Полицијски гласник

ВРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 363.

(иронађена), расинском, нишком, белопаланачком, азбуковачком, посаво-тамнавском, мачванском (пронађена), млавском (пронађена), моравском округа пожаревачког (нронађена), голубачком, пожаревачком, добричком, косаничком, пожешком и у варошима: Пироту и Зајечару. Вредност свих ових крађа износи око 46.000 динара. Злонамерних поништаја туђих ствари било је: у срезу тамнавскомб (4 пронађена), у срезу алексиначком 2, у срезу нишком 2 и по 1 у срезовима: колубарском округа београдског, колубарском округа вал>евског, жупском (нронађен), расинском (пропађен), поцерском (пронађен) и добричком. Вредност свих уништених ствари изпоси око 1.700 динара. Поред изложених дела у месецу августу ове године извршено је у Србији и 24 самоубистава и то: у вароши Београду 4, у срезу јабланичком 2, у срезу бољевачком 2 и по 1 у срезовима: подгорском, тамнавском, трстеничком, жупском, темнићском, левачком, бањском, сврљпшком, млавском, моравском округа пожаревачког, качерском, рачанском, пожешком и у варошима: Крагујевцу, Смедереву и Зајечару. Највећи број самоубистава извршен је : вешањем 17, затим дављењем у води 4, ватреним оружјем 2 и скакањем иод воз 1. Узроци извршењу ових самоубистава леже: у болести за 6 случајева, у страху од казие за 4, у душевном растројству за 3, у рђавим материјалним приликама за 2, у рђавом домаћем животу за 1, у старости за 1, скакањем под воз за 1, и за 6 случајеваузроци су неиознати. Покушаји самоубистава у месецу августу ове године извршени су у вароши Београду 3 (скакањем кроз прозор, гушењем и ватреним оружјем, (љубав, душевно растројство и частољубље). Општи преглед горе изложених дела овакав је: (Внди 362. страну). Из канцеларије Антропометријско-Полицијског Одел^ења Министарсгва Унутрашњих Дела, 24. новембра 1913. године АБр. 1499, у Београду. <с=о^»

СТРУЧНИ ДЕО 0 ИСТУШША од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА 3. Ко, да би своју баштину од преплаве воде сачувао, обалу тако начини и утврди, да вода чрез то другима штету учинн". а) Радња сс састоји дакле у арављењу или утврђивању обале тако, да је вода услед тога другоме штету нанела, уирављеном на то, да се своја баштина сачува од иреилаве воде. 1° Овде јо даклс рсч о једној нарочитој врсти аовреде ствари. Да би према томе она била иступна, нотрсбно је као и у опште, да штота не прелази сто гроша пореских. 2° Овај иступ јо свршен тек онда, кад је коме штета нанета. Без значаја је мођутим, коликом је броју лица штета нанета. 3° Радња треба да је управљона на то, да се своја баштина сачува од поплаве. б) Кривац. 1° Нијо потробна внност и ако је овај иступ једна врста повредо ствари, пошто она по правилу није потребна за истуину повреду ствари у опште из разлога наведеног код § 375. т. 1. к. з. 2° У погледу мотива радње потребна је намера, да со своја баштина од поплаве сачува. 4. Ко туђ јаз воденични или реку за општу потребу служећу затрпава". а) Радња се састоји дакле у затриавању воденичног јаза илиреке, која служи за оишту иотребу. И овај је иступ дакле једна нарочита врста иовреде ствари, те је потребно да вродност штете не ирелази сто пореских гроша. б) Кривац. — В. 3 б 1°. 5. Ко поред реке постојећу обалу, насип или брану ради утврђења обале начиаену поквари". а) Радња со састоји дакле у иовреОи аоред реке аостојеће обале насииа или бране. 1° Овај је иступ дакле једна нарочита врста повреде ствари, те јо потребно, да вредност штото не прелази сто порескнх гроша. 2° Наравно није потребно, да су насип, обала или брана сасвим уништени, као што би могло изгледати по пачину изражавања у закону (»поквари«) 1 ). Довољпа јо дакле повреда у опште. б) Кривац. — В. 3 б 1°. 6. Ко неродну гору поред реке постојећу, која на утврђење обале служи, без допуштења полицајне власти сече". Ова је тачка замењена чланом 8 т. б и в. Закона о унапређењу воћарства од

') Уп. ЦеииА 917.

3. јула 1898 год. Ту се разликује између повреде и уништавања горе, за које је прописала веће казне и захтева се за појам кривца умишљај (а1. 6). 7. Ко водовод, којим вода на чесме или иначе за опшгу потребу идв, поквари или воду на другу страну одведе у цељи, да се сам с њом слуиси". — Ова је тачка укинута законом о измонама и допунама од 13. маја 1902 год. 8. Ко водоводе, кладенце, чесме, бунаре, који за општу потребу служе, квари или затрпава". а) Радња се састоји дакле у кварењу или затрпавању, т. ј. у иовреди водовода, кладенца, чесма, бунара, који служе за оишту иотребу. 1° Овај иступ је дакле једна нарочита врста повреде ствари. Зато је потребно, да вродност штете не прелази сто пореских гроша, да би ова повреда била иступ. 2° Објекат повреде треба дакле да су водовод, кладенац, чесма, или бунар, који служе за оашту иотребу. (1) О преступној повреди ових ствари говори со у § 292 к. з. (2) Повреда водовода, кладенца и т. д., који служо за употребу иојединаца, има се подвести под § 375 т. 1 к. з. б) Кривац. — В. 3 б 1°. 9. Ко своју воденицу или јаругу запусти, а воду у своје корито не одврати, него ова другима штету причиљава". а) Радња се састоји дакле у неодврапању воде у своје корито од стране онога, који је своју воденицу или јаз заиустио, услед чега је вода некоме штету нанела. 1° Овај иступ јо дакле једна нарочита врста повроде ствари, пошто радња мора проузроковати штету некоме, т. ј. имати за иоследицу штету. Зато је иотребно, да вредност штете не прелази сто пореских гроша. 2° Овај иступ је свршен тек онда, кад је штета нанета комо. б) Кривац. — В. 3 б 1°. 10. Ко на својој јаруги, куда пут пролази, ћуприју не начини и у добром стаљу необдржава. Они, који неће заједничку воденицу, брану или јаз да оправе, па се чрез то штета онима, који су уреднији, чини, Ако би и по издржаној казни затезали се учинити оно, што су дужни, полицајна ће власт на трошак њихову оправку наредити". Овде су дакле предвиђења два иступа: а) Истуа из а I. 1. 1° Радња се овде састојц у неирављвњу моста на својој јарузи, куд иут аролази, или у неодржавању моста у исаравном стању. 2° Кривац. — Виност није потребна. б) Истуи из аI. 2. 1° Радња се састоји дакле у неоарављању заједничке воденице, бр&не или јаза, услед чега је штета нанета коме од оних, који су сасоаственици воденице, бране или јаза. (1) Овај иступ је дакле једна нарочита врста повреде ствари, пошто радња