Полицијски гласник
СТРАНА 358.
ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСПИК
ВРОЈ 45.
пасоша ситне стоке 0 05 динара; за издање иасоша крупне стоке старе до годину дава 015 динара; за издање пасоша крупне стоке старије од годину дана 0.30 динара; за, пренос иасоша крупне стоке старе до годину дана 0.25 динара; и за пренос пасоша крупне стоке старије од годину дана 0*40 динара. Такса из т. броја 379. закона о таксама наплаћује се поред таксе за државу из т. броја 110. истог закона. У пасошу за ситну стоку може се уписати и више од једног грла ситне стоке. Али у један сточни пасош не може се уписати више од једног грла круине стоке, већ се за свако грло мора издати и гхосебни пасош. Такса за издапи сточни пасош за ситну стоку од 010 динара. за државну касу и толпка иста за општинску касу наплађује се за сваки издани пасош без обзира на број грла ситне стоке. Али, док се такса од 0• 10 динара за државу наплаћује при преносу пасоша ситне стоке на купца без обзира на број грла, дотле се при таквом преносу наплаћује за општинску касу по 0*05 динара за свако грло ситне стоке. * * * Г. Ј. чнновник упутио је актом од 3. септембра ове године питање овакве садржине: Кад се по извргпеној лицитацији учини предлог да се одобри та лицитација по закону о државном рачуноводству, шта треба да садржи такав предлог, па да предмет но буде враћен, — и може ли се у условима лицптације предвиђати у изузетним приликама, да лиФерант или предузимач буде ослобођен дажбина по закону о таксама и закону о непосредном порезу или о томе ослобођењу може да решава само Министарски Савет? Одговор: У цељи што боље и јаче заштите материјалних пнтереса прописаноје, да приликом пзвршених лицитација сваки предлог, који се упућује надлежном Министарству који има у смислу члана 96. закона о државном рачуноводству да одобри лицитацију или да поднесе реоерат Министарском Савету о томе, мора да садржи у себп и јасно означи нарочито ове податке : 1. време када
је лицитација одржана; 2. да лп одржана лицитацпја одговара озиаченим условима прнликом отваран.а ОФерата; 3. да ли су при лицитацпји били присутни сви лицитанти, и да ли су пре отварања ОФерата, по члану 91. закона о државном рачуноводству, испитане подобпости, гарантије и солидности свију оних лица, која су иуштена на лицитацију, јер није свагда нај повољнија она понуда која је и најјсФтпнија (члан 96. закона о државном рачуноводству); 4. да ли је од стране лицитаната било каквих нримедаба, које су они том приликом чинили, па ако је било, онда каква је оцена тих примедаба учињена од стране надлежног овлашћеног лнца; и, 5. да ли је у смислу члана 100. закона о државном рачуноводству текст чланова 86., 87., 88., 89., 90., 91., 92., 93., 94,, 95., 96., 97„ и 98., истог закона био прикуцан на зиду у сали за лицитирање. Министар Финансија, као позван чланом 8. закона о државном рачуноводству, да се стара о правилиој и тачној примени и вршер.у ирописа поменутог закона, нарочито је скренуо пажњу надлежним органима државних власти да свакад при вршењу набавака за државне потребс имају иарочито у виду одредбе нод Б. закона о државном рачуноводству, јер одредба члана 99 тога закона императивног је карактера, те сваку лицитацију, која не одговара прогшсаним условима и одредбама, нотпуно анулира и с.матра према томе као и да не постоји. — Како се поједина надлештва не придржавају одредаба из закона о државном рачуноводству, која говоре н упућују шта све треба обухватити и како треба поступати при уговорпма п лицитацијама за разне набавке и за разне израде, као што се не придржавају пи упустава, које је издао Министар Финапспја, то се поједине лицитациЈе уништавају пли се предлог за одобрење лицитације некад враћа ради констатовања да ли су неки законски услови за важност лицитације испуњени и ш не. — Кад се израђују реФератп, одпосно решења, која се подносе Министарском Савету ради одобрења одржане лицитације у смиелу члана 96. закопа о државном рачуноводству, треба у рефератима, односно у решењпма Министарском Савету иоднетим на одобрење, изложити
услове прописане за извршену лицитацију и податке напред изложене, и уз то приложити и прописане услове на увиђај. Како услови тако и региења треба да буду јасни и преиизни, те да не може битл двосмисленог тумачења. Што се тиче поменутог ослобођења плаћања но закону о таксама и по закону о непосредном порезу, сгвар пије сумњива. По члапу 97. закоиа о државном рачуповодству, лиФорант или иредузнмач, односно приватнп уговорач, сноси све државне дажбине по закону о таксама п по закону о непосредном порезу, те се ослобођење од овпх државних дажбииа пе може уносити ни у условпма за лицитацију нп у решењу Мпнпстарског Савета, јер би супротпо цостуџање било противно закону. Законско наређење из члана 97. закона о државном рачуноводству треба увек обухватити како у условим«, који се прописују за одржање какве лицитације тако и у решењу поднетом Министарском Савету на одобрење. — Какв^е би иак правне последице после одобрене лицитације повлачило то. што се условима или решењем приватни уговорач ослобођава овде означеног плаћања, јесте питање, које би се могло расправљати. * * * Суд општине маслошевачке актом ,№ 1210 од 7. новембра ове године уиутио је питање овакве садржине: У задрузи су живели отац и пунолетни син. Син се преко Српских Новина одрекне наслеђа очевине, па за тим, на продаји пелокупне очеве имаовине за дугове иутем јавне лицигације, купи сво очево имање и иочне кућу и имаовину водити на своје име а оца задржи да живп у кући. Пита се: треба ли за задругара сину и оца, и, у случаЈу да син хоће неке делове свога имања да отуђи, треба ли иренос тапија тврдити тек ако и за оца има довољпо остатка земље (пет плуга) према § 471. грађанског судског поступка, пошто су ова лица земљоделци ? Одговор: ЗадрЈга између оца и сина не постоји. Према томе, кад син купп на јавној лицитацији сво очево пмање, па задржп оца да живи и