске одредбе, а међутим новчаее казне за иоједине кривице проширују се до 1000 дин., као што је то случај код чл. 153., а у поврату се казна проширује до 2000 дин. Касациони је Суд, у општој својој седници од 12. Сеит. 1913. бр. 2034, на основу тач. 2. § 16. закона о своме устројству, дао овакво своје мшпљење: »Законом о радњама, а на име чл. 164. укинута је Уредба о ЕснаФИма од 14. августа, 1847. год. са свима